- Barska koka
- Bela roda
- Bregunica
- Brgljez
- Bela čaplja
- Brkata senica
- Crni ibis
- Crna roda
- Crvena čaplja
- Carić
- Čavka
- Čigre
- Čiopa
- Ćubasta ševa
- Ćuk
- Crvendać
- Čvorak
- Crna Roda
- Crnoglava travarka
- Česljugar
- Debelokljuna čigra
- Divlja guska
- Kanadska guska
- Divlja Patka
- Detlići
- Drozd
- Dugorepa senica
- Eja Livadarka
- Eja Močvarica
- Fazan
- Gavran
- Galeb
- Gnjurac
- Golub
- Gradska lasta
- Grlica
- Jarebica
- Jastreb
- Kašikara
- Kobac
- Kormorani
- Kos
- Kukavica
- Kukuvije
- Labud
- Lasta
- Liska
- Lunje
- Mala bela čaplja
- Mala čigra
- Modrovoljka
- Modrovrana
- Njorke
- Norovi
- Obična čigra
- Orao belorepan
- Orao mišar
- Orao ribar
- Orao zmijar
- Orao kliktaš
- Pčelarica
- Poljski vrabac
- Poljska Ševa
- Šumska Ševa
- Šojka
- Prepelica
- Pelikan ružičasti
- Pelikan kudravi
- Pelikani
- Prepelica
- Pupavac
- Senica
- Bela senica
- Siva senica
- Siva muharica
- Sivi Ždral
- Siva čaplja
- Šumska sova
- Slavuj
- Sova ušara
- Sova kukumavka
- Strnadice
- Svraka
- Šojka
- Velika čigra
- Vodomar
- Vrabac
- Sivi svračak
- Vrana
- Vuga
- Zebe
- Šljuka
- Tetreb
- Žalar blatarić
- Zijavac
OSTRIGAR
Haematopus Ostralegus
Taksonomija
- Carstvo (Regnum) : Animalia
- Tip (Phylum) : Chordata
- Razred (Classis) : Aves
- Red (Ordo) : Charadriiformes
- Porodica (Famillia): Haematopodidae
- Rod (Genus) : Haematopus
- Vrsta (Species) : Haematopus ostralegus
Opšti opis
Ostrigar je poznata primorska vrsta ptice, koju lako uočavamo zbog njene veličine i
kombinacije crnog i belog perja, zatim dugog, svetlo-narandžastog kljuna i ružičastih
nogu. Tokom leta je naročito upadljiva bela boja na krilima. Mužjaci i ženke su
izgledom slični, iako mužjaci imaju relativno kraće, deblje kljunove. Mladi imaju
braon-crne gornje delove tela, sive noge i crn vrh kljuna. Glasaju se glasnim "pik-pik-pik" i
visokim "pip". Raspon krila može da dosegne cak 83 cm, dok telo može da bude do 44 cm
dugačko.
Rasprostranjenost
Ostrigari su vrsta koju smo ranije mogli da nađemo u priobalnim oblastima Britanije, ali su se tokom osamdesetih godina prošlog veka preselili u predele Škotske i severne Engleske. Tokom zime, ovim pticama se pridružuju ptice imigranti sa Islanda, Farskih Ostrva i iz Norveške. Na ostrigare takođe možemo da naiđemo i na obalama severne i zapadne Evrope, pomalo u mediteranskim predelima i delimično na obalama istočne Azije kao i na kopnu koje se nalazi između Kaspijskog mora i centralne Azije.
Stanište
Estuari, kamenite,
peskovite i blatnjave obale, ali i obale reka i jezera su
okruženja u kojima isto mozemo da nađemo ove ptice.
Ishrana
Jak, zaravnjen kljun ovim pticama daje mogućnost otvaranja školjki, dagnji i drugih bivalvija koje ostale barske ptice ne mogu da otvaraju. Takođe se hrane i crvima, prilepcima i rakovima.
Razmnožavanje i gnezdo
Gnezdo svijaju na zemlji,
u drugoj polovini aprila, i u njega poležu
između 2 i 4 jajeta krem boje sa braon tačkicama. Mužjak i ženka se
smenjuju u čuvanju jaja, koje traje između 24 i 27 dana. Mladi su veoma dobro
kamuflirani, a gnezdo napuštaju posle jednog dana. I mužjak i ženka vode
računa o mladuncima dok ne postanu samostalni, što je negde posle 34 odnosno 37
dana. Ostrigari uglavnom dobiju jedno mladunče godišnje, ali ako ga izgube,
često prave novo.
Linkovi
Slike
Pripremio: Igor Arnaut, IV-4
