- Ančur jabučavi
- Bagrem
- Bagremac
- Bela Joha
- Bođoš
- Brsljen
- Brest
- Breza
- Rakita
- Žalosna vrba
- Crna joha
- Crveni glog
- Crvena vrba
- Grab
- Divlja kupina
- Dud
- Dren
- Dzanarika
- Plavi glog
- Vrba Iva
- Hmelj
- Imela
- Jasen
- Javor klen
- Javor
- Lešnik
- Lijane
- Lipa
- Mečja leska
- Hrast cer
- Hrast lužnjak
- Hrast sladun
- Hrast kitnjak
- Kesten
- Kiselo drvo
- Orah
- Bela topola
- Šipak
- Šumska jagoda
- Sviba
- Vrba iva
- Crna topola
- Kanadska topola
- Zelenika
- Zova
- Platan
- Trnjine
- Jablan
Kesten
Castanea
Taksonomija
- Carstvo: Plantae
- Razred: Magnilophyta
- Red: Fagales
- Porodica: Fagaceae
- Rod: Castanea
Opšti opis
Kesten
(Castanea), je rod listopadnog drveta iz familije bukvi (Fagaceae),
koji raste u svim krajevima severne hemisfere. Oko ploda postoji spoljni bodljikavi omotac
koji pukne kada je kesten zreo. List je duguljast i reckav. Plod je jestiv i ukusan, sadrzi dosta skroba.
Od njega se prave poslastice, kuvane, pečene ili sirove. Često se mesa sa divljim kestenom, iako nisu čak ni istog roda.
Vrste:
- Castanea crenata - japanski kesten
- Castanea dentata - američki kesten
- Castanea henryi - henrijev kesten
- Castanea mollissima - kineski kesten
- Castanea sativa - pitomi kesten
Kesteni se pojavljuju i konzumiraju još u praistoriji
na prostorima Mediterana i Azije. U početku su uzgajani u Kini, Japanu, a potom su ih rimske legije donele u Evropu.
Poznato je više od stotinu različitih vrsta kestena. Razlikuju se od ostalih orašastih plodova zbog
nižeg sadržaja masti i visokog sadržaja skroba. Imaju posebnu teksturu i sladak, blag ukus. Po nutritivnom
sastavu slični su smeđem pirinču, a odličan su izvor elemenata u tragovima (minerala koji su nam potrebni
u vrlo malim količinama).
Pitomi kesten (Castanea sativa)
Pitomi kestenje vrsta kestena, poreklom iz jugoistočne Evrope
i Male Azije. Pitomi kesten može da poraste i preko 20 m, ima bujnu i veliku krošnju. Kora mu je glatka i sivosmeđa.
Listovi su duguljasti, lancetasti, krupno nazubljeni, dugi 8-18 cm i široki 3-6 cm. na licu su goli, a na naličju dlakavi.
Cvetovi se pojavljuju početkom juna, kada su listovi vec potpuno razvijeni. Muški cvetovi stoje u žućkastim
čupercima na dugim, uspravnim i isprekidanim resama. Ženski cvetovi stoje pri dnu tih resa ili u pazuhu listova,
pojedinačno ili u manjim grupama. Plodovi dozrevaju početkom oktobra, na površini su sjajni, polukuglasti ili
zaobljeno pljosnati orašasti, smeđe boje. Pitomi kesten počinje rano da plodonosi - obično oko 5-6 godina
ako je na osamici, ili 8-9 godina ako
je u šumskom sklopu. Hemijska analiza potpuno dehidrisanih plodova, dala je sledeće
rezultate: šećernih materija 83%, masnih materija 2.7%, azotnih materija 6.4%, nešećernih materija 5.5%,
pepela 2.4%. Od plodova pitomog kestena u neki zemljama Sredozemlja dobija se brašno, od kojeg se izrađuje hleb.
Sem toga, plodovi pitomog kestena sadrže i vitamine, kao vitamin B, antiskrobičnog vitamina C ima u istoj srazmeri
kao i kod limuna. U lišću kestena ima vitamina K.
Literatura
- Šumarska enciklopedija
- Voćke i voće (Blagoje Tiodorović)
Linkovi
Pripremila: Milica Nikolić, IV-5
