- Ančur jabučavi
- Bagrem
- Bagremac
- Bela Joha
- Bođoš
- Brsljen
- Brest
- Breza
- Rakita
- Žalosna vrba
- Crna joha
- Crveni glog
- Crvena vrba
- Grab
- Divlja kupina
- Dud
- Dren
- Dzanarika
- Plavi glog
- Vrba Iva
- Hmelj
- Imela
- Jasen
- Javor klen
- Javor
- Lešnik
- Lijane
- Lipa
- Mečja leska
- Hrast cer
- Hrast lužnjak
- Hrast sladun
- Hrast kitnjak
- Kesten
- Kiselo drvo
- Orah
- Bela topola
- Šipak
- Šumska jagoda
- Sviba
- Vrba iva
- Crna topola
- Kanadska topola
- Zelenika
- Zova
- Platan
- Trnjine
- Jablan
Bagrem
Robinia pseudoacacia
Taksonomija
- Carstvo: Plantae
- Razdeo: Magnoliophyta
- Klasa: Magnoliopsyda
- Red: Fabales
- Porodica: Fabaceae
- Rod: Robinia
- Vrsta: Oxyacantha
Bagrem je listopadno drvo koje je poreklom iz jugoistočnog dela SAD, ali je areal ove vrste proširen na Severnu Ameriku, Evropu i Aziju. U nekim područjima se smatra invazivnom vrstom.
Opis biljke
Koren je dobro razvijen.
Stablo može da naraste do 25 m, a debljina mu može biti
do 50 cm. Kora je tamnosmeđa i izbrazdana. Otrovna je. Izdanci su dugi i šiboliki,
crvenosmeđi, glatki i sjajni i ravnomerno rebrasti. Na njima su parovi spiralno raspoređenih
trouglastih trnova, koji su krupni,jaki i zašiljeni. Između dva trna nalaze se pupoljci koji
su na taj način skriveni. Lisni ožiljak je mali i nepravilno potkovičastog oblika.
Krošnja je prozračna, okruglog ili duguljastog oblika. Listovi su neparno perasto složeni
i čini ih 9 - 12 eliptičnih liski, dugih 2-6 cm i 1 - 3 cm širokih na 1 - 4 mm dugim
peteljčicama. Sam list je dug do 10 - 30 cm. Bagrem spada u uskolisne biljke. Cvetovi u grupama od
15 do 20 formiraju viseće grozdaste cvasti duge do 20 cm. Lepo mirišu i medonosni su. Cveta
od aprila, ukoliko je toplije vreme, do maja ili juna. Plod je spljoštena i gola mahuna tamnosmeđe
boje, preko 10 cm duga i skoro 2 cm široka. Drška ploda je kratka. U mahuni se nalazi 4 - 10 semena.
Seme je bubrežastog oblika, dugo 2 - 3 mm, tamnosmeđe i može imati pege, sa tvrdom semenjačom
koju klica teško probija.
Areal
U Severnoj Americi raste u Pensilvaniji, na Apalačkim planinama do severne Džordžije, u
južnom Ilinoisu, jugozapadnoj Indijani i Arkanzasu. U Evropu je prvi put unesena u Francusku,
početkom 17.veka .
Značaj
Bagrem je veoma značajan za pčelarstvo,
jer pčele sa njegovih mirisnih cvetova prave
divan rani med. Niske grane i izdanci bagrema omiljena su hrana kozama. Osušeni list bagrema
služi kao lisnik i koristi se kao hrana sitnih domaćih životinja (ovaca, koza) u
zimskom periodu. Drvo bagrema koristi se kao tehnička građa, najčešće za
izradu ograda, ali za izradu krovnih konstrukcija i stubova za šalire, kod podizanja voćnjaka
malinara i kupinara. U građevinarstvu se koristi i za izradu parketa koji ima lepu žutu boju.
Bagrem je takođe i vrlo kvalitetno ogrevno drvo.
Uzgoj
Prilagođava se svakom tipu zemljišta, pa se ovom vrstom pošumljuju tereni poput peščara i bujičnih područja, ali i goli tereni. Ima čestu i raznoliku upotrebu u hortikulturi, na primer za drvorede ili žive ograde.
Narodna imena
U narodu bagrem nazivaju još i: akacija, akač, bagra, bagrema, beli bagrem, belo drvo, gospodinov trn, egiptonska tmina, kralj, kraljevo drvo, krunčica, morska drača, nerod, robinija, signojka, stambolska drača, hacija itd.
Literatura
- Šilić Č. 1990. "Ukrasno drveće i grmlje", Zavod za udžbenike i nastavna sredstva: Beograd.
Linkovi
Pripremila: Kristina Tolić, IV-4
