Vodeni Medvedić
Tartigrada
Vodeni medvedići su mala grupa suvozemnih, slatkovodnih, mnogo ređe morskih životinja čije mesto u sistemu još nije objašnjeno.
Taksonomija
- Carstvo: Animalia
- Tip: Tardigrada
Opšti opis
Vodeni medvedići su veoma sitne životinje. Dužina im retko prelazi 1 mm.
Telo im je presvučeno debelom kutikulom ukrašenom šarama koje su često živo obojene. Ime su dobile po nezgrapnom karakterističnom načinom kretanja.
Telo im podseća na medveđi, pa ih nazivaju vodeni medvedi. Uvek imaju 4 para zdepastih nožica koje su jednostavni valjkasti izdanci. Završavaju
grupom sa po 4 do 8 oštrih šiljastih kandžica. Njima se hvataju za podlogu dok se kreću. Žive u pesku morskog dna, slatkoj vodi, na lišajevima,
mahovini. U periodu suše može da izgubi tečnost, tako usporava metabolizam i u stanju su obamrlosti. Ovako mogu preživeti nekoliko meseci.
Građa
To su crvolike, cilindrične, ali relativno kratke i zdepaste životinje, snabdevene
sa 4 para ekstremiteta u obliku kratkih izraštaja; tri para su smeštena na bočnim stranama, a četvrti je smešten na zadnjem kraju tela. Kod
jedne vrste (Microlyda dujardini) ekstremiteti su dvočlani. Na kraju svakog ekstremiteta strče 2-9 pokretnih kandži sličnih čekinjama pojedinih
poliheta. Na prednjem kraju tela nalaze se usta, na zadnjem, ventralno od poslednjeg para ekstremiteta, analni otvor. Crevni kanal je prav.
Ždrelo ima trostrani kanal u koji se uliva par pljuvačnih žlezda. U istoj duplji je smešten par oštrih hitinskih bodlji koje su upravljene napred.
Crevni Kanal obrazuju dva cevasta ispupčenja, za koje neki autori drže da su homologi malpigijevim sudovima tj. organi za ekskreciju. Krvnog sistema
i organa za disanje nema. Nervni sistem pokazuje metamerni i uz to veoma homonomni karakter. Sastavljne je od nadždrelnih ganglija, okoždrelnih
komisura i abdominalnog lanca od 4 para ganglija; prednja od njih podždrelna. Ganglije su povezane međusobno duplim uzdužnim komisurama. Postoji
par sitnih očiju, a takođe parne čulne bradavice, uglavnom na prednjem i zadnjem kraju životinje. Muskulatura se sastoji iz pojedinih mišićnih
snopova, uzdužnih i poprečnih koji idu ka ekstremitetim i drugih. Poprečna prugavost mišića nije utvrđena. Tardigrada su razdvojenih polova;
mužjaka je kod suvozemnih vrsta neuporedivo manje nego ženki. Polne žlezde su neparne, imaju meškoliki oblik i leže iznad crevnog kanala. Jajovodi
i semevodi savijaju se oko crevnog kanala i otvaraju se u zadnje crevo tako da nema naročito spoljašnjeg polnog otvora. Nije retko da su mužjaci dva
puta manji od ženki. Ženka nosi jaja za vreme presvalčenja i stavlja ih u svoju staru kutikulu, koja služi kao čaura oko položenih jaja.
Razviće
Razviće još nije dovoljno proučeno, ali prema podacima koji postoje, njihovi stupnjevi nisu slični istim ni kod anledia ni kod artropoda; segmentacija je totalna i ekvalna, gastrulacija se, kako izgleda, vrši invaginacijom. A mezoderm postaje, prema raspoloživim podacima, bočnim evaginacijama srednjeg creva. Evaginacije se odvajaju i obrazuju meškove celoma. Razviće je direktno i popraćno je kod malih Tardigrada, koje izađu iz jajnih opni nizom presvlačenja.
Preživljavanje
Suvozemne Tardigrada mogu se osušiti duže vreme
(preko 2 godine) a da ne uginu. Posle ovlaživanja one se bude od ukočenosti; što je više trajalo isušivanje, utoliko će biti veći
razmak između ovlaživanja i buđenja. Interesantno je, da isušene Tardigrada imaju veću životnu otpornost nego aktvine.
Tako ne mogu u toku kratkog vremena izdržati temperaturu +150ºC, dok temperaturu ispod 0ºC do - 270ºC izdžavaju bez ikakve štete u toku nekoliko
sati. Ako se veštački ogledi ponavlaju kod iste životinje nekoliko puta, onda životinja gubi svoju sposobnost buđenja i na kraju ugine. Pri sušenju
ekstremiteti se kod Tardigrada uvlače, ispupčenja nestaju i životinj dobija pravilan oblik burenceta. Tardigrada su veoma spori (brzina kretanja je
2mm u minutu) i nepokretni.
Stanište
Tardigrada žive najčešće u vlažnoj mahovini i to ne samo na zemlji već i u jastucima mahovine, koji su smešteni na stenama, na drveću, u olucima za kišnicu itd. Interesantno je da su Tardigrada vrlo rasprostranjeni u polarnim oblastima. U 0,26 gr. suve mahovine sa Špicbergena nađeno je 121 jedinka Tardigrada.
Zanimljivosti
Članak iz "Večernjeg lista":"Zemlja šalje Marsu biće s osam nogu" "Tardigrada preživljava od + 150 do - 200ºC, pritisak od 6000 atmosfera, vakuum, zračenje koje bi ubilo 1000 ljudi i pustinjsku sušu od deset godina. Osmeronožna neuništiva čudovišta s drugoga planeta spremna su za putovanje. Invazori, srećom, ne dolaze na Zemlju, nego se šalju na Mars. Točnije, Marsov mjesec Fobos. Prva zemaljska bića prvi put putuju dalje od Meseca u kutijici od titana ne većoj od paste za cipele teškoj 100 grama. U 30 epruveta biće deset oblika života sa Zemlje: bakterije, praživotinje, gljivice, biljke i pravi složeni organizmi." Više informacija ovde http://www.vecernji.hr/vijesti/zemlja-salje-marsu-bice-osam-nogu-clanak-35081
Literatura:
- prof. Dogelj V. A., " Zoologija beskimčmenjaka ", Naučna kjniga, 1966 Beograd.
- http://en.wikipedia.org/wiki/Tardigrade
Linkovi
Pripremila: Alisa Bećin, IV-4
