Poljski vrabac je vrsta vrapca iz roda Passer. Bliski je rodjak vrapca iz grada. Neretko se meša sa domaćim vrapcem, ali radi se o potpuno različitoj vrsti i fenotipski su prilično različiti.
Oba pola su slično obojana, a mlade ptice su tamnija verzija odraslih. Staništa im se nalaze u Evropi
i Sibiru i nekim delovima Azije. Nemački doseljenici su ih doneli i u Australiju i SAD.
Poljski vrabac dostiže duzinu od 12,5 do 14 centimetara sa rasponom krila od oko 21 centimetar i tezinu od 24 grama, što je grubo otprilike za 10% manji nego gradski rodjak. Glava poljskog vrabca je kestenjaste boje, na obrazu
ima tamnu fleku tamnije boje u obliku bubrega, krila su mu braon boje sa dve bele pruge, a noge blede braon. Ovo je vrabac koji se po perju ne razlikuje medju polovima, čak i mladi vrabac podseća na odraslog. Posljski vrabac
nema pravu pesmu, ali njegovi vokali ukljucuju seriju poziva koje šalju nesparene ptice, muškarci udvarači Ostali glasovi se koriste u društvenim kontaktima.
Poljski vrabac obično nastanjuje sela područja Evrope, osim na Islandu. U Australiji takođe naselio sve oblike naselja. Raspostranjena je na području Azije, tamo postaje gradska ptica. Na Filipinima se nastanio u svim oblicima naselja.
Vrabac se pretežno hrani semenima i zrnima koje nađe na terenu. Jede semena korova. Hrani se i beskićmenjacima, posebno tokom sezone parenja, uglavnom
insektima, stonogama, paukovima. Odrasli koriste razlićite moćvare u potrazi za plenom da nahrani mlade.
Poljski vrabac se gnezdi dvaputa godišnje od marta do juna. Iako se povremeno razmnož ava na usamljenom drveću, najbolje mesto za razmnožavanje je gomila drveća s velikim brojem rupa koje omogućavaju
pravljenje gnezda izrađenih od trave, pamuka i slame. U gnezdu se nalaze 5-6 jaja. Iz njih se izlegnu mladi vrapci z 12-13 dana, a prvo perje dobijaju za 15-18 dana.
Pripremio: Dejan Parabucki, IV-4