Maklura je listopadno drvo koje dostigne visinu do 20 m i precnik od 50 do 90 cm. Kora debla je tamnobraon do žuckaste, duboko ispucana. Mlade grančice u osnovi listova nose po jedan oštar, prav trn, dug od 1 do 5 cm. Listovi jednostavni, naizmenično raspoređeni, dugi od 6 do 12 cm i od 3 do 10 cm široki, pri dnu zaobljeni ili naglo suženi, na licu tamnozeleni, sjajni, u jesen zlatnožuti. Peteljka lista od 2 do 5 cm duga. Vrsta je dvodomna. Cvetovi su u okruglastim cvastima na dugim peteljkama. Cveta u maju i junu. Plodna cvast je krupna, loptasta, žuckastozelene ili zelene boje, po površini hrapava i izbrazdana. Plod je koštica sa po jednom semenkom. Plodovi sazrevaju u septembru i oktobru, i odmah opadaju. Seme je jajasto, široko, glatko i smeđe.
U Severnoj Americi (od Arkanzasa do Oklahome i Teksasa), gde raste u rečnim dolinama na aluvijalnim zemljištima. U Evropu je unesena 1818. godine.
Razmnožava se semenom (u proleće) i korenovim reznicama.
Vrsta nije probirljiva u odnosu na kvalitet zemljišta. Raste na različitim zemljištima, od suvih i kamenitih terena do peskovitih i zaslanjenih zemljišta kao i na černozemu. Otporna je na sušu, a odlicno podnosi uslove gradske klime, ali je ipak osetljiva na niske temperature. U našim krajevima je često uzgajana kao dekorativna vrsta, pojedinačno ili u manjim grupama.
U nekim člancima se tvrdi da su plodovi jestivi, ali deluju adstigentno (suši sluznicu), i mogu izazvati stomatitis (upalu sluznice i usne duplje) pa i dermatitis (upalu kože) kod osetljivih osoba. Iako su nejestivi plodovi imaju fungicidno delovanje. Pored toga sok plodova koristi se za odbijanje od insekata. S obzirom na to da odlično podnosi orezivanje i kresanje, maklura je naročito cenjena za formiranje gustih i neprobojnih živica. Drvo je veoma izdržljivo, pa se zato koristi za izgradu ograda, mostova.
Pripremio: Pavle Trkulja, IV-4