Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Privreda

Divlja patka
Anas platyrhynchos L.

Taksonomija

Carstvo: Animalia
Koleno: Chordata
Razred: Aves
Red: Anseriformes
Porodica: Anatidae
Vrsta: Anas platyrhynchos

Opšti opis

Prema građi, telo patke je podešeno za pticu koja zivi u vodi. Oblik tela, noge i masnoća perija odlično su prilagođeni na život u vodi. Za razliku od gnjuraca, telo patke je udešeno više za plivanje nego za gnjuranje. Pljosnate noge imaju razapetu kožicu za plivanje i nisu tako jako nazad povučene kao kod gnjuraca, a rep, mada je dosta kratak, ipak postoji. Krila su duža od krila gnjuraca, i zato su podešenija za letenje. Svojim poznatim geganjem jos uvek bolje hoda od gnjuraca. Gnjurac je savršenija životinja za život u vodi nego patka, ali je rob vode. Savršeniji razvoj u jednostavnom pravcu moze da donese životinji veliku korist, ali ima i svojih negativnih strana. Divlja patka je dugačka oko 63cm. Od nje vodi poreklo pitoma patka. Svadbeno ruho mužijaka vrlo je lepo. Osnovna boja gornje strane tela je sivkasto-smedja, glava i vrat zrače metalno-zelenom bojom, grudi su smeđe kao kesten, a izmedju boje gornje i donje polovine tela provlači se bela traka. Najlepsi ukras na krilu je “ogledalo” plave boje sa belim okvirom. Ženka je mnogo prostije obojena. Bledosivo, crnkasto, žuto i smeđe meša se u njenoj odeci i daje slabo upadljivo zaštitnu boju koja joj je potrebna za vreme ležanja.

Stanište

Vec u februaru ili martu, patke počinju da se vracaju. U zavičaju, kao i u tudjini, divlja patka najradije boravi po jezerima koja su obrasla trskom i močvarnim biljkama ili po malim barama. Vode koje su tu i tamo pokrivene biljkama, a imaju i slobodnih neobraslih mesta, najviše se dopadaju divljoj patki. Sa njih ponekad odleće na manje bare, kanale, lokve ili polja kako bi i njih iskoristila. Retko se viđa na slobodnoj vodi, stalno je u blizini žbunja, i tu pretražuje vodu gnjurajuci ili gazeci po mulju.

Rasprostranjenost

U Srbiji ona se gnezdi po svim vodama gde ima trske.

Ishrana

Ona spada u najproždrljivije ptice koje pznajemo. Ona ždere nežno lišce ili vrhove raznih trava i barskih biljaka. Isto tako rado jede mlade pupoljke biljaka, klice i zrelo semenje, zrnevlje zita, krtole i dr. Ali osim toga lovi redom i sve zivotinje pocevsi od crva pa do zglavkara i riba. Njen apetit za jelo je nezajazljiv i zato dok jr budna jede sve sto nadđe.

Razmnožavanje

Mužjak i ženka su sa mnogo ljubavi privrženi jedno drugom, mada ih žestoka strast goni da prekorče granice zaključnog braka. Po savršenom oplođenju, koje se uglavnom dešava na vodi, pri čemu se izražavaju naročite sposobnosti u plivanju i mnogom vikanju, patka bira odgovarajuće mesto za smeštaj legal. U tu svrhu traži suvo i mirno mesto pod žbunjem ili drugim biljkama, ali isto tako rado preuzima gnezda od drugih ptica, pa čak i svraka ako su na drveću. Čitavo gnezdo sačinjavaju suve petiljke, lišće i drugi delovi biljnog tela koje labavo slaže, u sredini zaokružava, a kasnije ispunjava perjem. U leglu ima 8 do 16 sivkasto-belih ili bledo-maslinastih jaja, koja se mogu razlikovati od jaja obične patke. Leženje traje od 24 do 28 dana. Ženka leži vrlo predano i prilikom odlaska oprezno prikriva jaje perjem koje je iščupala sa svog tela. Iz gnjezda se šunja po travi što je moguce nevidljivije. Pri povratku se približava gnezdu tek onda kad se uverila da ni od kuda nema opasnosti. Kad se mladi izlegu greje ih u gnezdu jos jedan dan, a zatim ih vodi na vodu. Ako odrastu na gnezdu koje se nalazi visoko na drvetu, oni skacu, pre nego što će poći na prvu šetnju, odozgo nadole, a ipak im se ništa ne dešava. Doba prve mladosti provedu, što je više moguće, skriveni između visoke, guste trave, trske i drugih vodenih biljaka, a tek kad hoće da oprobaju krila, izlaze na slobodnu vodu. Majka pokazuje mnogo brižljivosti samo da bi ih sakrila od pogleda ljudi I drugih neprijatelja. Ako je potrebno ona pokušava raznim varkama da odvrati opasnost, a kada vidi da je napada slabiji neprijatelj, izlazi hrabro u susret i često ga natera na bekstvo. Mladi je jako vole, paze na svaki njen mig i opomenu i, čim ona zapovedi, kriju se između biljaka ili uzvišica zemlje i ostaju nepomični sve dok se mati ne pojavi, a kad ona dodje, za trenutak svi su na nogama i svi su zajedno. Vrlo brzo rastu i posle šest nedelja mogu da lete.

