- Ančur jabučavi
- Bagrem
- Bagremac
- Bela Joha
- Bođoš
- Brsljen
- Brest
- Breza
- Rakita
- Žalosna vrba
- Crna joha
- Crveni glog
- Crvena vrba
- Grab
- Divlja kupina
- Dud
- Dren
- Dzanarika
- Plavi glog
- Vrba Iva
- Hmelj
- Imela
- Jasen
- Javor klen
- Javor
- Lešnik
- Lijane
- Lipa
- Mečja leska
- Hrast cer
- Hrast lužnjak
- Hrast sladun
- Hrast kitnjak
- Kesten
- Kiselo drvo
- Orah
- Bela topola
- Šipak
- Šumska jagoda
- Sviba
- Vrba iva
- Crna topola
- Kanadska topola
- Zelenika
- Zova
- Platan
- Trnjine
- Jablan
Hmelj
Humulus lupulus
Taksonomija
- Carstvo: Plantae
- Razdeo: Magnoliophyta
- Klasa: Magnoliopsida
- Red: Rosales
- Porodica: Cannabaceae
- Rod: Humulus
- Vrsta: lupulus
Opšti opis
Hmelj je dugogodišnja penjačica koja raste i do 6 metara u visinu. Listovi su mu troprsti ili petoprsti. Šišarke hmelja su jajaste, lake, rastresite cvasti, dugačke 3-4cm, široke oko 2 cm, nešto pljosnate, i gorkog ukusa, prijatnog svojstvenog aromatičnog mirisa. Šišarke se lepe za prste. Oko krivudave osovine, dugačke prosečno 2 m, poređani su plodni listići unaokolo u cik cak, kao crepovi na krovu. Na njihovoj bazi golim okom se mogu videti, oble, sjajne, prozirne, žute žlezde, koje se mogu lako istresti (lupulin). Plodni listići (brakteje) su vrlo tanki, hartijasti, jajasti, žuto-zelenkasti ili žuti, oko 10 mm dugački i oko 7 mm široki, mrežasto išarani sitnim nervima i lako se mogu odvojiti.
Rasprostranjenost
Hmelj potiče iz istočne Evrope. Kod nas raste uz grmlje po vlažnim mestima kao divlja povijuša. Za jelo se beru nezreli plodovi veličine prsta. Gaji se kod nas i u drugim zemljama u velikim količinama za potrebe pivara. Upotrebljava se samo gajen hmelj.
Ime
Drugi nazivi: blust, kudiljice, kuke, melika, melj, meljevina, milje vina, falon, hmel, hmelina, hmeljevina.
Lekovito dejstvo
Onima koji se bave lekovitim biljem i manje sede za pivom u kafani hmelj je poznat i kao lekovita biljka. Hmelj je aromatik i sedativ, šišarice su tonik i stomahik svojim gorkim materijama, sedativ svojim etarskim uljem i anafrodizijak lupulinom. Daje se u obliku infuza, alkoholnog ekstrakta ili sirupa za pojačanje apetita, teškog varenja, skrofuloze, za umirivanje živaca i stišavanje polne nadraženosti (lupulin) i sl. Čini se da jastuci punjeni hmeljom pomažu kod nesanice. U tu svrhu u nekim zemljama pune jastuke i dušeke u bolnicama za živčane bolesti. Uzet u većoj količini hmelj izaziva trovanje: gađenje, povraćanje, glavobolju, usporavanje cirkulacije i tako dalje. Neke blaže posledice koje hmelj moze imati na naš organizam su blaga vrtoglavica i osip (najčešce kod osoba koje imaju i alergijsku reakciju na banane, lešnike ili kikiriki). Ozbiljnije posledice, koje su vrlo retke, su infekcije disajnih puteva, poteškoće sa disanjem ili hronični bronhitis, a kako sadrži i fitoestrogene, pri uzimanju velikih količina može da izazove oboljenja povezana sa hormonima, kao sto su rak dojke, prostate i slično. Kod zdravih ljudi snižava nivo šećera u krvi, dok kod dijabetičara ima suprotno dejstvo. Na pustu žalost pivopija, hmelj nema gotovo nikakvo lekovito delovanje prerađen u pivu.
Upotreba
U medicini se hmelj upotrebljava tek od početka XIX veka, dok je upotreba hmelja u pivarstvu je novijeg datuma. Nije baš svima poznato, ali zadovoljstvo u ispijanju piva dugijemo ženskim stabljikama hmelja. Muške stabljike su tu samo radi razmnožavanja. Hmelj iliti, po latinski Humulus lupulus , odnosno supruga mu hmeljica prizvodi šišarke stručno zvane Strobili lupuli. Te šišarke su prilično svestrane, a učešće u proizvodnji piva im je jedna od najpoznatijih strana.
Smola lupulina konzerviše pivo sprečavajući razvoj mlečno-kiselih bakterija, etarsko ulje mu daje prijatan miris, gorke materije gorčinu, a tanin ga bistri taložeći belančevine ječmenog slada. Hmelj se bere u septembru po lepom i suvom vremenu i brzo suši na tavanu ili u zagrejanim sušarama. Dobro osušen hmelj ima lepu zelenu boju. Negde ga pre pakovanja sumporišu radi konzervisanja.
Literatura
- Mala enciklopedia biljaka
- Mala enciklopedia flora i fauna
Linkovi
- www.artlife.info/Herbs%20pages/
- www.prirodnilek.com
- www.wikipedia.org
- www.cyberbulevar.com/cvjetna-oaza/zacini-i-ljekovito-bilje
Slike
Pripremila: Jelena Štakić IV-6
