- Barska koka
- Bela roda
- Bregunica
- Brgljez
- Bela čaplja
- Brkata senica
- Crni ibis
- Crna roda
- Crvena čaplja
- Carić
- Čavka
- Čigre
- Čiopa
- Ćubasta ševa
- Ćuk
- Crvendać
- Čvorak
- Crna Roda
- Crnoglava travarka
- Česljugar
- Debelokljuna čigra
- Divlja guska
- Kanadska guska
- Divlja Patka
- Detlići
- Drozd
- Dugorepa senica
- Eja Livadarka
- Eja Močvarica
- Fazan
- Gavran
- Galeb
- Gnjurac
- Golub
- Gradska lasta
- Grlica
- Jarebica
- Jastreb
- Kašikara
- Kobac
- Kormorani
- Kos
- Kukavica
- Kukuvije
- Labud
- Lasta
- Liska
- Lunje
- Mala bela čaplja
- Mala čigra
- Modrovoljka
- Modrovrana
- Njorke
- Norovi
- Obična čigra
- Orao belorepan
- Orao mišar
- Orao ribar
- Orao zmijar
- Orao kliktaš
- Pčelarica
- Poljski vrabac
- Poljska Ševa
- Šumska Ševa
- Šojka
- Prepelica
- Pelikan ružičasti
- Pelikan kudravi
- Pelikani
- Prepelica
- Pupavac
- Senica
- Bela senica
- Siva senica
- Siva muharica
- Sivi Ždral
- Siva čaplja
- Šumska sova
- Slavuj
- Sova ušara
- Sova kukumavka
- Strnadice
- Svraka
- Šojka
- Velika čigra
- Vodomar
- Vrabac
- Sivi svračak
- Vrana
- Vuga
- Zebe
- Šljuka
- Tetreb
- Žalar blatarić
- Zijavac
Kormoran
Phalacrocorax Pelecaniformes
Taksonomija
- Kormoran
- Phalacrocoracidae
- Carstvo: Animalia
- Razred: Aves
- Red: Neornithes
- Rod: Phalacrocorax
- Vrsta: Pelecaniformes
Stanište
Iako se sreću u slatkim vodama,
oni najvećim delom love ribu u slanoj vodi i to retko kada
daleko od kopna. Kormorani, kao i pelikani, nisu posebno izbirljivi u odnosu na mesto gnezđenja,
često se sreću u kolonijama sa ostalim vodenim pticama.
Najveći broj gradi gnezda na
vrhovima zaravnjenih stena ispranih morem ili na nasipima, ali u drugačijim uslovima grade gnezda
po šibljacima ili čak na drveću. Više kopnenih gnezda obično je postavljneo
jedno blizu drugog, a sagrađena su, uglavnom, od morskih biljki i guana. U jednoj koloniji sreće
se različiti broj gnezda od dvanaestak do na desetine hiljada.
Ishrana
Veći deo njihovog plena sastoji se od "nekorisne"
ribe i jegulja koje, kako to već
ribari znaju, vrlo spretno kradu iz ribarskih mreža. Procenjeno je da u koloniji kormorana u vreme
razmnožavanja potrebno ukupno 750.000 kilograma ribe, ova količina jegulja i smuđa
predstavlja jednu desetinu ukupne količine ovih vrsta riba koju ulove na istim lovnim
područjima ribari u komercijalne svrhe. Veoma su društvene ptice,
u lovu obično lete nisko
iznad vode u manjim grupama ili većim povesmima i linijama ili čak u vidu oštrog slova
"V". Pokreti krila su im postojani, tokom letenja glava im je ispružena unapred i lako
naviše koristeći oba krila i noge čiji su prsti obrasli plovnom kožicom. Ponekad rone
veoma duboko i teraju ribu na površinu gde je lakše hvataju. Brzo ulaze u podvodne špilje,
promiču pored stenja i morskog dna, goneći račiće i ribu. Lupaju krilima po vodi i
tako mame ribu na površinu. Jedna mami ribu, druga ptica
je hvata, i tako naizmenično dok se site
ponovo ne vinu u visine. Kormorani ne mogu gutati svoj plen ispod vode. Međutim, oni uspešno
love ribu u rečnoj vodi koja može biti toliko mutna i potpuno neprozirna. Ova sposobnost je
bila osnova verovanju da kormorani, u slučaju da ne mogu koristiti čulo vida, sluhom pronalaze
svoj plen. Kao i pelikani, neke vrste Kormorana love grupno, veći broj ptica pregrađuje
rečni tok ili opkoljava jata riba. Kormorani ne mogu dugo da ostanu u vodi ili da spavaju na vodenoj
površini, pošto im perje nije nepromočivo tako da se ubrzo nakvasi. Čak i posle
kraćeg ronjenja moraju da suše perje, stoga se često izlažu suncu raširenih
krila.
Razmnožavanje
Kormorani su relativno tihe ptice, osim za vreme udvaranja i parenja puštaju oštre krike i kreketave glasove. Kod nekih vrsta mužjak prikuplja materijal za gnezdo dok ga ženka gradi i uobličava. Oba roditelja dele dužnosti oko ležanja na jajima, nege i ishrane mladunaca. Kormoran polaže dva do četiri (ponekad i do sedam) duguljasta, ovalna jajeta i to obično svakog dana po jedno, ona su u početku bledoplavičasta ili zelenkasta ali se uskoro prevuku krečnjakom. Trajanje ležanja na jajima iznosi oko 25 dana, gajenje mladih nešto manje od tri nedelje. Prvih dana rodtelji hrane ptiće ubacivnjem hrane u kljun. Kasnije, mladunci uvlače kljun u ždrelo roditelja i odatle crpu hranu. Kad se izlegu ptići su goluždravi, ali uskoro ih pokrije tamni pokrivač perja. Perje mladunaca je, uglavnom, mrke boje, kod nekih vrsta definitivno perje izraste tek posle četiri godine. Kod odraslih Kormorana perje oba pola je jednaka. U samom početku sezone razmnožavanja i mužjak i ženka dobijaju svadbenu odeću. U zavisnosti od vrste, ona se sastoji od izduženih, pa čak i dvostrukih perjanica koje rastu sa čela i temena, zatim čuperaka i lepezastih perastih rogova i izduženog ukrasnog perja prošaranog među običnim perjem vrata i bokova. Pre no što mladunci dobiju svoju pernatu odeću odrasli počinju da se mitare i gube ovo svadbeno ruho.
Neprijatelji
Kormorani su izuzetno inteligentne ptice, te zbog toga nemaju svog predatora, odnosno prirodnog neprijatelja, što je i osnovni razlog njihovog brzog razmnožavanja.
Literatura
- "Ptice"- E. Tomas Gilard, Mladinska knjiga, Zagreb 1968.
Linkovi
Pripremila: Ivana Marinović, IV-1
