Vlastelica se među evropskim pticama ističe svojim zanimljivim izgledom. Na živopisno obojenoj ptici se ističu neobično duge ružičaste noge, kojima vešto gazi po plićacima. Odrasli su dugački od 33 do 36 cm. Mužijak ima crna ledja, dok kod zenke preovladava smedja nijansa. ženke uglavnom imaju manje crne boje po telu, dok kod mužijaka se crna boja naročito ističe u letnjim mesecima. Nezrele ptice su sive umesto crne boje i imaju izrazitu peščanu boju na krilima. Taksonomija ove ptice je jos uvek sporna, neki veruju da ima čak pet različitih vrsta.
Vlastelice naseljavaju plitke slatke, slane vode ( močvare, lagune, jezera, ribnjake, solane, rečna ušća... ) . Njihova rasprostanjenost je po celome svetu ( Novi Zeland, Madagaskar, Brazil, Havai, Argentina, Kina...) .
Hrane se pretežno vodenim beskičmenjacima ( vodenim kukcima, račićima, puževima, školjkama i sl ) . Takodje hvataju punoglavce i sitne ribe, a nekada jedu i semenke. Najveća dubina na kojoj se mogu hraniti je 20 cm, pa je zato za ovu vrstu veoma važno da na staništu koje naseljavaju ima plitkih površina.
Gnezdo obično grade na golom tlu, na otocima ili sprudovima okruženim plitkom vodom, ponekad i na suvom tlu. Gradnja gnezda, ležanjae na jajima i podizanje mladih je zadatak oba roditelja. Leglo se obično sastoji od četiri jaja koaj se izlegu za 22 do 23 dana, a ptići postaju samostalni u roku od 2 do 4 nedelje.
Vlastelice su vrlo druževne. Van sezone gneždenja se zadržavaju u malim jatima, i to najčešće od 5 do 10 ptica zajedno, a često se i udružuju u mešovita jata sa ostalim pticama. Nisu sramežljive i znaju se okupljati na odmorištima u veća jata. Gnezde se u kolonijama koje najčeće broje od 10 do 40 parova. Monogamne su, a veza izmedju partnera traje jednu gnezdeću sezonu.
Pripremio: Pavle Trkulja, IV-4