- Ančur jabučavi
- Bagrem
- Bagremac
- Bela Joha
- Bođoš
- Brsljen
- Brest
- Breza
- Rakita
- Žalosna vrba
- Crna joha
- Crveni glog
- Crvena vrba
- Grab
- Divlja kupina
- Dud
- Dren
- Dzanarika
- Plavi glog
- Vrba Iva
- Hmelj
- Imela
- Jasen
- Javor klen
- Javor
- Lešnik
- Lijane
- Lipa
- Mečja leska
- Hrast cer
- Hrast lužnjak
- Hrast sladun
- Hrast kitnjak
- Kesten
- Kiselo drvo
- Orah
- Bela topola
- Šipak
- Šumska jagoda
- Sviba
- Vrba iva
- Crna topola
- Kanadska topola
- Zelenika
- Zova
- Platan
- Trnjine
- Jablan
Džanarika
Prunus cerasifera
Taksonomija
- CARSTVO: Plantae
- RAZDEO: Magnoliophyta
- KLASA: Magnoliopsida
- RED: Rosales
- PORODICA: Rosaceae
- ROD: Prunus
Opšti opis
Listopadno drvo, visoko do 8 m, čije deblo ima crnkastu, izbrazdanu koru. Grane imaju retke trnove.
Listovi naizmenični, eliptično jajasti, na vrhu zašiljeni, pri osnovi zaobljeni ili široko
klinasti, 2 - 7cm dugi, na rubu testerasti, na naličju neznatno dlakavi ili goli. Boja ima je crvenosmeđa
(kod tipskog oblika je zelena). Lisna peteljka je bez žljezdica. Cvetovi su beli sa ružičastim nahukom
(kod tipskog oblika su beli), 2 - 2,5 cm široki, obično pojedinačni ili u grupama, na dugim peteljkama.
Plod je okruglasta ili elipsoidna sočna i nakisela jednosemena koštunica tamnocrvene boje
(kod tipskog oblika je crvenkasta). Koštica velika, pljosnatojajasta, duža nego šira. Jedno od prvih drveća u
Evropi koje cveta na proleće od sredine februara. Cveće je belo, 1.5 do 2 cm širine sa 5 latica. Plod je koštunjav sa prečnikom
od 2 do 3 cm, žute ili crvene boje. Jestiv je i doseže zrelost od polovine avgusta do polovine septembra.
Rasprostranjenost
Džanerika je vrsta šljive karakteristična za centralnu i istočnu
Evropu, jugozapadnu , centralnu Aziju, Balkansko poluostrvo, kavkaz,
a ovaj kultivar je dobiven u hortikulturi. Vrlo je rasprostranjena u Fruškoj Gori i dobro se prilagođava lokalnim klimatskim uslovima. Ima je mnogo
i u Pomoravlju, Timočkoj Krajini i Mačvi. Nalazi se pored puteva i potoka, na ivicama njiva i gajeva, u dvorištima i parkovima. Izuzetnu
tehnološku vrednost imaju selekcije džanarike iz područja gornjeg Polimlja, čije kaše u toku ceđenja i omrzavanja ne tamne,
već zadržavaju ćilibarno žutu boju.
Razmnožavanje
Kalemljenjem.
Gajenje i upotreba
Plod može biti crven ili žut, zavisno od vrste. Različitog su oblika, ali najčešće okruglasti. Pokožica je različite boje - crne, crvene u različitim nijansama i ljubičasta. Plodovi se koriste za proizvodnju rakije. Može se jesti sveže u nekim vrstama, slatko sa lepim ukusom kod jednih, dok je kod drugih ukus opor ali odličan za džem. Džanerika je veoma popularno ukrasno drvo u dvorištima, uzgajano zbog njegovog ranog cvetanja. Mnoge podvrste su dobijene kalemljenjem , mnoge zbog ljubičastog lišća i ružičastog cveta, kao što je Prunus cerasifera. Ove podvrste sa ljubičastim lišćem takođe imaju tamno ljubičaste plodove, što čini primamljiv, intenzivno obojen džem. Druge vrste kao što je Lindsayae imaju bledo ružičasto cveće i zeleno lišće. Dosta je skromnih zahteva u pogledu kvaliteta zemljišta, no najbolju vitalnost pokazuje na srednje glinovitim, bogatim i svežim i dobro dreniranim zemljištima. Otporna je na sušu; bez posledica podnosi i najsuroviju zimu. Dobro podnosi gradske uslove (dim, prašinu, zagađen vazduh). Crvenolisna šljiva ima mnogostruku primenu pri pejsažnom oblikovanju zelenih površina u našim gradovima. Uzgaja se kao soliter, u grupama ili u manjim drvoredima. Dobro podnosi orezivanje. Poznati su i drugi kultivari ove šljive, od kojih je veoma interesantan i lep cvet Pendula sa visećim grančicama. Ovaj oblik se uzgaja kao soliter. Cvet Nigra ima tamnocrvene listove i ružičaste cvetove. Džanerika se koristi i kao podloga za šljivu, breskvu i kajsiju.
Linkovi
Slike
Pripremila: Nikolija Martinčević
