- Ančur jabučavi
- Bagrem
- Bagremac
- Bela Joha
- Bođoš
- Brsljen
- Brest
- Breza
- Rakita
- Žalosna vrba
- Crna joha
- Crveni glog
- Crvena vrba
- Grab
- Divlja kupina
- Dud
- Dren
- Dzanarika
- Plavi glog
- Vrba Iva
- Hmelj
- Imela
- Jasen
- Javor klen
- Javor
- Lešnik
- Lijane
- Lipa
- Mečja leska
- Hrast cer
- Hrast lužnjak
- Hrast sladun
- Hrast kitnjak
- Kesten
- Kiselo drvo
- Orah
- Bela topola
- Šipak
- Šumska jagoda
- Sviba
- Vrba iva
- Crna topola
- Kanadska topola
- Zelenika
- Zova
- Platan
- Trnjine
- Jablan
Crveni glog
Crataegus oxyacantha L.
Taksonomija
- Carstvo: Plantae
- Razred: Magnoliopsida
- Red: Rosales
- Porodica: Rosaceae
- Rod: Crataegus
- Vrsta: Oxyacantha
Opšti opis
Drvo gloga (visine do 10 m) raste po
živicama i šikarama, duž pruga i puteva, do 1600 m nadmorske visine. Listovi su režnjeviti, sa 3 - 7
na vrhu nazubljenih režnjeva. Cveta u maju i junu. Plod i koštunica su crvene boje. Plodovi su
veličine od 0.5 - 1 cm i dozrevaju u kasnu jesen. U sirovom stanju ukus im je kiseo i opor. Tek
posle prvih mrazeva plodovi postaju nešto ukusniji i mekši. Prema naučnim podacima sadrže 35
puta više vitamina C nego što ga ima u zelenoj salati, a 4 puta više nego što ga ima u kupusu.
Plodovi
Polodovi se sakupljaju krajem jeseni bez peteljki. Mogu da se koriste prerađeni sveži plodovi u pire od gloga, pa i džem, obično sa još nekim voćem, kruškama ili jabukama. Od glogovitih bobica pravi se ukusan sok, melem sa srčane bolesnike i lakša nervna oboljenja. Produkti ovog ploda posebno su cenjeni u medicini, jer sadrže aktivne sastojke koji delotvorno i lekovito deluju u terapiji srčanih oboljenja. Lekovitost gloga je proverena kod staračkih slabosti srca, poremećenog pulsa, nesanice, uznemirenosti i vrtoglavice.
List i cvet
List i cvet se pretežno koriste za izradu čajeva, gloginje, za izradu ekstrakata korišćenih u proizvodnji gotovih preparata (kordijaka, antihipertonika, tonika, geriatrika, protiv artioskleroze). Lekovitost cveta ili lista gloga potiče od prisutnih procijanidina (do 3%), raznih flavonoida (2%), katehina, sterola. U zrelim plodovima gloga prisutne su iste te hemijske materije, s tim što među favonoidnim supstancijama preovlađuje hiperozid. Preparati izrađeni na bazi gloga su standardizovani na sadržaj određenih flaonoida ili procijenidina.
Upotreba
Dobro je uzeti u obliku čaja mešavinu: glogovog cveta i kadulje, po jednu kašiku, pola kašike narandžine kore i to preliti sa 300 - 400 grama ključale vode.
Ostaviti da stoji 15 - 20 minuta, zatim iscediti. Pije se ujutru i uveče pre spavanja po šolju. Zasladiti po želji medom i dodati sok od limuna.
Za pripremanje soka potrebno je 1 kg plodova, 1 l vode i 100 g šećera. Oprane plodove, nisko ubrane pored puteva, pruga i u industrijskim zonama, dobro oprati, ocediti i prokuvati u malo vode pa sve propasirati.
Dobijen pire preliti vodom, uliti šećer i prokuvati do prvog ključanja. Plodovi gloga se brzo i lako suše, najbolje na Suncu. Od 2 kg sirovog ploda, dobije se 1 kg suvog, od kojeg se tokom zime spravljaju čajevi.
Za šolju čaja potrebno je kašičica suvih plodova, koji se prethodno malo istucaju.
Literatura
- "Poljoprivredni kalendar 1997." - Izdanje ove knjige pomoglo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije
- "Ljekovito i drugo korisno bilje" - Frank Kušan
- "Lekovite biljke Vojvodine" -
- Momcilo Kojić, Milena Mihajlov, Jan Kišgeci, Marina Cvetković
- "Prirodno lečenje biljem" - Nikola Galenčir
- "Encikolopedijski herboloski recnik" - Stojan Čuturilo i Vaskrsija Janjić
Linkovi
Pripremila: Radeka Milica, IV-1
