- Barska koka
- Bela roda
- Bregunica
- Brgljez
- Bela čaplja
- Brkata senica
- Crni ibis
- Crna roda
- Crvena čaplja
- Carić
- Čavka
- Čigre
- Čiopa
- Ćubasta ševa
- Ćuk
- Crvendać
- Čvorak
- Crna Roda
- Crnoglava travarka
- Česljugar
- Debelokljuna čigra
- Divlja guska
- Kanadska guska
- Divlja Patka
- Detlići
- Drozd
- Dugorepa senica
- Eja Livadarka
- Eja Močvarica
- Fazan
- Gavran
- Galeb
- Gnjurac
- Golub
- Gradska lasta
- Grlica
- Jarebica
- Jastreb
- Kašikara
- Kobac
- Kormorani
- Kos
- Kukavica
- Kukuvije
- Labud
- Lasta
- Liska
- Lunje
- Mala bela čaplja
- Mala čigra
- Modrovoljka
- Modrovrana
- Njorke
- Norovi
- Obična čigra
- Orao belorepan
- Orao mišar
- Orao ribar
- Orao zmijar
- Orao kliktaš
- Pčelarica
- Poljski vrabac
- Poljska Ševa
- Šumska Ševa
- Šojka
- Prepelica
- Pelikan ružičasti
- Pelikan kudravi
- Pelikani
- Prepelica
- Pupavac
- Senica
- Bela senica
- Siva senica
- Siva muharica
- Sivi Ždral
- Siva čaplja
- Šumska sova
- Slavuj
- Sova ušara
- Sova kukumavka
- Strnadice
- Svraka
- Šojka
- Velika čigra
- Vodomar
- Vrabac
- Sivi svračak
- Vrana
- Vuga
- Zebe
- Šljuka
- Tetreb
- Žalar blatarić
- Zijavac
Vuga
Euroasian golden oriole
Taksonomija
- CARSTVO Animalia
- TIP Chordata
- KLASA Aves
- RED Passerifrmes
- PORODICA Oriolidae
- ROD Oriolus
- VRSTA Oriolus oriolus
Opšti opis
Zlatna vuga je divne svetlo-narandžaste boje.Njihova veličina je oko 24 centimetra, raspon krila je 46 centimetara. Ramena i pokrilno perje, sama letnja pera i deo repa su crni. Ženke, mlade ptice i jednogodišnji mužjaci su sa gornje strane žućkasto zeleni, a odozdo sivkasto beli. Perje koje im pokriva gornji deo tela je najčešće zelenkaste, a donji deo svetlije zelenkaste boje i ono uopšte nije toliko kontrastno ni upadljivo obojeno kao kod mužjaka. Bojažljiva je i uvek teži da izmakne čovekovom pogledu. Mužjakov glas je zvučan, glasan i neobično melodičan. Vuge su vrlo rasprostranjena vrsta srednje velikih prica pevačica. Kljun im je relativno snažan i šiljast, a noge i nožni prsti su prilićno jaki. Uočljiv je polni dimorfizam: perje mužjaka je široko i kontrastno obojeno.
Ishrana
Pretežno se hrani insektima, posebno gusenicama leptira. Pojedine se hrane još i voćem i biljnim nektarom.
Stanište
Uglavnom živi u Evropi i zapadnoj Aziji, ali i u nekim delovima Afrike u listopadnim šumama, najćešče u ravnicama obraslim hrastovima i brezama, a ponekad se može videti u borovim šumama, velikim vrtovima i parkovima.
Razmnožavanje
U maju i junu ženka pravi viseće gnezdo od trave, mahovine i lišajeva u visokim krošnjama drveća između grana. U tom dubokom gnezdu ona snese 3-6 belih jaja crvenkastog sjaja, sa malo tamnih pega. Na jajima naizmenično leže mužjak i ženka, a iz njih se izležu ptići nakon 14-16 dana. Dok ne napuste gnezdo za oko 20 dana, o ptićima se brinu i hrane ih oba roditelja.
Ime
Smatra se da je ime zlatna vuga, oriole, prvi put upotrebljeno u 19. veku i predstavlja prilagođavanje naučnog latinskog imena porodice koje je izvedeno iz klasične latinske reči aurfol-zlatno.
Zanimljivosti
Uprkos svojoj stidljivoj prirodi, ova ptica može postati izuzetno agresivna prema bilo kojoj životinji koja pokušava da se približi gnezdu. Veoma brzo leti i u letu je nalik na drozda.
LITERATURA:
- Posmatranje ptica u Vojvodini
LINKOVI:
- https://vojvodinaonline.com/media/2015/12/Posmatranje-ptica1.pdf
- http://www.artnit.net/urbane-%C5%BEivotinje/itemlist/tag/vuga.html
- http://www.ptice.info/
SLIKE:
Pripremila: Minja Stjepanović IV-5
