Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Privreda

šumska jagoda
Fragaria vesca

Taksonomija

Carstvo: Plantae
Razdeo: Magnoliophyta
Klasa: Magnoliopsida
Red: Fabales
Porodica: Fabaceae
Rod: Robinia
Vrsta: Oxyacantha

Opšti opis

šumska jagoda je višegodišnja, zeljasta biljka visine do 30 cm. Stabljika je uspravna ili polegla, obrasla dlačicama. Listovi su tročlani i jajoliki, sa krupno nazubljenim obodom i naličjem sa svilenkasto poleglim dlačicama, nalaze se na dugim. Sitni i nežni beli cvetovi nalaze se na dugim drškama. Plod je sočna crvena jagoda koja u sebi sadrži mnogo vitamina (vitamin C, mada njegova količina veoma zavisi od uslova staništa na kome biljka raste) i minerala. šumska jagoda je zbog fine arome i prijatnog ukusa, kao i lekovitog dejstva veoma cenjena i primenjena. Biljka bez cvetova i plodova, skoro da je bez mirisa i gorkog je ukusa.

Rasprostranjenost

šumska jagoda je veoma uobičajena i poznata biljka koja raste gotovo svuda: na livadama i pašnjacima, na padinama i šumskim čistinama. U prirodi se razmnožava lako i brzo, pomoću žila koje puze po zemlji, a posle se ukorenjuju i stvaraju nadzemne delove biljke. Divlja jagoda cveta od aprila do jula. Na našim prostorima, srećemo još dve vrste ovog roda: kitnjaču koja izraste do 40 cm u visinu, i pucavicu kod koje je čašica prilegla uz plod ili je uspravna.

Ime

šumska ili divlja jagoda otkrivena je još u vreme naših predaka koji su živeli u sojenicama, a bila je veoma cenjena i u staroj Grčkoj i Rimu. U srednjem veku su je smatrali magičnom, a od XVI veka lekari su počeli da je preporučuju za lečenje raznih bolesti. U narodu je još poznata i pod ovim nazivima: crvena jagoda, divlja jagoda, rumena malina, fragula, jagodnjak, jagodnjača, pozemljuša, rudeča jagoda, vodolješka, jagodica, speljuž troskva.

Upotreba

Lišće šumske jagode je veoma bogato vitaminom C, upotrebljava se kao jedna od najukusnijih i najboljih zamena za ruski čaj. Uvarak od lista i korena istovremeno je jedan od najkorisnijih, jer pročšćiava krv, podstiče rad svih organa, posebno bubrega i smiruje živce (čaj od korena boji mokraću crvenkasto, ali je to sasvim bezopasno). Oblog od zdrobljenih listova smiruje upale i ubrzava zarastanje manjih rana. U divljoj jagodi ima 81% vode (u gajenim sortama i do 90%), 6% šećera (gajene su siromaćnije), limunske i vinske kiseline, kalijuma, gvožđa, mangana, kalcijuma, fosfora, pektina i obilje vitamina C. Jedna šolja ovog voća sadrži 82 mg vitamina C, a to je 120% preporučene dnevne doze. Ista količina ima 2,2 grama prehrambenih vlakana i samo 45 kalorija. Pošto kod jagoda polovina šećera postoji u obliku voćnog šećera, mogu se uključiti u dijetalnu hranu šećernih bolesnika. Koristi se još i za: čišćenje lica, održavanje kože i svežinu tena, umesto gotovih preparata. Prirodna pasta za zube od divljih jagoda, recept glasi: Stucajte u prah pregršt listova i korenja šumske jagode, pa ga pomešajte sa prahom od krede. Istrljajte zube i desni suvom četkicom sa pripremljenim prahom, a zatim isperite. Desni će ojačati, a zubna gleđ postati otpornija.

Stanište

šumsku jagodu možemo naći na livadama i pašnjacima, po brdskim i planinskim čistinama, u šumama, proredima, na krčevinama, požarištima, u šikarama... Ako sa izleta donesete sveže izdanke, možete da ih zasadite u svoju baštu i gajite kao domaće jagode, ali tada one gube aromu kao i lekovita svojstva. Najbolje je, ukoliko se ipak odlučite na ovaj korak, da izdanke zasadite krajem leta ili početkom jeseni, čim padne dobra jesenja kiša. Jagode dugo cvetaju, tako da i berba nadzemnih delova dugo traje, sve dok cvetaju. Rizom se vadi u jesen ili u rano proleće, opere, očisti i brzo osuši.

Dejstvo

Ovi hranljivi plodovi izuzetni su po svojim zaštitnim svojstvima. Oni sadrže elaginsku kiselinu: specijalno jedinjenje koje onemogućava izazivače kancera da pretvaraju zdrave ćelije u zloćudne (kancerogene).Divlje jagode mogu da se stavljaju i u rakiju. Razređenom rakijom sa umočenim listovima jagoda, isperemo usta, što dobro utiče na zaustavljanje krvarenja desni, a takođe, sprečava loš zadah. Osip ili alergija koju jagode izazivaju kod nekih ljudi, sasvim je bezopasna i prolazna. Smatra se da se ona može izbeći ako se jagoda propasira kroz sito.

Kako se uzima šumska jagoda?

Cveta od aprila do jula, a skupljaju se korenovi, listovi, cvetovi i plodovi koji imaju lekovito dejstvo. Korenje i listovi koriste se za pripremu čaja, koji je ipak najpopularnije u medicini. Najbolje je koristiti sirovo voće jer onda ono zadržava sve svoje lekovite materije.

Literatura

Mala enciklopedia biljaka
Mala enciklopedia flora i fauna

Linkovi

Slike

Pripremila: Ivana Vicai IV-4

šumska jagodaFragaria vesca