- Barska koka
- Bela roda
- Bregunica
- Brgljez
- Bela čaplja
- Brkata senica
- Crni ibis
- Crna roda
- Crvena čaplja
- Carić
- Čavka
- Čigre
- Čiopa
- Ćubasta ševa
- Ćuk
- Crvendać
- Čvorak
- Crna Roda
- Crnoglava travarka
- Česljugar
- Debelokljuna čigra
- Divlja guska
- Kanadska guska
- Divlja Patka
- Detlići
- Drozd
- Dugorepa senica
- Eja Livadarka
- Eja Močvarica
- Fazan
- Gavran
- Galeb
- Gnjurac
- Golub
- Gradska lasta
- Grlica
- Jarebica
- Jastreb
- Kašikara
- Kobac
- Kormorani
- Kos
- Kukavica
- Kukuvije
- Labud
- Lasta
- Liska
- Lunje
- Mala bela čaplja
- Mala čigra
- Modrovoljka
- Modrovrana
- Njorke
- Norovi
- Obična čigra
- Orao belorepan
- Orao mišar
- Orao ribar
- Orao zmijar
- Orao kliktaš
- Pčelarica
- Poljski vrabac
- Poljska Ševa
- Šumska Ševa
- Šojka
- Prepelica
- Pelikan ružičasti
- Pelikan kudravi
- Pelikani
- Prepelica
- Pupavac
- Senica
- Bela senica
- Siva senica
- Siva muharica
- Sivi Ždral
- Siva čaplja
- Šumska sova
- Slavuj
- Sova ušara
- Sova kukumavka
- Strnadice
- Svraka
- Šojka
- Velika čigra
- Vodomar
- Vrabac
- Sivi svračak
- Vrana
- Vuga
- Zebe
- Šljuka
- Tetreb
- Žalar blatarić
- Zijavac
BARSKA ŠLJUKA
Gallinago Gallinago
Taksonomija
- Carstvo: Animalia
- Razred: Aves
- Red: Charadriiformes
- Porodica: Scolopacidae
- Rod: Gallinago
- Vrsta: Gallinago Gallinago
Opšti opis
Šljuka može biti
dugačka od 20 do 30 centimetara, a njena masa može iznositi od 300 do 400 grama,
zavisno od vrste. Vitka je, ima manju glavu i veoma dug kljun, i do 15 centimetara. Boju
odlično prilagođava uslovima staništa. Leđa šljuke su uglavnom
tamno-smeđe boje sa svetlo-smeđim prugama, dok joj je donja strana tela bele boje.
Noge su joj nešto izduženije, zadržala je zadnji prst, koji stoji iznad nivoa
prednjih prstiju. Rep je kratak i sadrži oko 15 pera. Fizičkih razlika između
polova nema.
Rasprostranjenost
Šljuka je ptica koja naseljava Evropu i čitav Sibir. Izolovane populacije se mogu pronaći čak i na Kanarskim ostrvima, na Maderi i u Japanu. U našoj zemlji najčešće se mogu sresti šumska šljuka (Scolopax rusticola), barska šljuka (Gallinago) i šljuka livadarka (Gallinago media).
Stanište
Tokom razmnožavanja šljuke žive u hladnim, severnim područjima, a prezimljuju daleko na jugu. Iako veoma brzo lete i sposobne su za duge, neprekidne letove, tokom jesenje seobe, šljuke se sporo približavaju jugu. Taj period je najbolji za njihovo proučavanje. Postoje neke vrste šljuka koje nisu potpune selice. One su selice samo u severnim područjima svoje oblasti rasprostranjenja, dok su u drugim delovima stanarice. Najviše naseljavaju mešovite šume breze i vrbe, uz bare i močvare.
Ishrana
Šljuke se hrane sitnim beskičmenjacima, uglavnom insektima. Međutim, neke vrste šljuka se u vreme parenja hrane zrnevljem ili hvataju ribu. Takođe, mogu hvatati insekte u letu ili se hraniti isključivo glistama.
Razmnožavanje
Šljuke uglavnom polažu četiri jajeta u udubljenje napravljeno na tlu ili pesku. Gnezdo im je skromno obloženo travom. Na jajima leže do 24 dana, u zavisnosti od vrste šljuke. Obično oba roditelja leže na jajima. Već nekoliko časova nakon izleganja, mladi mogu pratiti odrasle. O malim ptićima brine ili jedan ili oba roditelja do 30 dana, nakon čega se mladi osamostaljuju.
Životni vek
Životni vek šljuke je teško odrediti, jer se razlikuje od vrste do vrste. Mogu živeti od 3 godine (šumska šljuka) pa do 9 godina (šljuka livadarka).
Neprijatelji
Šljuke imaju veliki broj prirodnih neprijatelja. To su uglavnom ptice grabljivice, tvorovi, lasice, kao i druge močvarne ptice i životinje.
Lov
Šljuke su izuzetno cenjena lovna divljač, naročito u severnim delovima Evrope. U našoj zemlji lovna sezona počinje početkom avgusta a završava se krajem februara. Za lovce, lov na šljuke predstavlja pravi užitavanje, jer se one uspešno skrivaju u vegetaciji.
Literatura
- "Ptice" - E. Tomas Giliard, Mladinska knjiga Zagreb, 1968. godina
- "Britannica Pocket Encyclopaedia", Narodna knjiga Beograd, 2005. godina
Linkovi
Pripremila: Nastasić Jelena, IV-1
