- CARSTVO Animalia
- KOLENO Arthropoda
- KLASA Insecta
- Balegar
- Bogomoljka
- Buba ronac
- Buba švaba
- Buba zlata
- Bubamara
- Bumbar
- Buva
- Gundelj
- Jelenak
- Kišna glista
- Komarac
- Krpelj
- Krompirova zlatica
- Lepokrili admiral
- Lastin repak
- Leptir kupusar
- Leptir panonski prelivac
- Leptir admiral
- Moljac
- Mravi
- Mrtvačka glava
- Obad
- Osa
- Pčelinji vuk
- Plavac
- Rovac
- Skakavac
- Smrdibuba
- Stonoga
- Stršljen
- Svitac
- Termiti
- Strižibuba topolina
- Strižibuba vrbina
- Šećerni četinaš
- Uholaža
- Vatrena stenica
- Vilin konjic
- Vodena škorpija
- Vodeni cvetovi
- Vrbina strižibuba
- Zrikavac
Cincer
Cerambyx cerdo
Taksonomija:
- CARSTVO Animalia
- TIP Arthropoda
- RAZRED Aves
- KLASA Insecta
- PORODICA Cerambycidae
- RED Coleoptera
- ROD Cerambyx
- VRSTA Cerambyx
Opšti opis:
Ova buba po svojim dimenzijama spada među najveće u evropskoj kolekciji buba. Imaju izduženo telo, i dugaćke antene na glavi, kao i svi članovi porodice. Kod muškaraca ove antene su duže nego samo telo, dok kod ženki, antene su iste dužine kao kod tvrdokrilnih buba. Noge i telo su im crne boje, ali postoje i one vrste čije je telo smeđe boje.
Rasprostranjenost:
Ova buba je rasprostranjena širom Evrope, a takođe se može naći i u Severnoj Africi i na Bliskom Istoku. Postojala su neka predanja da se može naći i u Velikoj Britaniji, ali, fosiolozi su zaključili suprotno.
Stanište:
Ova vrsta nastanjuje staništa u kojima ima dosta vlažnosti, obično na drveću. U Srednjoj Evropi, one se kriju u stablima topole, a u južnim delovima Evrope postoji mogućnost da se razvije i opstane u delovima stabla kestena, ali to ne isključuje njen razvoj u drugim stablima. One naseljavaju stabla koja se po svojoj veličini ističu u odnosu na ostala, ili su izdvojena od ostalih stabala, tako da, u svakom slučaju, sunčevi zraci dopiru do ogranaka, na kojima ove bube i žive.
Ishrana:
Hrani se topolom i hrastom, a ređe ide na jasen, brest i jabuku. Napada sva dubeća stabla, na donjim delovima najvrednijeg dela stabla. Takođe svojom ishranom nanosi velike štete drvetu.
Razmnožavanje:
Ženka polaže jaja pojedinačno u pukotine kore zdravih stabala. Ukupno položi oko sto jaja. Nakon dve nedelje pile se mlade larve, koje se ubušuju plitko u drvo gde ostaju do sledećeg proleća. Iduće godine larve prodiru dublje u drvo gradeći duboke hodnike. U avgustu pretvara se u lutku, iz koje se kasnije izvaljuje imago. Razviće traje tri godine, a obuhvata četiri kalendarske godine. U toku svog razvića izgriza hodnike koji dostiže i dužinu od jednog metra, a čiji su zidovi tamni od gljivica.
Pretnje:
Uprkos postojanju ove bube u mnogim nacionalnim parkovima, njihova staništa, ipak, mogu biti izgubljena. Takođe seča i truljenje mnogih stabala može da utiče na istrebljenje ove vrste. Razvoj poljoprivrede u modernom prati promene u krajolikim strukturama Srednje Evrope, što je dovelo do znatnog smanjenja pogodnih staništa za ove bube. Ali, čovek svojim delovanjem poboljšava uslove za razvoj ovih buba, time što sprečava seču dobro poznate topole, koja predstavlja glavno stanište za ove bube. Tako su mnoga stabla topole zaštićena, ne bi li se time sprečilo izumiranje ove ugrožene bube.
Literatura:
- Život Insekata, Zagreb;
- Enciklopedija Insekata, Zrenjanin;
Linkovi:
Pripremila: Kovačić Vanja IV-4
