Taksonomija
Hrast lužnjak je listopadno drvo visine od 30 - 50 metara, a obim stabla seže i do 3 metra. Može da živi od 500 - 800 godina. Krošnja mu je nepravilna i veoma razgranata. Dok je mlad kora mu je glatka sa sivo - smeđim sjajem a kasnije ispuca. Na istoj biljci cvetovi su jednopolni. Muški cvetovi su na dugačkim visećim resama, a ženski su pojedinačni ili u grupama od po pet raspoređenih na dugačkoj osovini cvasti. Cveta od aprila do maja. Plod je sinkarpna orašica (žir) izduženo jajastog oblika i na vrhu zaoštrena.
Dobro uspeva u Evropi u uslovima atlanske, submediteranske i mediteranske klime. Takođe ga ima na Kavkazu i Maloj Aziji. Dosta je rasprostranjen u Srbiji, a posebno dobro uspeva u Vojvodini, Mačvi, Pomoravlju i uopšte u nizijama i dolinama većih reka. Zemljište na kome najbolje uspeva je peskovito - glinovito zemljište sa visokim nivoom podzemnih voda.
Kora hrasta služi kao sredstvo koje dezinfikuje, a takođe ulazi u sastav raznih čajeva. Pržen hrastov žir se upotrebljava za lečenje zapaljenja kože i sluznice i kao dijetetsko sredstvo. Prženi žir služi kao tonik za jačanje organizma. Takođe se koristi kao protivotrov teškim metalima i alkaloidima. Čaj pripremljen sa vinom i medom jača srce, zaustavlja krvarenje iz želuca, creva, pluća, materice i hemoroida,a pomaže i kod prehlade mokraćnog mehura i protiv groznice. Smeša samlevenog prženog hrastovog žira, pšeničnog brašna i kakaoa služi kao dijetetsko sredstvo i blag antidijaretik.
Hrast lužnjak nema prirodnih neprijatelja. Jedini neprijatelj, kao i većini prirode, je čovek koji svojim nemarom uništava šume.
Hrast lužnjak je nekada bila veoma zastupljena vrsta drveća u Panonskoj niziji. Danas je u velikoj meri smanjena njegova brojnost, stari primerci se mogu naći samo kao pojedinačna stabla koja su nekim slučajem izbegla seču.
Literatura
Linkovi
Pripremio: Milan Nadoveza IV-4