- Barska koka
- Bela roda
- Bregunica
- Brgljez
- Bela čaplja
- Brkata senica
- Crni ibis
- Crna roda
- Crvena čaplja
- Carić
- Čavka
- Čigre
- Čiopa
- Ćubasta ševa
- Ćuk
- Crvendać
- Čvorak
- Crna Roda
- Crnoglava travarka
- Česljugar
- Debelokljuna čigra
- Divlja guska
- Kanadska guska
- Divlja Patka
- Detlići
- Drozd
- Dugorepa senica
- Eja Livadarka
- Eja Močvarica
- Fazan
- Gavran
- Galeb
- Gnjurac
- Golub
- Gradska lasta
- Grlica
- Jarebica
- Jastreb
- Kašikara
- Kobac
- Kormorani
- Kos
- Kukavica
- Kukuvije
- Labud
- Lasta
- Liska
- Lunje
- Mala bela čaplja
- Mala čigra
- Modrovoljka
- Modrovrana
- Njorke
- Norovi
- Obična čigra
- Orao belorepan
- Orao mišar
- Orao ribar
- Orao zmijar
- Orao kliktaš
- Pčelarica
- Poljski vrabac
- Poljska Ševa
- Šumska Ševa
- Šojka
- Prepelica
- Pelikan ružičasti
- Pelikan kudravi
- Pelikani
- Prepelica
- Pupavac
- Senica
- Bela senica
- Siva senica
- Siva muharica
- Sivi Ždral
- Siva čaplja
- Šumska sova
- Slavuj
- Sova ušara
- Sova kukumavka
- Strnadice
- Svraka
- Šojka
- Velika čigra
- Vodomar
- Vrabac
- Sivi svračak
- Vrana
- Vuga
- Zebe
- Šljuka
- Tetreb
- Žalar blatarić
- Zijavac
Velika droplja Tetrax tetrax
Taksonomija:
- Carstvo: Animalia
- Tip: Chordata
- Podtip: Vertebrata
- Klasa: Aves
- Red: Gruiformes
- Porodica: Otis
- Vrsta: Tetrax tetrax
Opšti opis:
Velika droplja (Otis tarda) je ptica iz porodice droplji i jedina je vrsta roda Otis. To je najteža ptica letačica na svetu. Odrasli mužjaci imaju smeđi gornji deo tela i beli donji deo, sa sivom glavom i repom. Ženke su u proseku 30% manje od mužjaka.
Građa:
Telo im je krupno, visine od 40 do 120 cm i težine od 0,45 do 19 kg, zdepasto. Najkrupnija vrsta ovog reda/porodice je afrička droplja kori (Ardeotis kori), koja dostiže visinu od 110 cm i težinu oko 19 kg i time se svrstava među najteže ptice koje mogu da lete. Glava je relativno velika i na gornjem delu malo spljoštena. Mužjaci iz rodova Otis, Ardeotis, Neotis, Lissotis, Chalmydotis i Houbaropsis na glavi imaju perjanu ćubicu, koja je posebno dobro izražena u vreme svadbenih igara i udvaranja. Kljun je kratak i prav. Vrat prilično dugačak, ovlaš spljošten i snažan. Krila su dugačka i snažna i kada osete opasnost najčešće pokušavaju da polete. Noge takođe duge, jake prilagođene za stalno hodanje. Na nogama imaju samo tri snažna, široka i velika prsta na čijoj se donjoj površini nalaze žuljevita polukružna zadebljanja. Zadnji prst odsustvuje. Mužjaci su krupniji od ženki, što se posebno dobro uočava kod velikih vrsta kod kojih mužjaci mogu da budu i za 1/3 veći od ženki. Kod sitnijih vrsta ta se razlika u veličini slabije uočava. Perje ima prvenstveno zaštitnu ulogu: gornja, leđna strana tela je smeđa ili sa tankim poprečnim prugama, što se odlično uklapa u spoljašnju sredinu. Perje na trbušnoj strani tela je različito obojeno: kod vrsta koje naseljavaju otvorena staništa je najčečše belo, dok je kod vrsta koje žive u gustom rastinju nekada čak i crno. Kod mnogih vrsta na krilima se nalaze crno-bele pege, koje se ne vide na zemlji, kada su krila sklpoljena, ali se zato odlično uočavaju pri letu. U poređenju sa ženkama mužjaci imaju upadljivije obojeno perje, naročito u sezoni parenja. Izuzetak su vrste iz roda Eupodotis kod kojih nema polnog dimorfizma, polovi se ne razlikuju po spoljašnjoj morfologiji.
Razmnožavanje:
Period razmnožavanja pada u vreme obilnih kiša, kada hrane ima u izobilju. Mužjaci velikog broja vrsta izvode raskošan svadbeni ples za vreme koga mogu danaduvaju vrat u obliku lopte proizvodeći upečatljivo bubnjanje. Sitnije vrste koje žive u visokoj travi, skaču visoko ili kratko preleću, da bi bili uočljivi sa velike udaljenosti. Kod većine ne postoji dugotrajna veza među ženkom i mužjakom pa posle oplođenja ženka snosi jaja i sama brine o mladuncima. Gnezdo prave na zemlji, kao plitko udubljenje ispunjeno travom. Ženka snosi 1-6 (češće 2-4) jaja u intervalu od nekoliko dana. Inkubacioni period traje različito i zavisi od vrste, no u proseku iznosi 20-25 dana. Mladunci su sposobni da nekoliko sati po piljenju napuste gnezdo.
Način života:
Droplje vode život isključivo na zemlji, nikada ne žive na drveću ili žbunju. Nekoliko vrsta, kao Otis tarda i Tetrax tetrax se sakupljaju u jata, koja mogu da broje i po nekoliko hiljada jedinki. Vrste koje naseljavaju pustinje, kao što je Chlamydotis , žive usamljeno, a neke se udružuju u grupe samo u vreme parenja. Često ih je moguće videti u sred stada životinja koje pase, gde love insekte i dobro su zaštićeni od napada predatora.
Ishrana:
Imaju veoma raznovrsnu ishranu pa se za njih može reći da su svaštojedi, iako kod većine
vrsta preovlađuje biljna hrana. One se hrane mladicama, cvetovima i listovima trava, plodovima i semenima,
a iskopavaju i korenje. Pored toga, hrane se i različitim vrstama insekata, kičmenjaka ( gmizavci,
glodari i dr.) pa čak i lešinama. Dugo vremena mogu provesti bez vode.
Rasprostranjenost:
Naseljava Evroaziju, od Priniejskog poluostrva do Dalekog istoka. Procenjuje se da u svetu ima između 31.000 i 37.000 jedinki. U Evropi je najbrojnija u Španiji i Portugalu. Karakteristična je ptica Panonske nizije. Najviše ih je preostalo u Mađarskoj (nacionalni park Kiškunšag). U Srbiji se održala samo na severu Banata, u rezervatu Pađnjaci velike droplje, gde se može naći oko 30 jedinki.
Literatura:
- wikipedia
- bionet-skola
- Elena Marcon i Manuel Mongini, "Sve životinje sveta", Mladinska knjiga, Ljubljana, 1986.
Slike:
Pripremila: Sara Bečanović, IV - 2
