Beskičmenjaci
Invertebrata ili Avertebrata
Unutar carstva životinja razlikuju se 34 tipa, pri čemu devet velikih tipova ( sunđeri, dupljari, pljosnati crvi, valjkasti crvi, mekušci, člankoviti crvi, zglavkari, bodljokošci i hordati) obuhvata oko 99,2% svih poznatih vrsta životinja. Tip hordata kao jednu od podgrupa obuhvata i kičmenjake. Sve ostale životinje zajedno se označavaju kao beskičmenjaci. Beskičmenjaci su životinje bez razvijenih kičmenih pršljenova. Većina životinja (oko 97% svih životinja na našoj planeti) su upravo beskičmenjaci. U okviru ove grupe životinja najbrojniji, dominantni su zglavkari koji obuhvataju oko 70% svih poznatih vrsta životinja. Najveći broj vrsta medu zglavkarima poseduju insekti koji su dominantne životinje na planeti Zemlji, kako po broju vrsta tako i po brojnosti samih populacija.
Podela
Beskičmenjaci 
se prema različitim kriterijumima mogu grupisati i podeliti. Tako ih je, prema složenosti, evolucionoj naprednosti moguće razdvojiti u dve velike grupe: niže beskičmenjake i više beskičmenjake (mekušci, zglavkari, bodljokošci i člankoviti crvi; većih su dimenzija od nižih beskičmenjaka). Niži beskičmenjaci imaju neke zajedničke osobine: uglavnom su morske životinje, telesne dimenzije su im male, nemaju telesnu duplju ili je prisutan pseudocelom.Viši beskičmenjaci su evolutivno napredniji pa su njihove osobine sledeće: mogu da borave veći deo vremena izvan vode, većih su dimenzija, imaju celom koji se smatra glavnim faktorom njihove evolutivne uspešnosti. Veliki broj beskičmenjaka živi u morima i slatkim vodama.
Literatura
Dr Zoran Gradojević, Jelena Milašin, Bojana Milojević, ilustrovana enciklopedija "Priroda", Mladinska knjiga, Ljubljana, 1982.
Linkovi
Pripremila: Anja Kusić, IV-3
