Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Privreda

Vodomar
Alcedo Atthis

Taksonomija

Carstvo: Animalia
Razred: Aves
Red: Coraciiformes
Porodica: Alcediniae
Rod: Alcedo
Vrsta: A. Atthis

Opšti opis

Sve vrste vodomara imaju karakterističnu veliku glavu, dugački oštri kljun, kratke noge i kratki rep. Veličina im varira od vrapca do manje vrane, mnogi su raznobojni, ženka ima sjajnije boje od mužjaka. Osnovne karakteristike evropskog vodomara ( Alcedo atthis ) : Kljun je dugačak,tanak i ravan, od snažnog korena zašiljen prema vrhu, a na oštrim uglovima malo uvučen. Noge su mu vrlo malene i kratke, tri prednja prsta su do prvog, odnosno do drugog članka srasla, a stražnji prst je veoma mali. I rep je vrlo kratak. Perje mu je bogato i divne boje pa odozgo sija metalnim sjajem, a odozdo svilenkastim. Na stražnjoj strani glave ono je produženo u mali štit. Vodomara ne možemo da zamenimo ni sa jednom drugom evropskom pticom, ali bismo mogli da ga zamenimo sa inostranim vrstama njegove porodice. Gornji deo glave i potiljak ukrašeni su na tamnoj zelenkastocrnoj podlozi uskim pegama plavim kao more. Ramena i pokrovna pera na krilima su tamnozelene boje, ukrašena okruglim modrim mrljama, srednji deo leđa je tirkiznomodre boje, a kratki repić lazurnomodar, na krajevima riđast. Čitava donja strana mu je riđastocrvene boje, a male noge su mu crvene kao da su lakirane. Dugačak je 17 cm, raspon krila mu je 27 cm, dužina krila 7 cm, a rep 4 cm.

Rasprostranjenost

Domovina pravog vodomara ( Alcedo atthis ) je cela Evropa, počevši od Jitlanda, Danske i Estonije prema jugu i zapadnom delu srednje Azije. Gnezdi se takođe i u severozapadnoj Africi, a severoistočnu Afriku redovno posećuje, ali se tu ne gnezdi. Čak ni u Grčkoj nisu do sada pronađena njegova gnezda i jaja, premda ga tamo često susrećemo tokom zimskih meseci. Baš iz tih razloga, što ga nalazimo na jugu, verujemo da se veliki broj vodomara iz severnih krajeva čak i redovno seli .

Poznat je i opasni vodomar ( Megaceryle alcyon ) koji takođe pripada porodici Alcedinidae. Nastanjuje područja od severozapadne Aljaske do centralnog Labradora preko leta, ali se preko zime povlači na jug, čak do južnokaripskih ostrva.

Sveti vodomar ( Halcyon sancta ) koji se gnezdi u južnim oblastima Australije, leti na sever do geografskih širina Indonezije i Solomonskih ostrva, gde čeka da prođe zima.

Druga velika grupa vodomara je Halcyonidae ( šumski vodomar ), čija je postojbina u Malajskoj i Australijanskoj oblasti.

Stanište

Kod nas ovu prekrasnu pticu nalazimo u močvarnim i rečnim staništima, ali uvek samu. Zbog lepog perja upada isto tako u oči kao i zbog neobičnog načina života, pa je zbog toga dobro poznata, iako se više trudi da izbegne ljudske oči. Reke i potoci koji teku kroz šume, obrasle vrbama, pružaju vodomaru boravišta koja najviše voli. Ako prilike nisu povoljne, mora, hteo ili ne, da se seli, pa u toku tih seoba leti sve do severne Afrike.

Obično ga viđamo kako strelovito brzo leti iznad površine vode. Čovek koji bi hteo da ga pronađe kako sedi na grani, mora biti dobar poznavalac života ptica. Naročito u blizini sela ili na mestima gde je živ promet, vodomar odabira vrlo skrivena mesta za odmarališta i vrlo je uspešan u pronalasku takvih mesta. Da je mesto koje je naposletku odabrao zaista ono pravo, utvrđuje to što vodomari koji posećuju neku reku uvek biraju isto mesto. Vodomar provodi noć ispod nekog isturenog mesta na obali, pa čak i u rupama u njoj. Svaki pojedini vodomar, odnosno bar svaki par, zadržava se u određenom poručju i uporno ga brani.

