Kos je ptica koja može biti dugačka od 23 do 29 centimetara, a njena masa varira od 80 do 125 grama. Ženka kosa je uglavnom smeđe boje, s tim što joj je trbuh svetliji i pun sitnih pega. Ima tanke noge sa četiri prsta. Na prstima se nalaze sitne kandže. Odrasli mužjak kosa je potpuno crne boje a noge su mu crno-smeđe boje. Ima dugačak žuto-crveni kljun. Mladi ptići su veoma slični ženki, smeđe su i svetlo smeđe boje.
Kos je rasprostranjen u gotovo svim delovima Evrope, a može se naći i u Aziji, Africi kao i u Australiji. Tokom zime, dolazi do masovnih imigracija iz Skandinavije, Baltičkih zemalja, Nemačke kao i Rusije.
Kos najčešće naseljava šume i livade, voli vlažna mesta. Gnezdo od blata, grančica i suve trave gradi se najčešće na drvetu ili u žbunju, i to uglavnom od strane ženke. Mužjak ponekad pomaže pri sakupljanju materijala. Kos se dobro adaptira na prisustvo ljudi, tako da je čest gost u baštama.
Kos je svaštojed. Najviše se hrani insektima, naročito glistama, koje kljunom izvlači iz zemlje, mada jede i razne semenke i koštunjičavo voće. Zimi se uglavnom hrani sitnim bobicama i semenkama koje ostaju na granama.
Sezona razmnožavanja traje od marta do juna. Ženka kosa gradi gnezdo u koje snese od 3 do 7 jaja, na kojima će ležati oko 17 dana. Pri tome, mužjak je stalno uz nju. Par ima otprilike 2 ili 3 nasade godišnje.
Nakon izleganja, mladi ptići u gnezdu provode oko 2 nedelje, gde ih hrane i brinu o njima roditelji. Čak i kada osnaže i izađu iz gnezda, oba roditelja još neko vreme brinu o njima. Može se desiti da ženka kosa odmah snese nova jaja, pa u tom slučaju mužjak brine o ptićima dok ne postanu potpuno samostalni.
Prirodni neprijatelji kosa su mačke i lisice, koje vrebaju svaku priliku da im ukradu jaja iz gnezda ili mlade ptiće, kao i ptice grabljivice.
Kos je lako prepoznatljiv po svom snažnom glasu i pesmi, koju ljudi često mogu čuti u svojim baštama. Smatra se jednako lepom, a mozda i lepšom od pesme slavuja.
Pripremila: Nastasić Jelena, IV-1