• Barska koka
• Bela roda
• Bregunica
• Brgljez
• Bela čaplja
• Brkata senica
• Crni ibis
• Crna roda
• Crvena čaplja
• Carić
• Čavka
• Čigre
• Čiopa
• Ćubasta ševa
• Ćuk
• Crvendać
• Čvorak
• Crna Roda
• Crnoglava travarka
• Česljugar
• Debelokljuna čigra
• Divlja guska
• Kanadska guska
• Divlja Patka
• Detlići
• Drozd
• Dugorepa senica
• Eja Livadarka
• Eja Močvarica
• Fazan
• Gavran
• Galeb
• Gnjurac
• Golub
• Gradska lasta
• Grlica
• Jarebica
• Jastreb
• Kašikara
• Kobac
• Kormorani
• Kos
• Kukavica
• Kukuvije
• Labud
• Lasta
• Liska
• Lunje
• Mala bela čaplja
• Mala čigra
• Modrovoljka
• Modrovrana
• Njorke
• Norovi
• Obična čigra
• Orao belorepan
• Orao mišar
• Orao ribar
• Orao zmijar
• Orao kliktaš
• Pčelarica
• Poljski vrabac
• Poljska Ševa
• Šumska Ševa
• Šojka
• Prepelica
• Pelikan ružičasti
• Pelikan kudravi
• Pelikani
• Prepelica
• Pupavac
• Senica
• Bela senica
• Siva senica
• Siva muharica
• Sivi Ždral
• Siva čaplja
• Šumska sova
• Slavuj
• Sova ušara
• Sova kukumavka
• Strnadice
• Svraka
• Šojka
• Velika čigra
• Vodomar
• Vrabac
• Sivi svračak
• Vrana
• Vuga
• Zebe
• Šljuka
• Tetreb
• Žalar blatarić
• Zijavac

GRMUŠE
Sylviidae

Taksonomija

• Carstvo (Regnum) : Animalia
• Tip (Phylum) : Chordata
• Razred (Classis) : Aves
• Red (Ordo) : Passeriformes
• Porodica (Famillia): Sylviidae
• Rod (Genus) : Passeri
• Vrsta (Species) : Sylviidae

Istorija

Grmuše imaju složenu istoriju. Osnova im je familija Sylvia, grupa od oko 18 slavuja pronađenih u Evropi, severnoj Africi i na dalekom istoku. U jednom trenutku, familija Grmuša je obuhvatala oko 400 "Slavuja starog sveta". Sada znamo da je ova porodica slavuja bliža porodici brbiljivaca (Timaliidae).

Opšti opis

Većina grmuša je sličnog izgleda, iako neke azijske vrste imaju izražene šare. Oba pola su obično ista, ali kod nekih vrsta mogu biti veoma različiti, posebno u rodu Sylvia. Malene su do srednje veličine, 9 do 16 cm duge sa tankim kljunom. Perje im je najčešće sivo, plavo ili maslinasto zeleno.

Stanište

Nastanjuju pre svega područja s gustom vegetacijom, i tu se i gnezde. Mnoge od njih su stalno-viseće i borave u rastinju. Najbolje se mogu uočiti dok pevaju (mužjaci Grmuše) ili brane svoju teritoriju.

Ishrana

Skoro sve vrste su bubojedi, iako neke takođe jedu voće, nektar ili maleno semenje. Određene grmuše mogu da jedu crve i gliste.

Razmnožavanje

Većina vrsta je monogamno i grade jednostavno gnezdo oblika šolje u gustoj vegetaciji. Nesu između dva i šest jaja, ovisno o vrsti. Oba pola pomažu u podizanju mladih, koji su sposobni za let nakon dve nedelje.

Gornje podunavlje

Porodica grmuša ima, prema trenutnoj sistematici, 48 rodova i oko 280 vrsta, od kojih se kod nas mogu uočiti:

• Cvrčići (tršćar, potočar, obični cvrčić)
• Trstenjaci (Ševarski, trstenjak rogozar, Trstenjak mlakar, Trstenjak cvrkutić i Veliki trstenjak)
• Voljić (Žuti voljić)
• Grmuše (Pirgasta grmuša, Grmuša čavrljanka, Obična grmuša, Siva grmuša i Crnoglava grmša)
• Zviždak (Šumski zviždak, Obican zviždak, Brezov zviždak )
• Kraljić (Kraljić, Vatroglavi kraljić)

Literatura

• "Život životinja"-Alfred Edmund Brem
• "Velika enciklopedija-PTICE"

Linkovi

• en.wikipedia.org
• creagrus.home.monterybay

Slike

1. Slika
2. Slika
3. Slika

Pripremio: Nikola Uzelac, IV-5