- Ančur jabučavi
- Bagrem
- Bagremac
- Bela Joha
- Bođoš
- Brsljen
- Brest
- Breza
- Rakita
- Žalosna vrba
- Crna joha
- Crveni glog
- Crvena vrba
- Grab
- Divlja kupina
- Dud
- Dren
- Dzanarika
- Plavi glog
- Vrba Iva
- Hmelj
- Imela
- Jasen
- Javor klen
- Javor
- Lešnik
- Lijane
- Lipa
- Mečja leska
- Hrast cer
- Hrast lužnjak
- Hrast sladun
- Hrast kitnjak
- Kesten
- Kiselo drvo
- Orah
- Bela topola
- Šipak
- Šumska jagoda
- Sviba
- Vrba iva
- Crna topola
- Kanadska topola
- Zelenika
- Zova
- Platan
- Trnjine
- Jablan
Divlja loza (lijane)
Vitis vinifera ssp. silvestris
Taksonomija
- CARSTVO Plantae
- RAZRED Magnoliopsida
- KLASA Magnoliophyta
- RED Vitales
- PORODICA Vitaceae
- ROD Vitis
- VRSTA Vinifera
Opšti opis
Lijane su zeljaste i drvenaste biljke dugog i tankog stabla.
Sopstvenom snagom se ne mogu držati uspravno, te se prihvataju ili svojim trnovima ili pomoću
vitica vršljika ili adventivnim korenima. Obaviju se oko drugih biljaka (oblih predmeta), prvo oko stabla,
zatim oko krošnje dok je potpuno ne obavije i ne oduzme joj svetlost. Nemaju određenu visinu, nego raste
onoliko koliko ona biljka oko koje se omota. Prečnik stabla ide i do 10 cm.
Rasprostranjenost
Lijane rastu u svim tropskim šumama sveta a kod nas, konkretno u Vojvodini ih ima u šumama Gornjeg Podunavlja, pored raznih kanala, močvara i velikih reka kao što su Dunav, Tisa, Sava i druge jer je za njihov dobar razvoj potrebna velika količina vlage. Sve više šuma podleže uticaju čoveka, njihovim kultivisanjem ostaje sve manje prostora za divlju lozu. To je i glavni razlog što je ova vrsta opstala samo u zaštićenim i nepristupačnim područjima.
Razmnožavanje
Razmnožavaju se na dva načina: semenom kao
i sve druge biljke, a i tako što kada im bilo koji deo tela dođe u kontakt sa zemljom, puste
korenje i dalje nastavljaju svoje razviće. Onda se ona kasnije rascveta i održava u visini
sve dok biljka ne istrune i ne padne na zemlju.
Primena
One imaju višestruku primenu.
Mogu se koristiti kao sredstvo za loženje, od njih su nekad stari alasi pravili obručeve
za vrške, a i dan danas se 
koriste za izradu pletenih ograda.
Literatura
- Mala enciklopedija PROSVETA
Link
Pripremio: Matija Obradović
