- Barska koka
- Bela roda
- Bregunica
- Brgljez
- Bela čaplja
- Brkata senica
- Crni ibis
- Crna roda
- Crvena čaplja
- Carić
- Čavka
- Čigre
- Čiopa
- Ćubasta ševa
- Ćuk
- Crvendać
- Čvorak
- Crna Roda
- Crnoglava travarka
- Česljugar
- Debelokljuna čigra
- Divlja guska
- Kanadska guska
- Divlja Patka
- Detlići
- Drozd
- Dugorepa senica
- Eja Livadarka
- Eja Močvarica
- Fazan
- Gavran
- Galeb
- Gnjurac
- Golub
- Gradska lasta
- Grlica
- Jarebica
- Jastreb
- Kašikara
- Kobac
- Kormorani
- Kos
- Kukavica
- Kukuvije
- Labud
- Lasta
- Liska
- Lunje
- Mala bela čaplja
- Mala čigra
- Modrovoljka
- Modrovrana
- Njorke
- Norovi
- Obična čigra
- Orao belorepan
- Orao mišar
- Orao ribar
- Orao zmijar
- Orao kliktaš
- Pčelarica
- Poljski vrabac
- Poljska Ševa
- Šumska Ševa
- Šojka
- Prepelica
- Pelikan ružičasti
- Pelikan kudravi
- Pelikani
- Prepelica
- Pupavac
- Senica
- Bela senica
- Siva senica
- Siva muharica
- Sivi Ždral
- Siva čaplja
- Šumska sova
- Slavuj
- Sova ušara
- Sova kukumavka
- Strnadice
- Svraka
- Šojka
- Velika čigra
- Vodomar
- Vrabac
- Sivi svračak
- Vrana
- Vuga
- Zebe
- Šljuka
- Tetreb
- Žalar blatarić
- Zijavac
Vlastelica
Himantopus Himantopus
Taksonomija
- Carstvo (Regnum) : Animalia
- Tip (Phylum) : Chordata
- Razred (Classis) : Aves
- Red (Ordo) : Charadriformes
- Porodica (Famillia): Recurvirostridae
- Rod (Genus) : Himantopus
- Vrsta (Species) : Himantopus Himantopus
Opšti opis
Vlastelica se među evropskim pticama ističe svojim zanimljivim izgledom. Na živopisno obojenoj ptici se ističu neobično duge ružičaste noge, kojima vešto gazi po plićacima. Odrasli su dugački od 33 do 36 cm. Mužijak ima crna ledja, dok kod zenke preovladava smedja nijansa. ženke uglavnom imaju manje crne boje po telu, dok kod mužijaka se crna boja naročito ističe u letnjim mesecima. Nezrele ptice su sive umesto crne boje i imaju izrazitu peščanu boju na krilima. Taksonomija ove ptice je jos uvek sporna, neki veruju da ima čak pet različitih vrsta.
Rasprostranjenost
Vlastelice naseljavaju plitke slatke, slane vode ( močvare, lagune, jezera, ribnjake, solane, rečna ušća... ) . Njihova rasprostanjenost je po celome svetu ( Novi Zeland, Madagaskar, Brazil, Havai, Argentina, Kina...) .
Ishrana
Hrane se pretežno vodenim beskičmenjacima ( vodenim kukcima, račićima, puževima, školjkama i sl ) . Takodje hvataju punoglavce i sitne ribe, a nekada jedu i semenke. Najveća dubina na kojoj se mogu hraniti je 20 cm, pa je zato za ovu vrstu veoma važno da na staništu koje naseljavaju ima plitkih površina.
Razmnožavanje
Gnezdo obično grade na golom tlu, na otocima ili sprudovima okruženim plitkom vodom, ponekad i na suvom tlu. Gradnja gnezda, ležanjae na jajima i podizanje mladih je zadatak oba roditelja. Leglo se obično sastoji od četiri jaja koaj se izlegu za 22 do 23 dana, a ptići postaju samostalni u roku od 2 do 4 nedelje.
Ponašanje
Vlastelice su vrlo druževne. Van sezone gneždenja se zadržavaju u malim jatima, i to najčešće od 5 do 10 ptica zajedno, a često se i udružuju u mešovita jata sa ostalim pticama. Nisu sramežljive i znaju se okupljati na odmorištima u veća jata. Gnezde se u kolonijama koje najčeće broje od 10 do 40 parova. Monogamne su, a veza izmedju partnera traje jednu gnezdeću sezonu.
Literatura
- Alfred Brem - Kako žive životinje
- Enciklopedija "Divlji svet" Zavod 1991.
- E. Tomas Gilard - "Ptice"
Linkovi
Slike
Pripremio: Pavle Trkulja, IV-4
