Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Privreda

Orao kliktaš
Aquila pomarina

Taksonomija

Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Razred: Aves
Red: Accipitriformes
Porodica: Accipitridae
Rod: Aquila
Vrsta: Aquila pomarina

Opšti opis

Orlovi su ptice grabljivice koje pripadaju istoj porodici kao i jastrebovi, eje i lešinari. Ove krupne, snažne ptice sa kukastim kljunom, jakim zakrivljenim kandžama i oštrim vidom, oduvek su predstavljale simbol hrabrosti i moći. Orlovi žive širom sveta, jednako u planinskim područjima severne hemisfere i ekvatorijalnim šumama. Pravi ili Aquila orlovi, odvajaju se od ostalih orlova zbog toga što su im noge prekrivene perjem. Orlovi kliktaši su stednje velike ptice. Uprkos relativno velikoj veličini, manji orlovi kliktaši imaju težinu od samo 1,2 do 2,2 kg. Veći orlovi kliktaši su malo teži (od 1,4 do 3,2 kg) od manje uočenih orlova. Manje jedinke ove vrste imaju žute oči, dok one krupnije su uočene sa smeđim očima. Njihovo čitavo telo prekriveno je tamno smeđim perjem, dok je na glavi i krilu bleđe boje. Oni imaju veoma malu glavu i leđa za orla. Kao i ostali orlovi iz roda Aquila, imaju belu mrlju u obliku latinskog slova "V" na krilima i repu. Takođe, zbog razlika u krilima ovih orlova, omogućava im da imaju duži rep od drugih bliskih vrsta. Blisko povezane vrste orlova, najlakše se mogu razlikovati u njihovim juvenilnim fazama. Na primer orao kliktaš ima nekoliko belih tačaka na gornjim perima krila, znog čega su i dobili ime. Dostiže dužinu od 55 do 65 cm a raspon krila mu je od 135 do 168 cm. Jedna od najzanimljivijih karakteristika ptica grabljivica je upečatljiva razlika u veličini mužjaka i ženke, gde je ženka veća od mužjaka, kod nekih vrsta i dva puta teža od njega. Ovaj polni dimorfizam evidentno ima veze sa načinom života ptica grabljivica. Kod ptica grabljivica se razlika u veličini i podela uloga mužjaka i ženke povećava sa brzinom i sposobnošću plena. Kod ptica grabljivica čija se ishrana zasniva na plenu koje se sporo kreće, ženka je samo za nijansu veća od mužjaka, dok kod onih koji se hrane insektima, gmizavcima i ribom još veća. Ipak, osnovna razlika verovatno je u tome koliko se svaki pol takmiči za zadovoljenje osnovnih potreba. Kod ovih ptica, ženke se bore za teritorije na koje će privući partnere i na kojima će podići svoje mlade. Prirodna selekcija će veličinu tela ženke dovesti do maksimalne odgovarajuće veličine, da bi imala najveće šanse za opstanak i razmnožavanje.

Rasprostranjenost

Orao kliktaš je ptica selica i glavno stanište mu je istočna Evropa (gde živi oko 95% ukupne populacije ove vrste) i Mala Azija, dok zimuje u jugoistočnoj Africi. Nalaze se širom Palearktika i Etiopije. Tokom sezone parenja naseljavaju područja zapadne Evrope. Njihova primarna područja za uzgoj su u severnoj Nemačkoj, Estoniji i Slovačkoj. Zimi (obično tokom meseca septembra) migriraju u toplije krajeve, južnu Afriku i Mozambik.

Stanište

Ptice grabljivice različito se raspoređuju u okviru staništa, uglavnom u zavisnosti od toga kako im je rasprostranjena hrana. Orao kliktaš zauzima sopstvenu teritoriju i brani prostor oko gnezda. Žive prvenstveno u šarolikim šumskim područjima, livadama, poljima i prirodnim travnjacima, često u vlažnim sredinama. One često grade gnezda u granama šumskog drveća pri čemu su te grane blizu tlu.

Razmnožavanje

Orlovi kliktaši smatraju se monogamnim pticama. Ženka najčešće polaže dva jaja, mada prvi ptić koji se izleže obično napadne i ubija mlađeg, ispoljavajući sindrom sa adekvatnim biblijskim nazivom "Kainov i Aveljov sindrom". Bratoubistvo je poznata pojava kod ptica grabljivica i javlja se ili instinktivno ili zbog konkurencije za hranom. Jaja su bele boje s crvenkastosmeđim pegama. Vecina ovih ptica ima samo jednog partnera tokom godine, neki se drže istog partnera nekoliko godina a neki parovi se vezuju za ceo život. Od grancica i stabljika prave sopstvena gnezda, koja oblažu svežim lišćem i koja se obično nalaze na drveću ili liticama a ponekad i na tlu ili u trsci. Postoji tačno određena podela obaveza tokom perioda razmnožavanja. Mužjak odlazi u lov, dok ženka ostaje kraj gnezda i zadužena je za ležanje na jajima i brigu o mladuncima. Ovo važi dok mladunci ne stasaju, nakon čega i ženka ponekad napušta gnezdište da bi pomogla mužjaku u lovu. Mlade ptice grabljivice, za razliku od ostalih ptica, izlegu se prekrivene perjem i otvorenih očiju. Polaganje jaja počinje nakon završetka gnezda krajem aprila do početka maja. Period inkubacije jaja kreće se od 36 do 42 dana. Reproduktivno doba dostižu tek između treće i četvrte godine života.

Ishrana

Iako su orlovi kliktaši najčešće viđeni sami ili u parovima, oni često love u intraspecifičnim grupama. Oni spadaju u mesojede. Uglavnom jedu male sisare, male ptice, vodozemce, gmizavce a ponekad i insekte. Oni orlovi kliktaši koji su se hranili voluharicama zarazili bi se pesticidima i umrli. Tokom zimskih perioda, ove ptice se često hrane termitima. Kod lova, ovi orlovi obično se smenjuju na niskim granama ili love svoj plen šetajući. Za razliku od mnogih drugih ptica grabljivica, retko tragaju za plenom dok lete. Često migriraju na velike udaljenosti zbog vode i lova.

Literatura

Alfred Edmund - Brem, 1967. godina
Vesna Habijan-Mikeš - Velika enciklopedija životinja, 2003. godine
Kristofer Perins - Enciklopedija ptica (prvi deo)
Kristofer Perins - Enciklopedija ptica (drugi deo)

Linkovi

Pripremio: Mila Poljak, IV-5

Orao kliktaš Aquila pomarina