Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Privreda

CARSTVO Animalia
KOLENO Arthropoda
KLASA Insecta

Termiti
Isoptera

Taksonomija

CARSTVO Animalia
KOLENO Arthropoda
RAZRED Insecta
RED Isoptera
PORODICA Pterygota
PODPORODICA Neoptera
ROD Dictyoptera

Opšti opis

Termiti su društveni insekti koji grade velika gnezda u zemlji ili drvetu i mogu izazvati štetu na drvenim strukturama. Ponekad se nazivaju �beli mravi� iako pripadaju sasvim drugom redu insekata.

Termiti imaju smeđe do beli trup sa tamnijom glavom i bez struka između grudi i stomaka. Antene imaju segmente u obliku perli. Nereproduktivne jedinke ne razvijaju krila, slepe su i imaju tanku kožu koja ih čini osetljivim na isušivanje. Reproduktivne jedinke imaju dva para krila jednake dužine, jedan par složenih očiju i deblju kožu koja ih štiti od isušivanja.

Termiti se razvijaju nekompletnom metamorfozom, sa tri razvojna stadijuma: jaje, larva, odrasla jedinka. Jaje se obrazuje u larvu koju hrane radnici. Ove larve se presvlače nekoliko puta razvijajući se u radnike, vojnike ili reproduktivne jedinke. Razvijanje odraslih jedinki traje nekoliko meseci, u zavisnosti od hrane, temperature i veličine kolonije. Hormoni kontrolišu broj jedinki u svakoj kasti još dok su larve u razvoju, obrazujući jedinke kaste kojoj nedostaje broj jedinki.

Kaste

Termiti imaju nekoliko različitih kasti u koloniji, a one određuju svrhu jedinki:

Kraljica/e: Postoji uglavnom jedna glavna (prvobitno formirana) kraljica koja je prvobitno obrazovala koloniju. Ona je krupnija od drugih članova kolonije i ispunjena jajašcima. Kraljice mogu da žive i reprodukuju veoma dugo (do 20 godina u nekim vrstama). Može postojati još kraljica u koloniji i one preuzimaju reprodukciju jajašaca od primarne kraljice, kada ona ugine.
Kralj: Prvobitni kralj vrši oplodnju kraljice i pomaže odgajanju mladih pri obrazovanju kolonije.
Radnici: Sa belim telima i tankom kožom, oni su najbrojniji u koloniji i vrše poslove prikupljanja hrane, hranjenja i odgajanja mladih i kraljice i podizanja i održavanja gnezda. Oni retko izlaze iz gnezda i mreže tunela jer se brzo isuše izvan vlažne sredine u gnezdu.
Vojnici: Oni su branioci kolonije. Ponekad su krupniji od radnika, ili se razlikuju po tamnijoj glavi. Postoje dva oblika tela ovih jedinki kod različitih vrsta: sa ispunjenom vilicom ili dugačkim nosem. Neke vrste imaju i dve klase po veličini: veće i manje vojnike.
Reproduktivne jedinke: Sa krilima ili bez; ovo su budući kraljevi i kraljice. Kod beskrilne larve, one se razvijaju menjajući kožu kroz nekoliko stadijuma sve dok ne postanu odrasle jedinke sa krilima. Sa tamnijim, izdržljivijim telom i složenim očima, mogu veoma kratko da žive van kolonije. Oni će ili napustiti gnezdo i obrazovati koloniju ili zameniti kraljicu kada ugine.

U nekim primitivnim vrstama termita ne postoji prava radnička kasta, već mladi dok se razvijaju uzimaju različite uloge. Oni mogu ostati samo radnici ili se razviti u vojnika ili reproduktivnu jedinku.

