Taksonomija
Dud Morus je listopadno drvo. Sastoji se od 10-15 vrsta, sa nekoliko varijateta. Vodi poreklo iz umerenih i suptropskih regiona Afrike, Amerike i Evrope, ali većina vodi poreklo iz Azije. Dud, kao mlad, brzo se razvija ali kada poraste, rast mu se usporava. Može da dostigne visinu od 10-15 metara.
Prve tri vrste se mogu pronaći kod nas. Crni, crveni i beli dud su rasprostranjeni u severnoj Indiji, Azerbejdžanu, Jordanu, Pakistanu, Turskoj. U sedamnaestom veku, dud je uvezen u Veliku Britaniju. Poseduje puno malih plodova. Oni su oko 1-2 cm dugi i 1 cm široki. Dok su nezreli imaju belu boju sa rozim šarama pri kraju. Potpuno zreli imaju od tamno ljubičaste do crne boje, sem belog duda koji je bele boje. Imaju sočan, sladak i blag ukus.
Plod duda je veoma koristan. Od njega se prave pite, vina, rakija, džemovi... Lišće belog duda je važno u ishrani svilenih buba. Dud se koristi i u medicini. Gaji se iz semena, ređe iz sadnica. U jesen, nakon što listovi otpadnu, seku mu se grane i one se koriste za pravljene seoskih korpi.
Raste do 20 metara. Krošnja mu je okrugla, kora u mladosti žućkastosiva i glatka, kasnije sivosmeđa i duboko ispucana. Pupoljci su jajoliki, oko 6 mm veliki, smeđesivi sa 6 ljusaka. Listovi su naizmenični, 4-14 cm dugi i 4-10 cim široki. Peteljka je duža od 2 cm. Ženski cvetovi se nakon oplodnje pretvaraju u složen jestiv plod. U našoj zemlji ga ima puno u Vojvodini. Uzgaja se u drvoredima, živim ogradama, parkovima i baštama. U prve dve godine raste veoma sporo, a kasnije znatno brže. Ima razvijen koren, pa je pogodan za vezivanje erozivnih zemljišta.
Poreklo iz Zapadne Azije, raste do 20 m. Kod Grka je bio posvećen bogu Panu i cenio se kao znak mudrosti. Mnogo se uzgaja u Srednjoj i Južnoj Evropi, zbog ploda i drva. Kora mu je debela, sivosmeđa i ispucala. Listovi su 6-15 cm dugi, nepogodni za ishranu svilenih buba, a peteljka je kraća od 2 cm. Plod je crnoljubičast, prijatnog ukusa i veći nego kod belog duda. Dosta je otporan na mrazove. Od njega se pravi nakiseo sirup koji se koristi kod groznice.
Postojbina mu je Severna Amerika. Raste do 20 m. List mu je dug 7-15 cm, a 6-12 cm širok, sa ušiljenim vrhom. Plodovi su tamno crveni, 2-3 cm dugi i sočni. Najviše se upotrebljava za drvo i plod.
Žute pege na lišću izaziva Septogleum mori, a prozračne pege koje se postepeno suše izaziva Bacterium mori. Beli trulež je uzrokovan bolešću Polyporus hispadius.
Literatura
Linkovi
Pripremila: Valentina Blaževac, IV-5