Taksonomija
Lipa je veliko drvo čije stablo doseže visinu od 25 do 30 metara, a starost od nekoliko stotina godina. Cvetovi lipe su mali, zelenkastožute boje, prijatnog mirisa grupisani u kitama. Cvetanje traje 2 do 3 nedelje, a nekad se desi da prođe i za 5 do 6 dana. U našim krajevima rastu bela ili srebrna lipa (Tilia tomentosa), velikolisna lipa (Tilia grandifilia) i sitnolisna lipa (Tilia parvifolia).
Odgovara joj klima severne hemisfere. Može se naći u Evropi, Aziji i Severnoj Americi.
Stari Sloveni su živeli u lipovim šumama. U literaturi se spominje lipa kao sveto slovensko drvo pa se može zaključiti da su Sloveni pre prelaza na hrišćanstvo poštovali božanstvo šume, dakle i dušama bili povezani s lipom. Prema predanju vršili su obrede i podnosili žrtve lipi kao božanstvu. Običaj obožavanja lipe zadržao se i kod Slovena koji su napustili staru domovinu pa utiču ogranke lipe u krov svoje kuće ili stana, da je time očuvaju od gromova i požara. Uobičajeno je bilo i verovanje da lipa čuva čoveka od zla i uroka. U lipovim šumama Sloveni su sakupljali med i vosak.
Lipovi cvetovi koriste se za lečenje prehlade i bolesti diajnih organa. Lipov cvet se upotrebljava najcešće u obliku čaja, infuza, za znojenje, protiv grčeva i za umirivanje bolova kao vrlo blago sredstvo. Koristi se i protiv prehlada, hroničnog kašlja, kao i za lečenje opekotina i rana. Lipov cvet je najomiljeniji narodni čaj. Drvo se može koristiti za pravljenje igračaka, jer je lagano. Nije podesno za upotrebu u građevinarstvu i industriji nameštaja jer mu je čvrstoća mala.
Linkovi
Slike
Pripremio: Aleksandar Medić IV-1