Stanište i rasprostranjenost

Gnezda: Formiraju se na drveću, na površini ili ispod tla. Postoji 5 različitih tipova gnezda i mnoge vrste grade više od jednog tipa:

zemljana gnezda
gnezda na drveću (na spoljašnjoj strani, spojeno sa središtem stabla)
stubna gnezda (na čovekovim građevinama poput ograda, telefonskih ili strujnih stubova)
podzemna gnezda (ispod tla, u zemljištu, u panju ili korenu drveta)
gnezda u drvetu (u unutrašnjosti stabla)

Ishrana i način života

Ne hrane se svi termiti drvetom. Mnoge vrste jedu travu i zeljaste biljke i nisu štetočine na građevinama. One vrste koje se hrane drvetom dobijaju celulozu, šećere i ugljene hidrate iz spoljnog dela drveta te se mogu hraniti drvenim strukturama kao što su trupci, panjevi ili čovekove građevine. Oni najčešće ne mogu da jedu unutrašnjost drveta zato što je tvrđa i sadrži toksične materije za termite. Proteine dobijaju hraneći se gljivama koje rastu u vlažnom gnezdu (tako održavaju čistoću gnezda) ili na površini trulog drveta. Mnogi termiti imaju posebne bakterije u sistemu za varenje koje pomažu pretvaranje drvne celuloze u šećere koji mogu biti svareni. Neke vrste imaju protozoe (jednoćelijske organizme) koji proizvode enzime za varenje celuloze. Ovi organizmi se prenose od termita do termita najčešće sa odraslih na mlade. Termiti koji se hrane zeljastim biljkama su veoma važni u savanama Severne Australije. Velika količina biomase koji proizvode je skoro kao ona koju proizvedu ostali sisari u drugim krajevima sveta.

Obrazovanje kolonije

Kolonije termita se formiraju kada reproduktivne jedinke sa krilima napuste svoju prvobitnu koloniju i počnu da traže pogodno mesto za novu. Ovo se dešava tokom vlažnog, toplog vremena, najčešće u proleće i jesen. Prava kombinacija klimatskih uslova povećava šanse za obrazovanje nove kolonije. Kada pronađu odgovarajuću lokaciju, par jedinki (novi kralj i kraljica) odbacuju svoja krila čineći mali zaklon gde kraljica polaže mali broj jaja. I kralj i kraljica brinu za mlade u ovom ranom stadijumu. Kako kolonija raste, različite kaste preuzimaju svoje uloge radnika i vojnika, pa tako kraljica proizvodi sve više jaja. Ona polaže oko 10-20 jaja u ranom stadijumu obrazovanja kolonije dok za nekoliko godina može da polaže preko 1000 jaja za dan. Kolonija može da ima od 5000 do 5 miliona jedinki. U Africi i Australiji kolonije mogu biti ogromne, do čak 5 miliona jedinki.

Održavanje vlažnosti i temperature u gnezdu

Kolonije termita obitavaju u velikom procentu vlažnosti. To štiti radnike sa tankom kožom od isušivanja. Jedino kada je spoljašnja vlažnost 100% radnici mogu napustiti gnezdo. To je najčešće slučaj kod podzemnih vrsta koje najviše vode dobijaju iz zemljišta. Ove vrste mogu postati štetočine samo na građevinama gde je izvor vode stalno dostupan, kao što su cevi koje cure, krovovi ili sobne biljke. Termiti koji se gnezde u suvom drvetu nemaju veliku potrebu za tečnošću i mogu oštetiti drvene strukture koje nisu vlažne. U gnezdu je temperatura između 25C � 36C, u zavisnosti od vrste termita, spoljašnje temperature i zdravlja kolonije. Zdrave kolonije mogu održavati ovu temperaturu i tokom veoma hladnih ili toplih spoljašnjih uslova. Ponekad je oblik gnezda specijalno prilagođen održavanju temperature. Kompas termiti (Amitermes meridionalis) u Severnim Teritorijama (Australija) su poznati po visokim (3 � 4m) gnezdima. Ova gnezda su deblja na pravcu istok-zapad (oko 3m) nego na pravcu sever-jug (oko 1m). Ovo znači da gnezdo ima najviše zaštite od toplog letnjeg sunca koje se pomera od istoka ka zapadu direktno iznad gnezda., ali ono ipak može biti zagrejano tokom zime kada se sunce kreće pod manjim uglom.

Linkovi

Pripremila: Dragana Šćekić, IV-2