Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Privreda

Jelenak
Lucanidae Cervus

Taksonomija

  • Carstvo: Animalia
  • Klasa: : Insecta
  • Tip :Arthropoda
  • Red: Coleoptera
  • Rod: Lucanus
  • Porodica: Lucanidae
  • Vrsta: L. cervus

Opšti opis

Jelenak (Latinski: Lucanus cervus) pripada tvrdokrilcima i najpoznatiji je insekt iz porodice Lucanidae koja naseljava šume. Latinski naziv ove vrste potiče od reči cervus što znači jelen . Hrani se ostacima od drveta. Jelenak je jedan od najvećih insekata Evrope, kome preti istrebljenje. Hrane se drvnim sokom, te su kao štetnici beznačajni. Jelenak (Lucanus cervus) je naš najveći insekt tvrdokrilac. Većina vrsta ove porodice (a ima ih više od 900) ima snežnije razvijena gornja klješta kod oba pola. Boje je tamno braon (skoro crna), a pokorioca kestenjasta i dosta je krupna (dužina tela je oko 3cm), a mužjak i ženka se razlikuju po tome što mužjak ima snažniju gornju vilicu, velika klješta ("rogove") koji mu služe za borbu sa suparnicima. Klešta mužjaka mogu biti dugačka koliko i čitavo telo. Ona su zapravo ono što su za druge životinje zubi. Veličina tela mu je veća od 7,5 cm, od toga jedna trećina kod mužjaka čine klješta. S unutrašnje su strane klešta na vrhu nazubljene te podsećaju na rogove jelena, po čemu je ova vrsta, kao i cela porodica, dobila ime. Na glavi su desetočlana ticala koja na vrhu završavaju listićavim proširenjima. Mužjaci su skloniji letenju od ženki. Ženka je nešto manja i nema tako razvijena klješta, mada s njima snažno grize. Njegove larve imaju oblik slova "C". Lucanus cervus rasprostranjen je po Srednjoj i Južnoj Europi i Maloj Aziji. Živi u hrastovim šumama, u rupama starog drveća i panjeva.

Najpoznatija vrsta

Najpoznatiji je, svakako Lucanus cervus L. - jelenak i Dorcus parallelopipedus - mali jelenak. Obični ili pravi jelenak je kornjaš crnosmeđe boje, koji bez mandibula doseže dužinu od 6 cm, a mandibule su dugačke 2 cm. Ženka je crne boje, sa znatno kraćim mandibulama. Pojavljuju se u drugoj polovini maja i aprila. Ličinke žive ponajviše u starim, šupljim, suvim hrastovima. Mali jelenak je mutnocrne boje i dug je oko 2,5 cm. Čest je u šumama, pod korom drveća. Ličinke žive u trulom drvu bukve, lipe, hrasta, oraha itd.

Ishrana

Hrani se ostacima od drveta (noću izlazi i uzima otpalu koru drveća). Odrasle jedinke žive svega nekoliko meseci i oni se hrane nektarom i sokom drveća. Larve hrane se trulim drvetom, na nogama im se nalaze češljevi koji služe za komunikaciju sa drugim larvama. Ove bube zavise od trulog drveća, pošto larva jelenka treba da provede 6-8 godina u trulim deblima, hraneći se njihovim truležom. Njegova larva živi svega nekoliko godina u natrulim panjevima hrastova, gde buši hodnike, a hrani se biljnim sokovima. Jelencima se hrane svrake, kokoške, jazavci, lisice, ježevi, mačke i detlići. Ipak, njihov najveći neprijatelj je čovek koji uništava njihova staništa.

Razmnožavanje

Odrasli mužjaci se pojavljuju krajem maja i najaktivniji su uveče. Ženke polažu jaja u trulom drveću ili u zemlju pored njih. Larve imaju oblik slova "C". Potrebno je 4 do 6 godina da se larve preobrate u lutku, najčešće u srušenim stablima hrasta,u korenskim prostorima listača. . Nakon toga se zakukulje u većim šupljinama stabla gde se potpuno razviju do jeseni, ali kukuljice ne napuštaju sve do leta sledeće godine.Lutke žive u zemlji oko 3 meseca, a potom se na leto preobrate u odrasle jedinke koje uzlete da bi se parile.Mužjak preko dana sisa sokove hrastovine, a preko noći juri ženke radi sparivanja. Pošto ženke mogu da lete, lete u sumrak, ali samo na male razdaljine, treba da pronađu mužjake koji su relativno blizu njih

Zanimljivosti

Opstanak; Eksploatacijom šuma, uništavaju se stara stabla pa je sve manje prilike za opstanak ovog lepog insekta. Zbog toga je zaštićen u mnogim zemljama i nalazi se kao ugrožena vrsta na spisku međunarodnih organizacija, npr. Bernska konvencija 1982. itd. Jelenak je jedan od najvećih insekata Evrope, kome preti istrebljenje. Jelenak igra ključnu ulogu u početnoj fermentaciji i razlaganju drva u raspadanju. U prirodnim šumskim ekosistemima, trulo drveće pravi stalan raskorak u razvoju, i može da prouzrokuje čak i katastrofalne pojave, kao što su požari i oluje. U izgorenom području se nalazi velika količina izgorenih i oslabljenih stabala, koja uveliko pomažu opstanak jelenka. Od kad je čovek počeo da eksploatiše šumu, značajno je poremećena prosečna starost stabala, vrste stabala i dostupnost trulih debala u šumi. Usled toga, broj mnogih insekata koji žive od drveća se drastično smanjio, i veliki broj živih bića je usled toga ugrožen. go

Literatura

  • Opšta Enciklopedija,Zagreb 1980

Linkovi

Pripremila: Stošić Aleksandra, IV-3

Valid XHTML 1.0 Strict! | O nama | Site map | Kontakt | © 2008 - 2015 prof. Duško Obradović sa učenicima Gimn. "Veljko Petrović" Sombor | CSS-Cvele |