- CARSTVO Animalia
- KOLENO Arthropoda
- KLASA Insecta
- Balegar
- Bogomoljka
- Buba ronac
- Buba švaba
- Buba zlata
- Bubamara
- Bumbar
- Buva
- Gundelj
- Jelenak
- Kišna glista
- Komarac
- Krpelj
- Krompirova zlatica
- Lepokrili admiral
- Lastin repak
- Leptir kupusar
- Leptir panonski prelivac
- Leptir admiral
- Moljac
- Mravi
- Mrtvačka glava
- Obad
- Osa
- Pčelinji vuk
- Plavac
- Rovac
- Skakavac
- Smrdibuba
- Stonoga
- Stršljen
- Svitac
- Termiti
- Strižibuba topolina
- Strižibuba vrbina
- Šećerni četinaš
- Uholaža
- Vatrena stenica
- Vilin konjic
- Vodena škorpija
- Vodeni cvetovi
- Vrbina strižibuba
- Zrikavac
Vrbina Strižibuba
Oberea Oculata
Taksonomija
- Carstvo: Animalia
- Razred: Insecta
- Red: Coleoptera
- Porodica: Cerambycidae
- Rod: Oberea
- Vrsta: Oberea Oculata
Opšte karakteristike
Porodica čija je ova buba pripadnik je široko rasprostranjena. Po broju vrsta je šesta po redu.
Njen ekološki značaj je mnogo veći nego što mnogi sude, jer sadrži nesrazmerno veliki broj štetočina drveta.
Ima je u umerenim krajevima, a vrhunac po brojnosti dostiže u tropskim predelima.
Ova velika i atraktivna buba se smatra ugroženom vrstom. Veličine je od 15 do 20 milimetara.
Ima dugo tanko telo i kao svi pripadnici ove familije ima duge antene. Kod muškaraca antene su izraženije i duže od tela
dok su kod ženki približno jednake sa parom krila.
Glava i antene su crne boje, krila su sivkasto crne boje a stomak, noge i grudni koš su narandžasti.
Stanište
Trenutno je ova populacija najpoznatija u Velikoj Britaniji, međutim tačna destinacija ovog insekta nije poznata široj javnosti zbog bojazni od mnogobrojnih sakupljača insekata. Ova buba takođe pojavljuje se u centralnoj Evropi, više je prisutna u planinskim predelima međutim prisutna je u manjem stepenu i u nizijama. Posebno je zastupljena na močvarnim terenima, nedaleko od tokova reka, koje kada se izliju stvaraju močvarne terene i bare.
Životni ciklus
Odrasle ženke legu svoja jaja u prava mlada stabla vrbinog drveca.
Nakon toga se larva ne razvija prvu zimu nego, tek na leto počinje da se hrani i razvija.
Larva tako živi u stablu drveta 3 do 4 godine. Larva je neaktivna od septembra do aprila.
Više od jednog jaja ženka polaze u stablo, međutim samo će 20 % od ukupno položenih jaja postati odrasle jedinke.
Ugroženost
Iako konkretni činioci koji smanjuju brojnost nisu poznati, navode se neki koji bi mogli da budu potencijalna opasnost. Jedna od predpostavki je da do smanjena brojnosti dolazi usled krčenja šuma, kao i pravljenja nasipa kako bi se sprečile poplave rečnih tokova.
Mere zaštite i očuvanja
Ova vrsta je prioritet u akcionom planu Bioraznovrsnosti UK. Ovaj plan podrazumeva stvaranje uslova za povećanje broja vrste sađenjem vrbinih stabala u okolini malobrojnih kolonija.
Literatura:
- Enciklopedija: 'Insekti' Klots A.B.
Linkovi
Pripremio: Milivoj Bilicki, IV-4
