Taksonomija vinogradskog puža
Taksonomija puža golaća
Taksonomija puža bledih usana
Puževi (Gastropoda) su najbrojnija klasa mekušaca sa oko 45.000 vrsta. Postoji oko 30.000 savremenih vrsta, kao i oko 15.000 izumrlih. Danas su puževi prisutni u skoro svim tipovima staništa i ekosistema (i vodenim i suvozemnim), i ako se ovaj podatak uzme u obzir mogu se s punim pravom nazvati najuspešnijom klasom mekušaca. Životni vek puževa je oko 2-3 godine, ali kada se on izleže potrebno mu je dve godine da bi postao odrastao i da bi imao seksualnu zrelost. Poznati predstavnici ove klase su:
Vinogradski puž (Helix pomatia) je široko rasprostranjen. Ljuska je uglavnom sfernoga oblika, sa kratkom i tankom spiralnom "nabornom" površinom. Većina je braon ili žute boje. Zadebljanje usne, odnosno usnog otvora je bele boje. Visina školjke je oko 25-35 milimetara, a širina je oko 25-40 milimetara. Sastoji se iz tri dela:
Puž golać (Limax maximus) je rasprostranjen manje nego baštenski puž. Naziva se golać, jer nema ljušturu. Ova vrsta poznata je još i pod imenom Leopard Žeton. Boja je svetlo siva ili sivkasto-braon sa tamnijim pegama(mrljama), mrlje su različitoga oblika i veličina. Veličina odrasle jedinke iznosi oko 10-20 centimetara.
Bledih usana puž (Cepaea hortensis) je rasprostranjen u Srednjoj Evropi, Centralnoj i Zapadnoj Evropi.
Puževi se skoro uvek nalaze u blizini ljudskih naselja-uglavnom u travnjaku, bašti, podrumima ili na drugim vlažnim mestima.
Ovaj puž je uglavnom noćni, ali se pojavljuje i danju posle kiše. Provodi dan većinom u grupama, ispod kamenja i drugih objekata. On često naseljava dine i šume. Vinogradskog puža ima u delovima Zapadne i Južne Evrope, Mediteranu, Severne Afrike, Male Azije i u nekim oblastima Sjedinjenih Američkih Država.
Obično su najbrojniji u jesen. Preko leta, usled smanjenja vlažnosti u vazduhu, padaju u letnji san-estivaciju. Ako su suše dugotrajne, može doći do uginuća. U toku zime se povlače u zemlju, ukoliko je hladnije, utoliko idu dublje. Najpovoljnija temperatura za puževe golaće je oko 12-22 stepena Celzijusa. Puža golaća ima u Zapadnoj i Juznoj Evropi, Mediteranu, u delu Zapadne Afrike, u Velikoj Britaniji.
Bledih usana puž
Najbrojniji su u vreme vlažnosti i suša. Živi u šumama, grmlju, stenama i na zidovima. Stanište ovog puža je Centralna i Zapadna Evropa ali ima ga i u Južnoj Evropi.
Vinogradski puž
Na telu puževa jasno se razlikuju svi telesni regioni. Evoluciju puževa i njihovu sadašnju anatomiju karakterišu četiri velike promene:
Puž golać
Dužina tela odrasloga puža ove vrste je oko 10-20 centimetara. Veći deo tela je zaobljen. Boja tela puža je svetlo siva, jasen boje, ponekad braonkaste ili žućkasto-bele boje. Na telu ima pege crne boje. Jedino je stopalo žućkasto-pepeljaste boje. Tentacele (izduženi fleksibilni organi) su veoma duge i tanke. Reproduktivna pora je blizu gornjeg desnog pipka. Štit je duguljast, oko jedne trećine ukupne dužine puža. Sluz je bezbojna i nije mnogo lepljiva. Ljuska se smanjuje i povlači se prema unutrašnjosti sve do štita. Digestivni sistem sastoji se od šest creva, četiri su građena u jetri i dva vise slobodno u telesnoj šupljini. Nervni sistem je ganglionaran.
