- Barska koka
- Bela roda
- Bregunica
- Brgljez
- Bela čaplja
- Brkata senica
- Crni ibis
- Crna roda
- Crvena čaplja
- Carić
- Čavka
- Čigre
- Čiopa
- Ćubasta ševa
- Ćuk
- Crvendać
- Čvorak
- Crna Roda
- Crnoglava travarka
- Česljugar
- Debelokljuna čigra
- Divlja guska
- Kanadska guska
- Divlja Patka
- Detlići
- Drozd
- Dugorepa senica
- Eja Livadarka
- Eja Močvarica
- Fazan
- Gavran
- Galeb
- Gnjurac
- Golub
- Gradska lasta
- Grlica
- Jarebica
- Jastreb
- Kašikara
- Kobac
- Kormorani
- Kos
- Kukavica
- Kukuvije
- Labud
- Lasta
- Liska
- Lunje
- Mala bela čaplja
- Mala čigra
- Modrovoljka
- Modrovrana
- Njorke
- Norovi
- Obična čigra
- Orao belorepan
- Orao mišar
- Orao ribar
- Orao zmijar
- Orao kliktaš
- Pčelarica
- Poljski vrabac
- Poljska Ševa
- Šumska Ševa
- Šojka
- Prepelica
- Pelikan ružičasti
- Pelikan kudravi
- Pelikani
- Prepelica
- Pupavac
- Senica
- Bela senica
- Siva senica
- Siva muharica
- Sivi Ždral
- Siva čaplja
- Šumska sova
- Slavuj
- Sova ušara
- Sova kukumavka
- Strnadice
- Svraka
- Šojka
- Velika čigra
- Vodomar
- Vrabac
- Sivi svračak
- Vrana
- Vuga
- Zebe
- Šljuka
- Tetreb
- Žalar blatarić
- Zijavac
Gradska lasta
Delichon urbicum
Taksonomija
- Carstvo: Animalia
- Tip: Chordata
- Klasa: Aves
- Red: Passeriformes
- Porodica: Hirundinidae
- Rod: Delichon
- Vrsta: D. urbicum
Opšti opis
Gradska lasta je migratorna ptica-nestašna porodica lastavica koja se uzgaja u Evropi, severnoj Africi i umerenoj Aziji,
a zime provode u podsaharskoj Africi i tropskoj Aziji. Prvobitno stanište gradske laste je bio greben i pećina,
a neke kolonije i dalje žive u takvim staništima. Sada uglavnom koriste ljudske strukture kao što su mostovi i kuće.
Gnezda prave izvan naseljenih zgrada, a ne u njihovim unutrašnjostima. Prave ih na spojevima vertikalnih površina, na primer na kućim strehama,
tako da se mogu ojačati vezivanjem. Gnezda su im uredne zatvorene konveksne čaše, postavljene ispod prikladnih izbočina, sa uskim otvorom na vrhu, konstruisana od blata i obložena travom.
Fizički izgled
Gradska lasta ima plavu glavu i gornje delove, belu stražnjicu i čisto bele donje delove. Imaju braon oči i mali crni kljun, prsti i izloženi delovi nogu su im ružičasti. Sličan je po izgledu i sa dve druge martinske vrste roda delichon, koje su i endemske za istočnu i južnu Aziju. Može biti dugačka i do 13 cm, sa rasponom krila od 26 do 29 cm i težinom u proseku od 18,3 g. Polovi su izgledom slični.
Ishrana
Gradska lasta se većinom hrani insektima koje lovi na velikim visinama ili iznad površine vode. Gradske lasta love manji plen u odnosu na ostale vrste lastavica. Insekti koje gradske laste najviše love su male muve, lisne vaši, krilati mravi, kukce i sl. Što se tiče gradske laste polaganje jaja označava pojavu velikog broja letećih vaši, koje obezbeđuju stabilnu i obilnu zalihu hrane. Tragaju za hranom u jatima koja se sastoje od sopstvenih i drugih vrsta. Uobičajena lovišta su im udaljena najviše 2km od gnezda.
Reprodukcija
Kao i kod većine lastavica, parenje i snošaj gradske laste je vrlo kratko i trje samo nekoliko minuta.
Mužjak poziva ženku na parenje i pokušava je odvesti do gnezda. Ukoliko mu ženka dozvoli, odlaze u gnezdo.
Normalan broj belih jaja iz jednog parenja je 3-4, gde često svaka vrsta ima dvostruko razmnožavanje. Oba pola grade gnezdo, inkubiraju jaja i hrane mlade,
iako ženka vrši većinu inkubacije, koja obično traje 14-16 dana. Nakon 22-32 dana novorođene laste napuštaju gnezdo.
Ponašanje
Gradska lasta je bučna vrsta posebno u svojim kolonijama za uzgoj. To su ptice selice koje lete u toplije krajeve tokom zime. Ponašaju se teritorijalno tokom sezona parenja, a mužjaci se bore sa drugim mužjacima, ukoliko se oni upuste u njihovu teritoriju. Takve borbe su često nasilne i dovode do povreda jednog ili oba borca, ponekad i smrti. Lojalni su svojim gnezdilištima i često se vraćaju u isto gnezdo više od godinu dana. Njihov cvrkut je poput zvuka flaute, mekih tonova, sa suvim zveckanjem.
Opasnosti
Najveća opasnost za gradsku lastu su ptice grabljivice. Kao prirodni neprijatelj gradske laste izdvajaju se soko lastavičar (Falco subbuteo), vrane (Corvus cornix) i svrake (Pica pica) koje uzimaju mlade iz gnezda i hrane se njima, dok su poljski vrabac (Passer montanus) i vrabac pokućar (Passer domesticus) često konkurenti lastama za gnezda. Takođe, kao najugrožavajući faktori za gradske laste smatraju se i ljudske aktivnosti. Ustanovljeno je da se u poslednje vreme masovno uništavaju gnezda ili se na njihova mesta stavljaju plastične kese da bi se sprečilo obnavljanje porušenih gnezda.
Literatura
- Handbook of the Birds of the World-Joseph del Hoyo
- The Handbook of Bird identification for Europe and the western paleartic-Mark Beaman
- The complete Book of British Birds-Royal society for the Protection of Birds experts
Linkovi
Pripremila: Lana Matejić IV-5
