- Barska koka
- Bela roda
- Bregunica
- Brgljez
- Bela čaplja
- Brkata senica
- Crni ibis
- Crna roda
- Crvena čaplja
- Carić
- Čavka
- Čigre
- Čiopa
- Ćubasta ševa
- Ćuk
- Crvendać
- Čvorak
- Crna Roda
- Crnoglava travarka
- Česljugar
- Debelokljuna čigra
- Divlja guska
- Kanadska guska
- Divlja Patka
- Detlići
- Drozd
- Dugorepa senica
- Eja Livadarka
- Eja Močvarica
- Fazan
- Gavran
- Galeb
- Gnjurac
- Golub
- Gradska lasta
- Grlica
- Jarebica
- Jastreb
- Kašikara
- Kobac
- Kormorani
- Kos
- Kukavica
- Kukuvije
- Labud
- Lasta
- Liska
- Lunje
- Mala bela čaplja
- Mala čigra
- Modrovoljka
- Modrovrana
- Njorke
- Norovi
- Obična čigra
- Orao belorepan
- Orao mišar
- Orao ribar
- Orao zmijar
- Orao kliktaš
- Pčelarica
- Poljski vrabac
- Poljska Ševa
- Šumska Ševa
- Šojka
- Prepelica
- Pelikan ružičasti
- Pelikan kudravi
- Pelikani
- Prepelica
- Pupavac
- Senica
- Bela senica
- Siva senica
- Siva muharica
- Sivi Ždral
- Siva čaplja
- Šumska sova
- Slavuj
- Sova ušara
- Sova kukumavka
- Strnadice
- Svraka
- Šojka
- Velika čigra
- Vodomar
- Vrabac
- Sivi svračak
- Vrana
- Vuga
- Zebe
- Šljuka
- Tetreb
- Žalar blatarić
- Zijavac
ČAPLJICA
Ixobrychus minutus
Taksonomija
- Carstvo (Regnum) : Animalia
- Tip (Phylum) : Chordata
- Razred (Classis) : Aves
- Red (Ordo) : Pelecaniformes
- Porodica (Famillia): Ardeidae
- Rod (Genus) : Ixobrychus
- Vrsta (Species) : I. minutus
Opšte osobine
Čapljica "Ixobrychus minutus"
je kako joj i samo ime govori mala čaplja.
Najlakše se prepoznaje po tamnim leđima, tamnom "kapom" na glavi, belim vratom i
belim perijem koje prekriva veći deo krila. Čapljica nastanjuje oblasti
širom sveta preko Evrope, zapadne Azije do Afrike, Madagaskara i Nove Gvineje. Iako je raširena
po celom svetu njeno stanište je uvek isto, a to je na obalama slatkovodnih reka i jezera gde postoji
obilje vodene vegetacije.
Fizičke osobine
Čapljica "Ixobrychus minutus" je prosečne dužine od oko 25 do 36cm dok joj je raspon krila od 40 do 58cm. Neke jedinke teže samo 60g dok postoji i primeraka koji dostižu težinu i do 150g. Odrasli mužjak je karakterističan po tome što ima zelenkasto crnu "kapu" na glavi iz koje izlazi par produženih pera koja formiraju malu krestu. Dok su leđa i rep tamni brada, vrat i stomak su beli, često sa nijansom braon boje. Kljun je žućkast sa tamnom gornjom ivicom, imaju oči žute boje dok noge variraju od žute do zelene boje. Ženke su manje od mužjaka, sa manje sjajnom "kapom" na glavi i sa tamnijim oznakama. Tokom sezone parenja i kod muških i kod ženskih jedinki perije je duže, svetlije i raskošnije.
Rasprostranjenost
Čapljica
predstavlja vrstu koja je rasprostranjena širom sveta. Nastanjuje prostore Evrope, zapadne Azije
(do severne Indije), Afrike, Australije, Nove Gvineje i mnogih drugih. Jedinke koje nastanjuju Evropu
i Aziju vrše migraciju ka jugu odnosno ka Africi i tamo provode zimski period. Jedinke koje nastanjuju
druge delove sveta uglavnom ne vrše migracije osim u posebnim slučajevima (promena nivoa vode, itd).
Ishrana
Ishrana čapljice uglavnom zavisi od lokacije i sezone, ali se najčešće hrani insektima kao što su gusenice, skakavci, paukovi ali ponekad i manjim kičmenjacima kao što su žabe, ribe, gušteri a neretko i jajima drugih ptica. Najčešće se hrane pred samu zoru ili u jutro kada su i najaktivnije.
Razmnožavanje
U Evropi i Aziji
čapljice se razmnožavaju u periodu od maja do juna dok se jedinke u Australiji razmnožavaju u
periodu od oktobra do januara, a one u Južnoj Africi u periodu od juna do februara. Parovi uglavnom prave
gnezda sami a vrlo retko u nekoj manjoj grupi. Gnezda prave uglavnom u blizini slatkovodnih voda odnosno na
obalama reka i jezera gde ima mnogo vodene vegetacije. Na samom početku sezone parenja mužjaci
obeležavaju svoju teritoriju. 
Mužjaci
takođe prave i gnezda. Čapljica polaže od
2 do 8 jaja, koja čuvaju oba roditelja. Mladi se izlegu posle 16 do 20 dana.
Ugroženost
Čapljica trenutno ne spada u kategoriju ugroženih životinja, iako ima mnogo prirodnih faktora koji utiču na smanjenje populacije kao što su isušivanje reka i jezera ili poplave i druge nepogodnosti.
Literatura
- "Velika enciklopedija-PTICE"
Linkovi
Pripremio: Siniša Simić, IV-4