Neprijatelji

Ponekad stara divlja patka postaje plen lisice ili vidre, tvora ili drugih zivotinja. Jaja i nežne mlade napadaju i odnose pacovi. Velika opasnost preti im od jedne močvarice, a najveći neprijatelji su im krupni sokolovi koji se ponekad hrane isključivo patkama. Pred ovim protivnikom patke se brane gnjuranjem, a ponekad uvuku i napadača u dubinu vode i na taj način ga oslabe tako da mora da napusti lov. Orlovi, naročito belorepni, isto tako love patke i često su bolje sreće, mada patka protiv njih primenjuje sva sredstva za odbranu. Sajfertic je jednom u toku nekoliko časova posmatrao razne načine odbrane od ptica grabljivica. Kada su opazile orla belorepana kako im se polako približava, digle su se u vazduh i klizile nad vodom tamo-vamo, jer su znale da on nije u stanju da ih uhvati u letu. Pošto ih je on napustio spustile su se i tražile hranu ko i pre. Tad se pojavio soko, ali tad nisu uzletele, vec su neprestalno gnjurale, sve dok ovaj neprijatelj nije uvideo da mu je sve uzalud. Kasnije se pojavio jastreb koji zna i u letu i u vodi vešto da ih uhvati. Patke su se skupile u gomilu, i krilima su bacale vodu u vis i tako su napravile sitnu kišu kroz koju se nije moglo gledati. Jastreb je prolazio kroz ovu kišu, ali se tako zbunio da je i on morao da napusti lov

Sličnosti i razlike izmedju domaće i divlje patke

Po karakteru i navikama liči na svog srodnika, domaću patku. Ide, pliva, gnjura i leti na sličan nacin, mada bolje od domaće patke. Ima isti glas i “kvak” ženke koji se nadaleko ori, kao i potmuli “kvek” mužijaka, zabavno “vek-vek”, plašljivo “rec”, ili “reb,reb”, ukratko sve glasove koje čujemo i kod domaće patke. Na nekim mestima nosi jaja, i odneguje svoje potomstvo i ponaša se kao pitoma patka. Ipak, ostaje samostalna i ne postaje domaća patka, te i na potomstvo prenosi nasleđenu težnju za slobodom i nezavisnošću. Potpuno je možemo pripitomiti samo onda ako je od malena držimo sa domaćim patkama, i kada se sa njom postupa kao sa njima. Rado se pari sa njima, a mladi koji se izlegu od takvog su isto tako pitomi kao i domaća patka

Odnos divlje patke i njenih “kolega”

Divlja patka, i pored toga što je uvek oprezna i plašljiva, veoma je druželjubiva, društvena, rado odlazi među srodnike i ulazi u zajednicu svih ptica koje vode zajednički život. Ne izbegava blizinu čoveka, već se često nastanjuje na barama koje su pod njegovom zaštitom, naročito u vodama većih parkova ili većih bašta. Ovde je vrlo poverljiva, i dozvoljava da je hrane.

Zanimljivosti

Divlja patka izlegla je pet pačića u porušenoj zgradi Generalštaba na uglu ulica Nemanjina i Kneza Miloša u Beogradu, a otkriveni su pre nekoliko dana kada su krenuli u šetnju Nemanjinom ulicom. Građani, ali i vojnik koji je stražario ispred zgrade odmah su pošto su videli pačiju kolonu u centru Beograda, pozvali aktiviste nevladine organizacije za zaštitu životinja Orka, koji su životinje preuzeli i privremeno udomili kod.

Literatura:

Alfred Brem: Život životinja

Linkovi

Pripremila: Bakula Jovana, IV-3

Divlja patkaAnas platyrhynchos L.