Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Privreda

Crna johaAlnus Glutinosa

Taksonomija

Carstvo : Plantae
Razdeo : Magnoliophyta
Klasa : Magnoliopsida
Red : Fagales
Porodica : Betulaceae
Rod : Alnus
Vrsta : Alnus Glutinosa

Opšti opis

Crna joha je listopadno drvo iz porodice Betulaceae koje obično naraste od 20 do 30 m, a samo u retkim slučajevima i do 37 m. Deblo doseže do vrha krošnje. Grane su horizontalne, duge i tanke. Kora mladog debla je zelenkasto braonska i glatka, dok je kod starijih crnosmeđa i ljuskava, uzdužno i poprečno izbrazdana. Pupoljci su lepljivi i cvetaju pre listanja, u rano proleće. Lišće je okruglo, 4-10 cm dugo, na vrhu zaobljeno ili tupo prikraćeno. U početku je lepljivo, a odgore u uglovima žila, ima čuperke žutih dlačica. Ono je, kao i kod većine drugih biljaka koje žive u okolini vode duže nego normalno. U jesen, lišće otpada zeleno. Rese se javljaju u jesen. Muške rese su crvenkaste, 5-10 cm duge, dok su ženske duge 2 cm i tamno braon boje. Plodovi crne johe su sitni, spljošteni i usko okriljeni oraščići.

Stanište

Crne joha je raširena po čitavoj Evropi. Raste pretežno u nizijama, uz obale potoka, reka i močvara. Uglavnom se nalaze na do 1000 m nadmorske visine. Raste na vlažnim i humusnim tlima, pod uticajem podzemnih i poplavnih voda. Pored Evrope, crna joha se javlja i u Zapadnoj Aziji i Severnoj Africi.

Ekološki zahtevi

Crna joha je vrsta brzog rasta. Ima široku biološku valenciju s obzirom na zahteve prema toploti, vodi, tlu i svetlu. To je vrsta drveća sa relativno kratkim životnim vekom, doživi oko 100 godina. Ona je pionirska vrsta sa kojom se osvajaju najmokriji tereni nizijskih područja, zajedno sa belom vrbom. Oblikuje tipičnu čupavu (zvonoliku) korensku mrežu u kojoj preovladava pružanje korena u okomitom smeru. Crna joha živi u simbiozi sa bakterijama iz porodice aktinomiceta koje prave crenkaste izrasline na korenu. One obogaćuju tlo vezujući kiseonik iz vazduha, što je ujedno i jedan od razloga zbog kojeg crna joha ima svojstvo pionirske vrste. Bakterije za uzvrat dobijaju ugljenik koji se proizvodi tokom procesa fotosinteze u drvetu. Crna joha je takođe i domaćin za mahovine i lišajeve.

Neprijatelji

Najveći prirodni neprijatelj Alnus Glutinose je Phytophthora alni, nedavno razvijena vrsta Phytophthore, verovatno hibridnog porekla. Zaraženo drveće ima nenormalno malo, žuto i retko lišće koje opada prerano. Krošnje drveća koje je zaraženo dugi niz godina ima "mrtve" čitave ogranke. U podnožju stabla mogu da se pojave fleke u boji rđe. Tok bolesti je različit. Neke zaražene biljke umiru odmah kada se simptomi pojave, dok se kod drugih simptomi vremenom pogoršavaju. Još jedan neprijatelj ove biljke je i čovek, koji zagađivanjem svoje okoline, bacanjem otpada i sečom šuma konstantno ugrožava prirodu oko sebe.

Upotreba

Ovo drvo je mekano, belo kada se prvi put poseče, ali boja polako prelazi u bledo crvenu, sa lepo išaranim čvorevima, tako da se koristi pri izradi nameštaja. U Škotskoj je često korišćeno pri izradi stolica. Pod vodom, drvo je veoma izdržljivo, pa se upravo zbog toga koristilo kao potpora za mnoge građevine iz šesnaestog veka u Veneciji i mnoge zgrade u Amsterdamu. Crna joha je koršćena pri izgradnji i u Francuskoj i Holandiji. Takođe, ovo drvo je nekada vrlo često korišćeno pri proizvodnji dimljene ribe i drugih vrsta hrane, iako su sada neke druge vrste drveća češće. Alnus Glutinosa je korišćena i za izradu klompi, drvenih točkova, kutija za cigarete, ribarskih mreža,... Kora je veoma cenjena i skupa, i koristi se za potamnjivanje i farbanje drveta. Crna joha se koristi i u medicini za pravljenje raznih tonika. Esencija dobijena od kore se koristi prilikom lečenja upala, otoka, posebno kada je reč o grlu, a korišćeno je i pri lečenju malarične groznice. Seljaci na Alpima koriste lišće ove biljke za lečenje reumatizma.