Bledih usana puž
Bledih usana puž je vrlo mali puž, ljuske su obično oko 2 centimetra. Ovaj puž je belo ili žute boje sa crnim prugama. Prepoznatljivi su po svome belome usnom otvoru.
Puževi su i muško i žensko. Dakle mogu da proizvode i spermu i jaja u isto vreme. To znači da su puževi hermafroditi. U vreme parenja (početkom leta) dva puža jedan u drugog ispaljuju tzv. ljubavne strelice, funkcija koja nije u potpunosti razjašnjena. To parenje i nije parenje u klasičnom smislu, već predstavlja svojevrsnu izmenu genetičke informacije između jedinki što je vrlo važno za očuvanje genetičke varijabilnosti vrste. Nakon takvog "parenja", obe jedinke su u stanju položiti jajašca. Minimalno mogu da polože 50 jaja. Jaja mogu da polažu i do šest puta godišnje. Oni ce se neverovatnom brzom množiti ali je potrebno neko vreme, oko dve godine, da bi postali odrasli.
Vinogradski puž
Ovi puževi se hrane biljem. Mada možemo im dati bilo koje voće ili povrće, pošto oni imaju u ustima, nalik na šmirglu papir, zube. Naravno mi te zube ne možemo videti ali oni tako jedu. Imaju na hiljade sitnih zuba na traku jezika. Oni će jesti i alge, mada većina jedu povrće i drugo bilje.
Puž golać
Ove vrste puževa se hrane svežim biljem (i korovom i skoro svim povrćem) kao i biljkama u stanju raspadanja, gljivama, izmetom preživara, uginulim malim životinjama, glistama. Najviše napadaju mlado bilje.
Bledih usana puž
Ova vrsta puža se hrani biljem.
Puževi imaju mnogo neprijatelja kao što su: zmije, kornjače, žabe, ptice, živina, gušteri.
Puževi su kao hrana mesojedima, organizmima veoma značajna karika u lancu ishrane. Ponegde se koriste i u ljudskoj ishrani i sa tim ciljem gaje heliokultura. Neke vrste golaća su važni oprašivači biljaka. Čitave ljušture, su se u Okeaniji koristili kao sredstvo plaćanja. Od samih početaka ljudske umetnosti, inspiracija za mnogobrojne ornamente je pronađena u ljušturama puževa, a i sam motiv puža je cenjen i čest u rimskim mozaicima. Puževi u umetnosti često predstavljaju i simbol nekog sporog događaja, ili sporog donošenja odluka. Koristi se i u tradicionalnoj medicini, na primer, supa od sluzi je korišćena za lečenje upalu grla.
Većina poljoprivrednika smatra puževe štetnim usled njihove ishrane baštenskim biljem.
Vinogradski
On se prerađuje industrijski. Meso mu je žilavo, potrebno je ukupno tri kuvanja u trajanju od dva sata, sterilisanje kućica, pa se time bave fabrike u Grčkoj i Turskoj, koje finalne proizvode (konzerve, tegle i druge oblike proizvoda) plasiraju na tržište Evrope i sveta. Živ vinogradarski puž kupuje se samo u Italiji u vreme božićnih i novogodišnjih praznika. Tada se na pijacama i u prodavnicama nudi operkulirani vinogradarski puž. Godišnja potrošnja operkuliranog vinogradarskog puža u Italiji prema podacima Međunarodnog instituta za gajenje puževa iz Keraska iznosi 130 - 150 tona.
Puž golać
Da bi smo ih uzgojili, potrebno je trećinu oveće tegle (ili manji akvarijum) ispuniti zemljom i naseliti je "populacijom" od minimalno 50 zrelih puževa. Oni će se neverovatno brzo množiti, ali neće tako brzo doći do svog telesnog maksimuma. Otvor tegle treba zatvoriti gustom mrežicom ili tkaninom. Prehrana im nije problem, bilje ne mora biti ni sveže svakodnevno, ali ono o čemu se najviše mora voditi računa je da njihova mala kolonija bude svakodnevno vlažna (ne sme se i preterat pa napravit poplavu). Držati ih na tamnom mestu prosečne temperature od 12-22 stepena Celzijusa.
Najčešće vrste puža golaća su: