- Ančur jabučavi
- Bagrem
- Bagremac
- Bela Joha
- Bođoš
- Brsljen
- Brest
- Breza
- Rakita
- Žalosna vrba
- Crna joha
- Crveni glog
- Crvena vrba
- Grab
- Divlja kupina
- Dud
- Dren
- Dzanarika
- Plavi glog
- Vrba Iva
- Hmelj
- Imela
- Jasen
- Javor klen
- Javor
- Lešnik
- Lijane
- Lipa
- Mečja leska
- Hrast cer
- Hrast lužnjak
- Hrast sladun
- Hrast kitnjak
- Kesten
- Kiselo drvo
- Orah
- Bela topola
- Šipak
- Šumska jagoda
- Sviba
- Vrba iva
- Crna topola
- Kanadska topola
- Zelenika
- Zova
- Platan
- Trnjine
- Jablan
Lešnik
Corylus
Taksonomija
- Carstvo: Plantae
- Razred: Magnolioliophyta
- Klasa: Magnoliopsida
- Red: Fagales
- Porodica: Betulaceae
- Rod: Corylus
Opšti opis
Lešnik Corylus 
Predstavlja vrlo značajnu vrstu jezgrastog voća čiji su plodovi vrlo cenjeni na domaćem i svetskom
tržištu. Jezgra lešnika u hemijskom pogledu predstavlja izvor velikog broja vrlo korisnih jedinjenja,
kao što su ulja, belančevine, ugljeni hidrati, mineralne materije i vitamini. Nizak sadržaj vode u
jezgri, koja je zaštićena ljuskom, omogućuje znatno bolje i duže čuvanje plodova od plodova drugih
voćnih vrsta. Životni vek leske je od 70-100 godina. Plod donosi od 50-70 godina. Leska počinje da
rađa u 3 -4 godini. Period pune rodnosti počinje sa 7-8 godina a period pune rodnosti 30-50 godina.
U punom rodu jedno stablo daje od 8-12 kg. Od ploda oko 50% otpada na ljusku. Zavisno od uzgojnog
oblika, formranja krune, gustina sadnje, vremena starosti i drugih agrotehničkih činilaca lešnik
donosi rod od 2,2 tone ploda, pa do 3,6 tona/ha. Proizvodnja samog ploda lešnika je mala, nekoliko
kilograma, po stablu. Lešnik je heliofit - to znači da su za njega pogodniji osvetljeni položaji.
Osvetljenost se reguliše i brojem stabala po hektaru. Potvrdu da lešnik zahteva dosta svetlosti
nalazimo u njegovom gajenju oko Sredozemnog mora.
U fazi cvetanja vetrovi su vrlo štetni. Tihi vetrovi u toku godine manje mu smetaju.
Tuča - grad takode može štetno da deluje.
Lešnik kao drvo može da uspeva svuda, ali su njegovi zahtevi u pogledu klime strogo precizirani
kada se gaji radi proizvodnje plodova.
Grupe sorti lešnika
- Lambert sorte
- Celske sorte
- Šumske forme
Lambert-sorte
Ova grupa sorti ime je dobila po omotaču - njegovom izgledu i građi. Omotač u ovih sorti je razrezan, duži je od ploda, po izgledu podseća na "bradu". U ovu grupu spadaju privredno značajne sorte sa ranijim vremenom sazrevanja plodova.
Celske sorte
Značajna karakteristika u ovih sorti je takode grada omotača. On je rasečen na dva dela i pri osnovi srastao. U zrelih plodova omotač se povija i plodovi lako ispadaju. Omotač u osnovi nema cilindrično zadebljanje koje je karakteristično za lambert sorte. U ovoj su grupi sorte s plodovima koji variraju od okruglastog do izdučenog, u pogledu veličine takođe su moguća velika variranja.
Šumske forme
Razne forme šumskog lešnika, koji se ne kultiviše, svrstane su u ovu grupu. Ovde nije reč o sortama, jer se o njima ne radi, već o razniim formama i slično. Zbog ogromnog broja varijanti, susrećemo i vrlo veliko šarenilo plodova po krupnoći, obliku, izgledu omotača i drugim svojstvima. Ove su forme prema svojim osobinama bliske celskim sortama.
Izbori sorte lešnika
Tonda Gentile Romana
Sorta italijanskog porekla. Najviše se gaji u srednjoj Italiji. Sazreva srednje rano, u prvoj polovini septembra. Žbun je srednje bujnosti. Cveta od sredine januara do sredine februara i homogena je sorta. Samobesplodna je. Dobri su: Tonda Gentile Langhe, Mortadella. Nocchione, Tonda di Giffoni. Dobro se prilagodava različitim uslovima sredine. Otporna je na pozne prolećne mrazeve. Plod je srednje krupnoće (2,7 gr) okruglog oblika tamno braon boje i lako ispada iz omotača. Randman je ugla je od 44 do 46%. Jezgro je sitno (1,2 gr), okruglo, čvrsto kvalitetno i dobrih organoleptičkih svojstava. Pogodan za konditorsku industriju. Spada u grupu privredno značajnih sorti.
