Taksonomija
Dvodomna, anemofilna, higrofilna, heliofilna i brzorastuća vrsta. Listopadno drvo do 35 m visine i 2(3) m obima, široke, granate i rahle krošnje. Kora je na mlađim stablima glatka, pepeljastosiva, a na starijim tamnija, duboko ispucala, debela do 5 cm. Korenov sistem jak, površinski s nekoliko dubokih žila. Listovi trouglastii, sočni, tamnozeleni. Cveta u 4. mesecu pre listanja. Muški cvetovi u visećim resama, ženski na peteljci. Plod je loptastog oblika, a seme je oraščić okriljen kunadrom. Jedna od naših najugroženijih vrsta jer se ukršta s uvoznim američkim topolama. Vrlo je mali broj genetskih vrsta.
Crna topola je drvo koje raste na mestima sa mnogo vlage kao što su obale reka ili kanala, te močvarni tereni. Može se sresti u srednjoj Evropi, Aziji i Severnoj Amerci.
Kao lekovita biljka crna topola se skuplja u februaru i martu, pre nego što prolista, jer se sakupljaju lisni pupoljci.
Čovek je jedini pravi protivnik ove vrste drveta, jer je on jedini faktor koji kao i u većini slučajeva uništava sve što je lepo i dragoceno, pa je tako doveo i do skorog isčezavanja ove vrste drveta. Trebali bi biti prijatelji sa prirodom, pa tako za svako posečeno drvo zasaditi dva nova mlada drveta, kao pravi gorani.
Literatura
Lekovite biljke, autor: Bisenić Ljiljana
Linkovi
Pripremio: Petar Rađan IV4