Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Privreda

Hrast lužnjak
Quercus robur

Taksonomija

  1. CARSTVO Plantae
  2. RAZDEO Magnoliophyta
  3. KLASA Magnoliopsida
  4. RED Fagales
  5. PORODICA Fagaceae
  6. ROD Quercus

Opšti opis

Hrast lužnjak je listopadno drvo visine od 30 - 50 metara, a obim stabla seže i do 3 metra. Može da živi od 500 - 800 godina. Krošnja mu je nepravilna i veoma razgranata. Dok je mlad kora mu je glatka sa sivo - smeđim sjajem a kasnije ispuca. Na istoj biljci cvetovi su jednopolni. Muški cvetovi su na dugačkim visećim resama, a ženski su pojedinačni ili u grupama od po pet raspoređenih na dugačkoj osovini cvasti. Cveta od aprila do maja. Plod je sinkarpna orašica (žir) izduženo jajastog oblika i na vrhu zaoštrena.

Rasprostranjenost

Dobro uspeva u Evropi u uslovima atlanske, submediteranske i mediteranske klime. Takođe ga ima na Kavkazu i Maloj Aziji. Dosta je rasprostranjen u Srbiji, a posebno dobro uspeva u Vojvodini, Mačvi, Pomoravlju i uopšte u nizijama i dolinama većih reka. Zemljište na kome najbolje uspeva je peskovito - glinovito zemljište sa visokim nivoom podzemnih voda.

Medicinski značaj

Kora hrasta služi kao sredstvo koje dezinfikuje, a takođe ulazi u sastav raznih čajeva. Pržen hrastov žir se upotrebljava za lečenje zapaljenja kože i sluznice i kao dijetetsko sredstvo. Prženi žir služi kao tonik za jačanje organizma. Takođe se koristi kao protivotrov teškim metalima i alkaloidima. Čaj pripremljen sa vinom i medom jača srce, zaustavlja krvarenje iz želuca, creva, pluća, materice i hemoroida,a pomaže i kod prehlade mokraćnog mehura i protiv groznice. Smeša samlevenog prženog hrastovog žira, pšeničnog brašna i kakaoa služi kao dijetetsko sredstvo i blag antidijaretik.

Neprijatelji

Hrast lužnjak nema prirodnih neprijatelja. Jedini neprijatelj, kao i većini prirode, je čovek koji svojim nemarom uništava šume.

Zaštita

Hrast lužnjak je nekada bila veoma zastupljena vrsta drveća u Panonskoj niziji. Danas je u velikoj meri smanjena njegova brojnost, stari primerci se mogu naći samo kao pojedinačna stabla koja su nekim slučajem izbegla seču.

Literatura

  1. Lekovito bilje Vojvodine; Momčilo Kojić, Milena Mihajlov

Linkovi

Pripremio: Milan Nadoveza IV-4

Valid XHTML 1.0 Strict! | O nama | Site map | Kontakt | © 2008 - 2015 prof. Duško Obradović sa učenicima Gimn. "Veljko Petrović" Sombor | CSS-Cvele |