- CARSTVO Animalia
- KOLENO Arthropoda
- KLASA Insecta
- Balegar
- Bogomoljka
- Buba ronac
- Buba švaba
- Buba zlata
- Bubamara
- Bumbar
- Buva
- Gundelj
- Jelenak
- Kišna glista
- Komarac
- Krpelj
- Krompirova zlatica
- Lepokrili admiral
- Lastin repak
- Leptir kupusar
- Leptir panonski prelivac
- Leptir admiral
- Moljac
- Mravi
- Mrtvačka glava
- Obad
- Osa
- Pčelinji vuk
- Plavac
- Rovac
- Skakavac
- Smrdibuba
- Stonoga
- Stršljen
- Svitac
- Termiti
- Strižibuba topolina
- Strižibuba vrbina
- Šećerni četinaš
- Uholaža
- Vatrena stenica
- Vilin konjic
- Vodena škorpija
- Vodeni cvetovi
- Vrbina strižibuba
- Zrikavac
Obad
Tabanus
Taksonomija
- Carstvo: Animalia
- Tip: Arthropoda
- Klasa: Insecta
- Red: Diptera
- Podred: Brachycera
- Porodica: Tabanidae
Opšti opis:
Insekti reda Diptera, porodice Tabanidae,
se popularno nazivaju obadima.
često se smatraju napastima zbog ujeda koje mogu zadati, ubrajaju se u jedne od večih insekata.
Poznati su po velikoj buci tokom letenja. Oni su takodje važni oprašivači cveča, posebno
u Južnoj Africi. Obadi se pojavljuju širom sveta, dok su otsutni samo u krajnje severnim i južnim
geografskim širinama. Insekti ovog tipa su između ostalog poznati i kao konjske muve. U Australiji, oni
su poznati kao "hodajuči insekti", drugde se ovaj naziv odnosi na nesrodnu dipteran porodicu Bibionidae.
Razmnožavanje:
Jaja polažu na kamenje blizu vode, na stabljici biljke ili listu dok se ne izlegu. Prilikom izleganja larva pada u vodu, ili na vlažnu zemlju, hraneči se proždrljivo beskičmenjacima, kao što su puževi i crvi, i mali kičmenjaci. Razviče larve je trajan proces, traje od jedne do tri godine zavisno od lokalnih uslova, posebno klime, pre kraja razviča kao faza koja traje pet do dvadeset dana da bi se razvila u odraslog insekta.
Klasifikacija:
Širom sveta postoji približno 3 000 vrsta obada, 350 je pronađeno u Severnoj Americi. Dva dobro poznata tipa su obični obadi, roda Tabanus Linnaeus, i Chrysops spp., takođe zvana kao družina obada zbog njihove boje. Obe ove grupe dale su imena svojim pod familijama.
Stanište:
Obadi su najaktivniji kad je toplo vreme, uglavnom u dnevnim casovima na leto i jesen. Mnoge vrste preferiraju vlažnu sredinu, koja im omogučava da lakše rađaju. Ženke polažu jaja na mestima gde je zemlja vlažna. Izlegu larvu i ispuste je na zemlju, gde se hrane na manjim organizmima.
Ishrana:
Odrasli obadi hrane se nektarom i ponekad polenom. ženkama su neophodni krvni obroci za razmnožavanje. Mužijacima nedostaju potrebni delovi usta (mandibles) za hranjenje krvlju. Večina ženki obada hrani se na krvnom sisavcu, ali neke vrste su naučene da se hrane na pticama, vodozemcima ili reptilima.
Vid:
Prvo čulo ženki za lociranje plena je vid, i one imaju velike složene oči koje ih dobro služe.
Obadi obično leže čekajči u mračnim područjima da se plen stvori. Oni ostvaruju inicijativu pokretom,
njihove oči su dobro prilagođene za otkrivanja. Oči obada su uopšteno svetle boje, i ove svetle oči su jedan od
načina etnomologa da utvrde koja su vrsta, iako se boje ponekad zadžavaju i posle smrti. Pol mnogih vrsta može
biti utvrđen na osnovu oblika očiju: obadi mužijaci su obično holopotičke, znači njihove oči
se skupljaju i uzdižu večinu glave, dok su oči ženki razdvojene.
Ujedi obada:
Ugriz od večih primera je izuzetno bolan, posebno što su lagani, okretni, stvoreni za let. Za razliku od drugih insekata koji potajno probijaju kožu sa šiljastim delovima, obadi imaju, posebne igle kojima kidaju i cepaju površinu kože. Posle cepanja krv šiklja napolje i oni je sišu. Obadova metoda ujeda je tiša i manje vlažnija nego kod komarca, iako obe vrste teže da pobegnu pre negon što bol dostigne svoj vrhunac.
Bolesti:
Krvno prenosive bolesti poseban su problem. Obadi su veoma dobri prenosioci anemičnog virusa. Pored toga u stanju su da prenose razne parazite. Prenose bolesti opasne po čoveka, ali i ovce i drugu stoku. Gubitak krvi je uobičajen problem kod nekih životinja, kada su insekti veliki. Nekim životinjama se desilo da izgube i do 300 ml krvi u jednom danu, što ih može ozbiljno oslabiti ili ih čak i ubiti.
Neprijatelji:
Napadaju ih predatori kao što su ptice, postoje takođe stručnjaci, kao što su konjska stražarska zolja, zatim tip pustinjske zolje, koji prvenstveno napada obade. Največi neprijatelj obada je čovek, i ima razne mere istrebljivanja obada. Mada nema stvarnih mera protiv obada. Prskanje insekata je relativno neučinkovito, jer su dosta rašireni. Odvođenje iz močvarnih područja može se koristiti kao osrednje koristan duži rok kontrolnih mera i klopki koje se mogu koristiti kao klopke za odrasle jedinke.
Literatura
- Velika enciklopedija životinja
- en.wikipedia.org
- www.cbwinfo.com
- ipm.ncsu.edu>
Linkovi
Slike
Pripremila: Aleksandra Đukić, IV-3
