Taksonomija
Bela topola je biljka koja brzo raste i dostiže visinu 18 - 30 metara i širinu 12 - 15 metara. Kratkog je životnog veka.Tamno zeleno lišće nalik na lepezu, ima paperjasto belo naličje koje na vetru stvara efekat svetlucanja. Dok je lišce mlado u potpunosti je prekriveno sa ovom paperjastom materijom. Cvetovi se pojavljuju u proleće, pre listova, ali nisu raskošni a od njih se kasnije stvaraju čaure koje sadrže semena u velikom broju. Belo stablo i kora bele topole zajedno sa posebno toniranim lišcem je naročito upadljivo. Kora ostaje glatka i bela sve dok drvo zaista ne ostari kada ona postaje ispucala i neugledna. Grane su izuzetno krhe i lomljive i prve pucaju kad olije počnu.Lišče često počinje opadati leti i nastavlja se sve dok se krošnja potpuno ne ogoli u jesen.
Bela topola je drvo razdvojenih polova tj. postoje odvojeno muška i ženska stabla. Na muškom drveću resice (caure) su sive sa upadljivim crno - crvenim prašnikom. Ženske resice su sivo - zelene duge oko 10 cm. Posle oprašivanja se pretvaraju u semenske kapsule koje dozrevaju u kasno proleće ili rano leto. Može se razmnožavati preko korenja koje se širi 20 - 30 metara od stabla da bi stvaralo tzv. kolonije klonova.
Bela topola naseljava stanište bogato vlagom i svetlošcu. Najčešce su to tereni blizu reka, jezera, kanala. Dobro podnosi i slabo acidno (kiselo) blato. Dobro razvijen sistem korenja je vrlo pogodan za obalske peščane dine jer prilikom poplava sprečava njihovo širanje. Naseljava teritoriju od Evrope do Azije. U Sjedinjene države je donet radi ukrašavanja parkova ali se danas u te svrhe retko koristi.
Prema drevnoj mitologiji bela topola je posvećena Herkulesu jer je uništio Kakusa (vatreno čudovište, sin Vulkana) u pećini na Aventinskom brdu koje je bilo prekriveno ovim drvećem; i u momentu njegovog trijumfa ograničio je vrh brega gomilom Bele topole kao dokaz njegove pobede.