Taksonomija
Mečja leska je visoko listopadno drvo poreklom iz jugoistočne Evrope i jugoistočne Azije. Kruna je stubasta kada je mlada, ali se širi sa godinama, formirajući predivan piramidalni oblik koji je idealan za sadnju uz puteve. Pupoljci su krupni, dužine oko 6 mm. Listovi su jajoliki do okruglasti, dugi od 7 do 12 cm i široki od 5 do 10 cm. Plodovi, lešnici, javljaju se po 3-8 zajedno. Okruglasti su, nešto spljošteni, dugi 17-20 mm i 12-18 mm u prečniku.
U Srbiji se mečja leska često gaji u rasadnicima i kao ukrasna vrsta. Dekorativnosti doprinosi celokupan habitus ovog drveta, ali i pravilna gusta krošnja čije lišće ostaje zeleno do duboko u jesen. Zbog pravilnog oblika debla i krošnje naročito je pogodna za drvorede, a izuzetno je lepa i kao soliterno stablo. U gradskim sredinama dobro uspeva. Dobro vezuje teren, pa je pogodna za poljozaštitne pojaseve, a gusta krošnja čini je dobrim izborom i za vetrozaštitni pojas.
Uzgaja se kao ukrasna biljka, sadi se kao pojedinačno stablo u parkovima i većim dvorištima. Odgovara im vlažno, dublje i dobro drenirano tlo na punom suncu.
Rasprostranjeno je na području Rumunije, Balkanskog poluostrva, Male Azije, Irana i Indo-himalajske oblasti. U Srbiji je karakteristična vrsta za Đerdapsko područje, gde ulazi kao edifikator u veći broj fitocenoza, zajedno sa bukvom, hrastom i drugim vrstama.
Drvo mečje leske ima visoke tehničke vrednosti. Čvrsto je i žilavo. Dobro se polira i upotrebljava se u industriji nameštaja.
Linkovi
Pripremio: Srđan Bodnarčuk ; IV-4