- Ančur jabučavi
- Bagrem
- Bagremac
- Bela Joha
- Bođoš
- Brsljen
- Brest
- Breza
- Rakita
- Žalosna vrba
- Crna joha
- Crveni glog
- Crvena vrba
- Grab
- Divlja kupina
- Dud
- Dren
- Dzanarika
- Plavi glog
- Vrba Iva
- Hmelj
- Imela
- Jasen
- Javor klen
- Javor
- Lešnik
- Lijane
- Lipa
- Mečja leska
- Hrast cer
- Hrast lužnjak
- Hrast sladun
- Hrast kitnjak
- Kesten
- Kiselo drvo
- Orah
- Bela topola
- Šipak
- Šumska jagoda
- Sviba
- Vrba iva
- Crna topola
- Kanadska topola
- Zelenika
- Zova
- Platan
- Trnjine
- Jablan
Šipak
Opšti opis biljke
Šipurika ili šipak trajan je grm visine 2 do 3 metra. U prvoj godini pojavljuju se uspravni izboji što se, u sledecim godinama, razgranjuju u mnogobrojne povinute i viseće grane. citav grm obrastao je oštrim i prema dole svinutim bodljikama. Listovi su neparno perasti, a listići jajastog oblika i oštro nazubljeni. Cvetovi su bele do belo-ružicaste boje. Plodovi su jajastog oblika, svijetlocrvene boje, a sadrže veliki broj tvrdih semenki. Cvetovi su ugodna mirisa, a plodovi kiselkasto-slatka ukusa što steže. Semenke su bez mirisa, ali zato čaj ima veoma ugodan miris.
Lekovito dejstvo
Lekovito delovanje: šipurika je lekovita biljka koja, uz crni ribiz, ima najviše C vitamina. Posebno je važno što kuvanjem šipurika ne gubi taj vitamin. Č aj se preporuč uje majkama za vreme dojenja. Proizvodi od šipurike otklanjaju tzv. proletni umor, malaksalost, bledolikost i nevoljkost kao i sve ostale tegobe povezane s pomanjkanjem vitamina C. Sipurika povoljno deluje na probavni trakt i na izlucivanje mokrace bez ikakvih nadra žaja bubrega. Čaj od šipurike preporuč uje se za spreč avanje kamenaca u bubrezima i mokračnim kanalima. Isto tako, deluje na cišcenje krvi, a koristi se kod upalnih procesa bubrega, bubrežne nakapnice i mehura. Cvetne latice šipurike upotrebljavaju se za pripremanje čaja kod krvarenja iz želuca, creva, pluča i hemoroida kao i protiv proliva i želučanih grčeva. Pomešana s drugim biljkama koristi se u lečenju mnogih drugih bolesti.
Uzgajanje i razmnožavanje
Divlja ruža može se uzgajati iz reznica i iz semena. Reznice verodostojnije prenose osobine matične biljke u odnosu na seme.I razmnožavanje pomoĆu semena daje relativno dobre rezultate. Nakon prvih mrazeva treba ubrati potrebnu količinu plodova te im izvaditi semenke. Semenke treba pomešati s peskom i ostaviti u sandučiĆima ili kutijama da stoje spolja u zimskim mesecima. U proleĆe ih treba posejati na željeno mesto. U treĆoj godini rasta divlja ruža veĆ daje plodove koji osim lekovitosti i lepo izgledaju.
Upotreba
Osim lekovitih svojstava divlja ruža ima i lep izgled, pa se može uzgajati i na okućnici kao ukrasni grm. Tokom cvetanja grm divlje ruže okiti se brojnim lepim cvetovima intenzivnog prijatnog mirisa. Divlja ruža dugo zadržava lišĆe i plodove uprkos delovanju mrazeva, pa je zimsko vreme preporučljivo za branje plodova.
Stanovište
Šipurika je veoma rasprostranjena po celoj Evropi. U našim je krajevima ima u priliČnirn koliČnama, a raste po živicama, uz rubove šuma, u šikarama i drugde
Literatura
Linkovi
Pripremio: Milutin čičovački IV-6
