Taksonomija
Lijane su zeljaste i drvenaste biljke dugog i tankog stabla. Sopstvenom snagom se ne mogu držati uspravno, te se prihvataju ili svojim trnovima ili pomoću vitica vršljika ili adventivnim korenima. Obaviju se oko drugih biljaka (oblih predmeta), prvo oko stabla, zatim oko krošnje dok je potpuno ne obavije i ne oduzme joj svetlost. Nemaju određenu visinu, nego raste onoliko koliko ona biljka oko koje se omota. Prečnik stabla ide i do 10 cm.
Lijane rastu u svim tropskim šumama sveta a kod nas, konkretno u Vojvodini ih ima u šumama Gornjeg Podunavlja, pored raznih kanala, močvara i velikih reka kao što su Dunav, Tisa, Sava i druge jer je za njihov dobar razvoj potrebna velika količina vlage. Sve više šuma podleže uticaju čoveka, njihovim kultivisanjem ostaje sve manje prostora za divlju lozu. To je i glavni razlog što je ova vrsta opstala samo u zaštićenim i nepristupačnim područjima.
Razmnožavaju se na dva načina: semenom kao i sve druge biljke, a i tako što kada im bilo koji deo tela dođe u kontakt sa zemljom, puste korenje i dalje nastavljaju svoje razviće. Onda se ona kasnije rascveta i održava u visini sve dok biljka ne istrune i ne padne na zemlju.
One imaju višestruku primenu. Mogu se koristiti kao sredstvo za loženje, od njih su nekad stari alasi pravili obručeve za vrške, a i dan danas se koriste za izradu pletenih ograda.
Literatura
Link
Pripremio: Matija Obradović