- Ančur jabučavi
- Bagrem
- Bagremac
- Bela Joha
- Bođoš
- Brsljen
- Brest
- Breza
- Rakita
- Žalosna vrba
- Crna joha
- Crveni glog
- Crvena vrba
- Grab
- Divlja kupina
- Dud
- Dren
- Dzanarika
- Plavi glog
- Vrba Iva
- Hmelj
- Imela
- Jasen
- Javor klen
- Javor
- Lešnik
- Lijane
- Lipa
- Mečja leska
- Hrast cer
- Hrast lužnjak
- Hrast sladun
- Hrast kitnjak
- Kesten
- Kiselo drvo
- Orah
- Bela topola
- Šipak
- Šumska jagoda
- Sviba
- Vrba iva
- Crna topola
- Kanadska topola
- Zelenika
- Zova
- Platan
- Trnjine
- Jablan
Hrast kitnjak
Quercus petraea
Taksonomija
- CARSTVO: Plantae
- RAZDEO: Magnoliophyta
- KLASA: Magnoliopsida
- RED: Fagales
- PORODICA: Fagaceae
- ROD: Quercus
Opšti opis
Hrast kitnjak je stablo visine od 35-40 metara visoko, a obim stabla do 1-3 metra. Kora debela (do 2 cm) plitko ispucala, beličasto siva. Korenov sistem jako razvijen sa razvijenim centralnim korenom. Pupoljci do 8 mm dugi sa zašiljenim i koničnim ljuskama. Listovi na užljebljenim, golim peteljkama, 12 do 30 (40) mm dugim; lisna plojka tanka, čvrsta, do 12 cm duga i 7 cm široka. Cvetovi muški u resama, dugim do 6 cm, na osovini koja je gola ili retko dlakava; ženski su pojedinačni ili po 2-5 grupisani. Kupula poluloptasta, plitka, tankih zidova, 5-12 mm visoka i 8-14 mm široka. Plod( Ž) dug 1,5-4 cm, širok 0,8-2,5 cm, sedeći ili na vrlo kratkoj dršci, go. Sazreva u devetom i desetom mesecu.
Biologija
Hrast kitnjak je jednodomna biljka, to znači da se na jednom istom stablu i muški i ženski cvetovi. Takođe je i anemofilna što znači da je prilagođena oprašivanju pomoću vetra. Kitnjak je mezofilna biljka- prilagođena na umerenu vlažnost vazduha. Vreme cvetanja je April i Maj. Razmnožava se semenom.
Stanište
Hrast kitnjak najbolje uspeva na svežim zemljištima, a u pogledu hranljivosti zemljišta nema velikih zahteva; nalazimo ga na kiselom, podzolastom čak i na slabo razvijenom skeletnom zemlištu, nizijskih, a naročito brežuljkastih i brdskih terena. Zastupljen u brojnim zajednicama, a na našim terenima se često susreću čiste kitnjakove šume.
Rasprostranjenost
Dobro uspeva u Evropi u uslovima atlanske, submediteranske i mediteranske klime. Takođe ga ima na Kavkazu i u Maloj Aziji. Od bivših republika Jugoslavije ima ga u: Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji. Veoma polimorfna vrsta. U našim istočnim krajevima zastupljen je tzv.istočni hrast , koji je po ekologiji i morfološki sličan kitnjaku. Rasprostranjen je širom Jugoistočne Evrope.
Značaj kitnjaka
Kora hrasta služi kao sredstvo za dezinfekciju, a ulazi i u sastav raznih čajeva. Pržen hrastov žir se upotrebljava za lečenje zapaljenja kože i kao dijetetsko sredstvo. Prženi žir služi kao tonik za jačanje organizma a koristi se i kao protivotrov pri trovanju teškim metalima i alkaloidima. čaj jača srce,zaustavlja krvarenje iz želuca, creva, pluća, materice i hemoroida, a pomaže i kod prehlade mokraćnog mehura i protiv groznice
Neprijatelji
Hrast kitnjak nema prirodnog neprijatelja jedini neprijatelj je čovek, koji prekomerno eksplatiše šume. Nekadašnja šumadija bila je ogromno stanište raznih vrsta drveća među kojima je i hrast kitnjak. Danas šume su prisutne u malom broju i najčešće su zaštićene zakonom.Sprečavanje seče je veoma teško, moguće je zabranom tj. zakonom i podizanjem svesti ljudi da štite i sami spreče prekomernu eksplataciju.
Literatura
- Atlas drveća i grmlja; Čedomil Šilić
Linkovi
Pripremio: Strahinja Marjanović IV-5
