Taksonomija
šumska jagoda je višegodišnja, zeljasta biljka visine do 30 cm. Stabljika je uspravna ili polegla, obrasla dlačicama. Listovi su tročlani i jajoliki, sa krupno nazubljenim obodom i naličjem sa svilenkasto poleglim dlačicama, nalaze se na dugim. Sitni i nežni beli cvetovi nalaze se na dugim drškama. Plod je sočna crvena jagoda koja u sebi sadrži mnogo vitamina (vitamin C, mada njegova količina veoma zavisi od uslova staništa na kome biljka raste) i minerala. šumska jagoda je zbog fine arome i prijatnog ukusa, kao i lekovitog dejstva veoma cenjena i primenjena. Biljka bez cvetova i plodova, skoro da je bez mirisa i gorkog je ukusa.
šumska jagoda je veoma uobičajena i poznata biljka koja raste gotovo svuda: na livadama i pašnjacima, na padinama i šumskim čistinama. U prirodi se razmnožava lako i brzo, pomoću žila koje puze po zemlji, a posle se ukorenjuju i stvaraju nadzemne delove biljke. Divlja jagoda cveta od aprila do jula. Na našim prostorima, srećemo još dve vrste ovog roda: kitnjaču koja izraste do 40 cm u visinu, i pucavicu kod koje je čašica prilegla uz plod ili je uspravna.
šumska ili divlja jagoda otkrivena je još u vreme naših predaka koji su živeli u sojenicama, a bila je veoma cenjena i u staroj Grčkoj i Rimu. U srednjem veku su je smatrali magičnom, a od XVI veka lekari su počeli da je preporučuju za lečenje raznih bolesti. U narodu je još poznata i pod ovim nazivima: crvena jagoda, divlja jagoda, rumena malina, fragula, jagodnjak, jagodnjača, pozemljuša, rudeča jagoda, vodolješka, jagodica, speljuž troskva.
Lišće šumske jagode je veoma bogato vitaminom C, upotrebljava se kao jedna od najukusnijih i najboljih zamena za ruski čaj. Uvarak od lista i korena istovremeno je jedan od najkorisnijih, jer pročšćiava krv, podstiče rad svih organa, posebno bubrega i smiruje živce (čaj od korena boji mokraću crvenkasto, ali je to sasvim bezopasno). Oblog od zdrobljenih listova smiruje upale i ubrzava zarastanje manjih rana. U divljoj jagodi ima 81% vode (u gajenim sortama i do 90%), 6% šećera (gajene su siromaćnije), limunske i vinske kiseline, kalijuma, gvožđa, mangana, kalcijuma, fosfora, pektina i obilje vitamina C. Jedna šolja ovog voća sadrži 82 mg vitamina C, a to je 120% preporučene dnevne doze. Ista količina ima 2,2 grama prehrambenih vlakana i samo 45 kalorija. Pošto kod jagoda polovina šećera postoji u obliku voćnog šećera, mogu se uključiti u dijetalnu hranu šećernih bolesnika. Koristi se još i za: čišćenje lica, održavanje kože i svežinu tena, umesto gotovih preparata. Prirodna pasta za zube od divljih jagoda, recept glasi: Stucajte u prah pregršt listova i korenja šumske jagode, pa ga pomešajte sa prahom od krede. Istrljajte zube i desni suvom četkicom sa pripremljenim prahom, a zatim isperite. Desni će ojačati, a zubna gleđ postati otpornija.
šumsku jagodu možemo naći na livadama i pašnjacima, po brdskim i planinskim čistinama, u šumama, proredima, na krčevinama, požarištima, u šikarama... Ako sa izleta donesete sveže izdanke, možete da ih zasadite u svoju baštu i gajite kao domaće jagode, ali tada one gube aromu kao i lekovita svojstva. Najbolje je, ukoliko se ipak odlučite na ovaj korak, da izdanke zasadite krajem leta ili početkom jeseni, čim padne dobra jesenja kiša. Jagode dugo cvetaju, tako da i berba nadzemnih delova dugo traje, sve dok cvetaju. Rizom se vadi u jesen ili u rano proleće, opere, očisti i brzo osuši.
Ovi hranljivi plodovi izuzetni su po svojim zaštitnim svojstvima. Oni sadrže elaginsku kiselinu: specijalno jedinjenje koje onemogućava izazivače kancera da pretvaraju zdrave ćelije u zloćudne (kancerogene).Divlje jagode mogu da se stavljaju i u rakiju. Razređenom rakijom sa umočenim listovima jagoda, isperemo usta, što dobro utiče na zaustavljanje krvarenja desni, a takođe, sprečava loš zadah. Osip ili alergija koju jagode izazivaju kod nekih ljudi, sasvim je bezopasna i prolazna. Smatra se da se ona može izbeći ako se jagoda propasira kroz sito.
Cveta od aprila do jula, a skupljaju se korenovi, listovi, cvetovi i plodovi koji imaju lekovito dejstvo. Korenje i listovi koriste se za pripremu čaja, koji je ipak najpopularnije u medicini. Najbolje je koristiti sirovo voće jer onda ono zadržava sve svoje lekovite materije.
Literatura
Linkovi
Slike
Pripremila: Ivana Vicai IV-4