- Ančur jabučavi
- Bagrem
- Bagremac
- Bela Joha
- Bođoš
- Brsljen
- Brest
- Breza
- Rakita
- Žalosna vrba
- Crna joha
- Crveni glog
- Crvena vrba
- Grab
- Divlja kupina
- Dud
- Dren
- Dzanarika
- Plavi glog
- Vrba Iva
- Hmelj
- Imela
- Jasen
- Javor klen
- Javor
- Lešnik
- Lijane
- Lipa
- Mečja leska
- Hrast cer
- Hrast lužnjak
- Hrast sladun
- Hrast kitnjak
- Kesten
- Kiselo drvo
- Orah
- Bela topola
- Šipak
- Šumska jagoda
- Sviba
- Vrba iva
- Crna topola
- Kanadska topola
- Zelenika
- Zova
- Platan
- Trnjine
- Jablan
Bela Joha
Alnus incana
Taksonomija
- Carstvo (Regunum): Plantae
- Razred (Classis): Magnoliopsida
- Red (Ordo): Fagales
- Porodica (Famillia): Betulaceae
- Rod (Genus): Alnus
- Vrsta (Species): Alnus incana
Opšti opis
Bela Joha je listopadno drvo iz porodice (Betulaceae).Veoma je promenljiva vrsta. Veličina drveta se kreće od male ka srednjoj, tačnije od 15 m do 20 m. To je drvo koje ima glatku sivu koru, čak i kada je staro. Njen životni vek je 60 - 100 godina. Listovi su mu zeleni, mat, ovalni, 5 - 11 cm dugački i 4 - 8 cm široki. Cvetovi se pojavljuju rano u proleće pre izbijanja listova. Muške viseće rese su dugačke 5 - 10 cm, a ženske rese su dugačke 1.5 cm i 1cm su duže u jesen, tačnije u periodu zrelosti. Svetlo braon semena su mala, spljoštena, uska i 1 - 2 mm dugačka. Ona je jedna vrsta Crne Johe (Alnus glutinosa). Bela Joha je vrlo slična Crnoj Johi, ali je donekle svetlija i manje je vrednosti.
Cvetovi
Cvetovi Bele Johe su upadljivi. Imaju oblik jajeta, dlakavi su, poprilično veliki i tamno ljubičasti - crveni. Postoje muške i ženske rese, ali se oba pola mogu naći na istoj biljci. Oni mogu da poprave azot. Ženske rese su mnogo manji cvetovi, crvenkaste su boje i nemaju cvetni omotač. Oni su među prvim cvetovima u proleće u severoistočnoj Wisconsin krajem marta ili početkom aprila. Ženski cvet je vrlo težak i uporan, koji raspršuje zrelo voće u leto. Pojavljuju se rano u proleće, pre izbijanja listova.
Seme
Najbolje je posejano u hladnom okviru, im je zrelo i tek pokriveno. Seme treba da klija u proleće kako vreme zagreva. Ako je rast dovoljan, moguće ih je posaditi napolje u leto, inače treba da se drži u saksijama na otvorenom i zasaditi ih na proleće.
Upotreba
Ova vrsta popravlja atmosferski azot. Alnus incana je odlična vrsta koja može da doprinese ponovnom uspostavljanju šuma na napuštenom zemljištu. Njen brz rast upravo to omogućava šumama. Pored toga, bakterija na korenu popravlja atmosferski azot, dok ovo omogućava da drvo dobro raste siromašnijim zemljištima, takođe zahvaljujući azotu, čak i druge neke biljke mogu da rastu i žive u blizini. Bela Joha ima list koji ima težak krov ili nadstrešnicu i kada pada lišće u jesen, pomažu da se izgradi sadržaj humusa u zemljištu. Kora i plodovi sadrže i do 20% tanina. Drvo je elastično, meko, svetlo, lako za podeliti. Koristi se za klompe, činije itd. Ovo drvo je mnogo vredno za stolare.
Stanište
Alnus incana je drvo koje veoma brzo i dobro raste, čak i na siromašnijim zemljištima. U centralnoj Evropi raste uz planinske potoke i javlja se na visinama do 1.500 m. Međutim, Bela Joha ne zahteva zbog toga vlažnu zemlju. U severnom delu je to uobičajena vrsta drveća na nivou mora i napuštenih polja. Kod nas nije pronađena. Bela Joha je hortikulturna i sađena je na vlažnim staništima, parkovima. Može se reći da je mediteranska biljka. Alnus incana kao šib raste po bregovima. Bela Joha dolazi na šljunkovitom, aktivnom materijalu u matici vodotoka, na obalama i terasama koje su periodično ili barem epizodno poplavljene. Osim u Podravini, prisutna je i u dinarskom delu areala uz reku Kupu i druge manje reke Gorskoga kotara.
Literatura
- "Osnovi šumarstva", dr. Đuro Nenadić, Zagreb 1924.
- "Prirodnopis bilja", dr. K. Fritsch i dr. Stjepan Gjurašin, Zagreb 1941.
Linkovi
Pripremila: Tatjana Naumov, IV-1
