- Ančur jabučavi
- Bagrem
- Bagremac
- Bela Joha
- Bođoš
- Brsljen
- Brest
- Breza
- Rakita
- Žalosna vrba
- Crna joha
- Crveni glog
- Crvena vrba
- Grab
- Divlja kupina
- Dud
- Dren
- Dzanarika
- Plavi glog
- Vrba Iva
- Hmelj
- Imela
- Jasen
- Javor klen
- Javor
- Lešnik
- Lijane
- Lipa
- Mečja leska
- Hrast cer
- Hrast lužnjak
- Hrast sladun
- Hrast kitnjak
- Kesten
- Kiselo drvo
- Orah
- Bela topola
- Šipak
- Šumska jagoda
- Sviba
- Vrba iva
- Crna topola
- Kanadska topola
- Zelenika
- Zova
- Platan
- Trnjine
- Jablan
Maklura obicna
Maclura Aurantiaca
Taksonomija
- Carstvo (Regnum) : Plantae
- Razred (Classis) : Magnoliopsida
- Red (Ordo) : Rosales
- Porodica (Famillia): Moraceae
- Rod (Genus) : Maclura
- Vrsta (Species) : Maclura Aurantiaca
Opšti opis
Maklura je listopadno drvo koje dostigne
visinu do 20 m i precnik od 50 do 90 cm. Kora debla je tamnobraon do žuckaste, duboko ispucana.
Mlade grančice u osnovi listova nose po jedan oštar, prav trn, dug od 1 do 5 cm. Listovi jednostavni,
naizmenično raspoređeni, dugi od 6 do 12 cm i od 3 do 10 cm široki, pri dnu zaobljeni ili naglo suženi,
na licu tamnozeleni, sjajni, u jesen zlatnožuti. Peteljka lista od 2 do 5 cm duga.
Vrsta je dvodomna. Cvetovi su u okruglastim cvastima na dugim peteljkama. Cveta u maju i junu.
Plodna cvast je krupna, loptasta, žuckastozelene ili zelene boje, po površini hrapava i izbrazdana.
Plod je koštica sa po jednom semenkom. Plodovi sazrevaju u septembru i oktobru, i odmah opadaju. Seme je
jajasto, široko, glatko i smeđe.
Rasprostranjenost i stanište
U Severnoj Americi (od Arkanzasa do Oklahome i Teksasa), gde raste u rečnim dolinama na aluvijalnim zemljištima. U Evropu je unesena 1818. godine.
Razmnožavanje
Razmnožava se semenom
(u proleće) i korenovim reznicama.
Uslovi uzgoja
Vrsta nije probirljiva u odnosu na kvalitet zemljišta. Raste na različitim zemljištima, od suvih i kamenitih terena do peskovitih i zaslanjenih zemljišta kao i na černozemu. Otporna je na sušu, a odlicno podnosi uslove gradske klime, ali je ipak osetljiva na niske temperature. U našim krajevima je često uzgajana kao dekorativna vrsta, pojedinačno ili u manjim grupama.
Upotreba
U nekim člancima se tvrdi da su plodovi jestivi,
ali deluju adstigentno (suši sluznicu), i mogu
izazvati stomatitis (upalu sluznice i usne duplje) pa i dermatitis (upalu kože) kod osetljivih osoba.
Iako su nejestivi plodovi imaju fungicidno delovanje. Pored toga sok plodova koristi se za odbijanje
od insekata. S obzirom na to da odlično podnosi orezivanje i kresanje, maklura je naročito cenjena
za formiranje gustih i neprobojnih živica. Drvo je veoma izdržljivo, pa se zato koristi za izgradu ograda,
mostova.
Literatura
- DEKORATIVNA DENDROLOGIJA - Dragana Milošević - Brevinac i Tatjana Batalo
- UKRASNO DRVEĆE I GRMLJE - Čedomir Ćilic
Linkovi
Pripremio: Pavle Trkulja, IV-4
