- Ančur jabučavi
- Bagrem
- Bagremac
- Bela Joha
- Bođoš
- Brsljen
- Brest
- Breza
- Rakita
- Žalosna vrba
- Crna joha
- Crveni glog
- Crvena vrba
- Grab
- Divlja kupina
- Dud
- Dren
- Dzanarika
- Plavi glog
- Vrba Iva
- Hmelj
- Imela
- Jasen
- Javor klen
- Javor
- Lešnik
- Lijane
- Lipa
- Mečja leska
- Hrast cer
- Hrast lužnjak
- Hrast sladun
- Hrast kitnjak
- Kesten
- Kiselo drvo
- Orah
- Bela topola
- Šipak
- Šumska jagoda
- Sviba
- Vrba iva
- Crna topola
- Kanadska topola
- Zelenika
- Zova
- Platan
- Trnjine
- Jablan
Zova
Sambucus nigra
Taksonomija
- CARSTVO Plantae
- RAZDEO Magnoliophyta
- KLASA Magnoliopsida
- RED Dipsacales
- PORODICA Adoxaceae
- ROD Sambucus
Opšti opis
Zova ili bazga raste kao grm ili drvo visoko 3 do 10 metara. Na donjem delu stabla kora je svetlo smeđa,
a u gornjem delu sivo-bela, pomalo izbrazdana i bradavičasta. Vec u blizini zemlje izbijaju postrane
krhke i lako lomljive grane. Drvo okružuje plutasta,bela i veoma lagana srž . Nasuprotni listovi
nepravilno su perasti s jajastim, začiljenim, tamnozelenim liskama, koje su po rubu pilasto nazubljene.
Cvetovi su sakupljeni u pljosnati paštita, a boja im je bela do žućkasto-bela. Iz cvetova se
razvijaju bobe, u početku zelene, zatim crveno-smeđe i naposletku sjajne. Bobe su male i sočne.
Cvetovi su jakog i veoma ugodnog mirisa, koji u suvom stanju postaju blaži. Ukus cvetova je gorkast i
aromatičan. Sirove bobe (plodovi) imaju neprijatan ukus , dok su pripremljeni kao kompot ukusni.
Stanište
Raste na rubovima šuma i osunčanim šumskim krčevinama. Na zapuštenim mestima i u blizini naselja. .
Medicinski značaj
Čaj od listova i mladica zovine ili bazge koristi se za pospešivanje izlučivanja mokraće , nakupljene tečnosti u telu, za lečenje šećerne bolesti kao i za čišcenje i poboljšanje krvi. čaj od cvetova bazge koristi se u lečenju prehlade, bronhitisa, kašlja, gripe, početne upale pluća, jake kijavice, ospica, šarlaha, teškog disanja, astme, kod početne tuberkuloze i kod svih reumatičnih bolesti. Kora od grana i stabla koristi se za pripremanje čaja kojim se odstranjuju poteškoće kod mokrenja, smetnje u radu bubrega i mehura, leči vodenu bolest, razne edeme te tvrdu stolicu. Kod nje su korisni i cvet, i kora, i plod, i list, i koren. Zreli plodovi zove su takođe vrlo korisni. Pored mnogih drugih za zdravlje važnih materija, ove bobice, naravno kada su potpuno zrele, imaju više vitamina B nego i jedna poznata namirnica. Pošto se ne jedu sveži, plodovi zove se kuvaju bilo kao kompot, bilo kao džem. Lekovito deluju protiv nesanice. Sok od svežih boba koristi se u lečenju neuralgije trigerninusa (neurlagija ličnog živca), za jačanje, čišćenje krvi, umirenje trbušnih grčeva i crevnih kolika, za apetit.
Droga i hemijski sastav
Koristi se cvet, a nešto ređe plod (zreo) i list. Cvetovi sadrže etarsko ulje koje sadrži oko 40 materija: flavonoide, glikozide, hlorogensku kiselinu, sluz, tanine, pektine i dr. U plodu su prisutni glikozidi, tanini, malo etarskog ulja, šećer, voćne kiseline, vitamin C i dr. Sličnog sastava su i listovi. Svi delovi su bogati mineralnim materijama (gvožde, natrijum, kalijum) i njihovim solima.
Lekovite biljke su, u većoj ili manjoj meri, zastupljene u velikom broju vrlo raznorodnih biljnih zajednica (asocijacija) u Vojvodini. Utvrđeno je njihovo prisustvo u 115 fitocenoza i to: 36 šumskih , 31 livadskih , pašnjačkih i stepskih asocijacija, 14 ruderalnih, 6 korovskih (segetalnih), 15 halofitskih i 13 močvarnih i akvatičnih asocijacija. Ima 18 šumskih zajednica.
Sastav
Cvet sadrži heterozide koji izazivaju znojenje, sambunigrozid (cijanogenetski heterozid), flavonski heterozid rutozid, tanina, svega oko 0,025% etarskog ulja konzistencije masti nepoznatog sastava, zatim ima smole, šećera, holina, organskih kiselina i dr. U kori i listu ima, pored ostalog, sambunigrina - jednog alkaloida i purgativne smole. U kori ima saponina, tanina i holina. Kora je najpre blagog ukusa, a zatim gorkog . Deluje purgativno, a u većoj dozi i diuretično . Od zrelih, sočnih plodova peku rakiju. U bobicama, pored šećera, ima bučne kiseline i mnogo crveno-ljubičaste boje. Nekad se od soka izradivao gust ekstrakt i upotrebljavao kao laksans. U narodu se svi delovi zove upotrebljavaju za lečenje mnogih bolesti.
Narodna imena
abzov, bzova, bazga, baz, bažovina, bazag, baz-govina, bazdov, bazovika, bezgovina, belika, b'zga, bzovka, boz, budzova, buzovka, zaovljika, zovik, zovljika, zofa, zoha, obzovka, ovzovina, pitomi boz, crna zova, crna zovika, crni bazag, crni bezeg.
Literatura
- Grlić , Lj: Enciklopedija samoniklog jestivog bilja,Zagreb, 1986.
- Tucakov, J: Lečenje biljem,Beograd, 1984.
- Jančić , R: Sto naših najpoznatijih lekovitih biljaka,Beograd, 1988.
Pripremila: Tamara Krstić, IV-4