Tonda di Giffoni
Sorta italijanskog porekla, postala odabiranjem iz prirodne populacije leske. Žbun je bujan. Protandrična je homogena sorta. Samobesplodna je pa su potrebni oprašivači. Dobro je oprašuju Tonda gentile Romana, Mortadella, Nocchione i Tonda Gentlle delle Langhe. Plod je srednje krupnoće (2,5 gr) okruglog oblika, tamno braon boje. Randman jezgra je 45 do 47%. Jozgro je sitno (1,2 gr) okruglasto, belo, prženjem se lako odvaja od pokožice. Vrlo pogodna za konditorsku industriju. U toplijim krajevima veoma rodna sorta
Rimski
Sorta italijanskog porekla. Sazreva srednje kasno, sredinom septembra. Žbun je srednje bujan. Stvara mnogo izdanaka. Protogonična je i autoinkopatabilna sorta. Cveta srednje kasno. Cosfird dobro oprašuje sortu Rimski, a ona je odličan oprašivač za sortu Istarski dugi. Rimski je relativno otporan prema mrazevima. Rada dobro. Plod je krupan (3 gr). kolašast. Plodovi ispadaju iz ovojnice. Ljuska je svetlo smeda, dosta debela, ali se lako odvaja od jezgra. Randman jezgra je 44 do 45%. Jezgra su sitna do srednje krupna (1,35gr), slatka, ali nije aromatično. Prženjem se odvaja od pokožice. Rimski pripada grupi pratećih sorti.
Istarski dugi
Sorta postala odabiranjem iz prirodne populacije leske sa područja Istre. Sazreva srednje rano, u prvoj polovini septembra. Žbun je srednje bujan do bujan i razgranat. Protandrična je i samobesplodna. Dobro je oprašuje: Rimski, Halski dŽin i Ludolf. Relativno je otporna prema mrazevima. Plod je srednje krupan do krupan (2,8 gr), izduženog oblika. Omotač (kapsula) je duži od ploda, pa plod ispada iz njega i nije pogodan za mehanizovanu berbu. Randman jezgra je oko 43%. Sitno je oko 1,2 gr žuckasto belo, aromatično ukusna. Prženjem se veoma lako odvaja od pokožice. Koristi se za stonu upotrebu i u konditorskoj industriji. Propada privredno značajnim sortama.
Štetočine lešnika
Crvljivost (Balaninus-Curculio-nucum) Vrlo česta štetočina lešnika. U stvari, to je pipa crne boje. Masovno se javlja u maju mesecu. Ženka u plod polaže jaje iz koga se izlegne gusenica - crv bele boje. Vrlo često dolazi do opadanja plodova usled zaraze. Larva izgrize tvrdu ljusku i učauri se u zemlji, gde prezimi. U proleće izlazi imago, hrani se lišćem do polaganja jaja. Ovo je opasna štetočina i zato bi trebalo početi sa borbom protiv nje čim se primeti. Značajno je da se prati pojava i razvitak insekata. Suzbijanje se vrši jednim od sledećih preparata: Ultracid, Lebaycid, Zolone, Gusation i dr. Naša preporuka, kao i zasve ostale štetočine je preparat Ripkord.
Grinja (Phztoptus Avellanae). Ovo je štetočina koja napada pupoljke, pa izaziva deformacije. Oštečenje je vrlo karakteristično sa sitnim listićima kao rozeta. Napada obe vrste cvetova, pa je tako direktno ugrožena rodnost. Rese imaju mnogo manje polena, a ženski cvetovi se ne oploduju. Prezimljuje u pupoljku i u proleće se seli na mlade pupoljke, a stariji se sasuše. Suzbijanje je efikasno tretiranjem u momentu napuštanja pupoljaka gde je prezimila, a to je u proleće. Preparate koristiti prema uputstvu proizvodača.
Crveni pauk. Javlja se na naličju lista. Pri većem napadu može dovesti do defolijacije. Suzbija se u toku vegetacije i preko zime, jer prezimljuje u obliku jaja. Za zimsko suzbijanje se koriste uljni preparati, a u toku vegetacije možete koristiti Plictran ili Neoron
Lisne vaši. Najčešće se javlja Myzocallis coryli. Lisne vaši nisu naročito štetne. One se suzbijaju dimekronom ili nekim drugim insekticidom. Suzbijanjem navedenih štetočina, suzbijaju se i neke druge koje se u plantaži javljaju. Zaštita lešnika se sastoji iz sledećih tretiranja: jedno zimsko prskanja, zatim prvo prolećno - neposredno pre cvetanja, drugo prolećno - posle cvetanja, treće - oko dve nedelje posle drugog i naredna tretiranja prema potrebi. Tretiranja se obavljaju jednim od navedenih preparata i u količinama koje su naznačene od strane proizvodača ili nekog stručnog lica. Napominjemo da su štete od ptica velike (kukavica, vrane, patke), kao i od glodara, miševa. Posebno su velike štete koje nanose veverice. U jednom gnezdu veverice je pronadeno 129 kg lešnika. U fazi sazrevanja plodova, trebalo bi obratiti pažnju da se plodovi sačuvaju od ovih štetočina.
Literatura
- Šumarska enciklopedija
- Voćke i voće (Blagoje Tiodorović)
- www.wikipedia.org
Linkovi
Pripremila: Sanja Tomasović, IV-5