Vodomar je velika sedelica. On doslovno pola dana nepomično sedi na jednom mestu, uvek miran sa uperenim pogledom u vodu i mirno čekajući plen. Sa svog sedišta odleće samo ako ga neko omete, ili, ako uvidi da nema ulova. Kad ga, naprotiv, prati sreća, provodi veći deo dana na istom mestu.

Halcyonidae ( šumski vodomar ), čija je postojbina Australija, nastanjuje šume daleko od vode.

Ishrana

Vodomarova hrana se sastoji uglavnom od malih riba i račića, a uz to i od insekata kojima uglavnom hrani mlado. Proždrljiv je i treba mu više hrane da se zasiti. 10 do 12 ribica dugačkih kao prst moraju svakog dana da mu padnu kao žrtve da bi udovoljio zahtevima svog želuca. Što se tiče vrsta riba, vodomar nije izbirač nego hvata svaku koju može da domogne, pa zna da savlada i prilično veliki plen. Na taj plen vreba kao ''mačka na miša''. Hvata samo kljunom, pa zato često promaši i mora ponekad dobro da se napregne pre nego što dođe do plena.

Način njegovog hvatanja zahteva promišljenost u pogledu izbora hvatališta. Voda u kojoj lovi ne sme biti suviše plitka, jer bi mogao da se povredi o dno, ali ne sme biti ni suviše duboka jer će lako da promaši plen. Dugotrajna kiša koja zamuti vodu znači za vodomara nevolju, pa čak i propast, a isto tako i zima mu ponekad donese smrt. Njegov lov se završava čim više ne može da vidi ribu. Zimi mora da se zadovolji sa nekoliko otvorenih mesta u ledenom pokrivaču reke ili potoka. Tu je, međutim, izložen opasnosti da zađe pod led i da više ne nađe izlaz. I srećno uhvaćeni plen zna ponekad da ga upropasti. Pokušava da proguta preveliku ribu i pri tome se udavi. Riblje kosti, ljuske i druge tvrde delove hrani izbacuje u obliku gvalica.

Halcyonidae ( šumski vodomar ) se hrani gušterima, zmijama i sitnijim glodarima.

Razmnožavanje

Za vreme parenja vodomar je jako uzbuđen. Tom prilikom se i glasno javlja. Glas mu je visok i oštar. Parenje počinje krajem marta i početkom aprila. Odmah nakon toga, vodomar počinje sa traganjem mesta za gnezdo. Uvek bira suvu i strmu obalu bez trave uz koju ne može da se uspne voluharica ili bilo koja druga grabljivica. Na ribljim kostima leži šest do sedam vrlo velikih, gotovo okruglih sjajnobelih jaja. Gnezda su vrlo prljava, gde ostaci riba čine grubu platformu. Kad osetimo miris na ribu, možemo biti sigurni da je gnezdo vodomara. Ženka vodomara sedi vrlo istrajno na jajima 14 do 16 dana, ne bojeći se stranih uticaja. Mlade ptice kad se izlegu, vrlo su ružne. Sasvim su gole, nekoliko dana su slepe i nejednake su veličine. Vrlo su nespretne i tiho cvile kada su gladne. Hrane se larvama i lutkama insekata, najčešće vilinih konjica, kasnije i sitnim ribama. Vremenom dobijaju čvrst prekrivač čekinjastih voštanih prevlaka. Posle napuštanja gnezda, ovi pokrovci otpadaju i otkrivaju odeću sličnu odraslima.

Neprijatelji

Nije poznato da li neka zver progoni vodomara. Odrasle ptice izbegavaju specifičnim načinom života mnoge progone kojima su druge ptice izložene, a jama sa gnezdom je vrlo retko postavljena tako da do nje može doći lasica ili vodena voluharica. Ni čovek baš mnogo ne napada ovog malog ribara, ne možda zbog svoje dobrodušnosti prema životinjama, već zato što se ova ptica svakoga čuva, a osim toga lovci teško znaju da pogode ovog brzog letača. Mladi uhvaćeni vodomari mogu da se othrane mesom i ribom pa ostaju duže vremena u životu, ali već odrasle uhvaćene ptice nemirne su i plašljive, često ne uzimaju hranu i udaraju glavom po kavezu tako da brzo uginu.

Literatura

"Ptice" - E. Tomas Giliard, Mladinska knjiga, Zagreb 1968.
"Učenička dokumentacija", "Ptice- serija 3"-G. Demoulin, S. Srechkop, H. Verheyen

Linkovi

Pripremio: Krstan Bulović, IV-1