- CARSTVO Animalia
- KOLENO Arthropoda
- KLASA Insecta
- Balegar
- Bogomoljka
- Buba ronac
- Buba švaba
- Buba zlata
- Bubamara
- Bumbar
- Buva
- Gundelj
- Jelenak
- Kišna glista
- Komarac
- Krpelj
- Krompirova zlatica
- Lepokrili admiral
- Lastin repak
- Leptir kupusar
- Leptir panonski prelivac
- Leptir admiral
- Moljac
- Mravi
- Mrtvačka glava
- Obad
- Osa
- Pčelinji vuk
- Plavac
- Rovac
- Skakavac
- Smrdibuba
- Stonoga
- Stršljen
- Svitac
- Termiti
- Strižibuba topolina
- Strižibuba vrbina
- Šećerni četinaš
- Uholaža
- Vatrena stenica
- Vilin konjic
- Vodena škorpija
- Vodeni cvetovi
- Vrbina strižibuba
- Zrikavac
Vatrena stenica
Pyrrhocoris apterus
Taksonomija
- Carstvo: Animalia
- Podcarstvo: Eumetazoa
- Razred: Insecta
- Red: Hemiptera
- Podred: Heteroptera
- Porodica: Pyrrhocoridae
Opšti opis
Vatrena stenica pripada familiji u okviru podreda stenica, koja obuhvata mali broj vrsta crne i jarko crvene boje tela. Upadljivim bojama one imitiraju otrovne insekte pa se time štite od predatora. Prednja krila su u vidu polukrilaca. Obično su bez zadnjih krila, mada ima i izuzetaka. Odrasle jedinke nemaju sposobnost letenja. Mogu se videti u rano proleće, jedini su od insekata koji se najranije u proleće pojavljuju, ili kasno leto. Okupljaju se u velikim gomilama na kori stabala, starim drvenim ogradama i to uvek sa sunčane strane. Prezimljuju na odraslom stupnju, takođe u gustim kolonijama ispod opalog lišća hraneći se semenima biljaka ili uginulim beskičmenjacima. U kolinijama može doći i do kanibalizma (pojam poznat kao konzumacija mesa kod pripadnika iste vrste).
Građa tela
Veličina tela vatrenih stenica se kreće od 9-11 mm. Imaju dorzoventralno (leđno-trbušno) spljošteno telo. Usni aparat za bodenje i sisanje sa rilicom koja u miru leži na trbušnoj strani da bi se ispravila samo prilikom bodenja. Kopnene vrste stenica, poput vatrene stenice, imaju smrdljive žlezde koje se kod odraslih nalaze na grudnom regionu između drugog i trećeg para nogu i izlučuju sekret neprijatnog mirisa koji ih štiti od predatora. Krila se međusobno razlikuju. Prednji par je jednim delom očvrsnuo, dok su zadnja krila kompletno opnasta i providna. Prednja krila se označavaju kao polukrilca, jer su im oko 2/3 hitinizirane i očvrsle, dok je ostatak pri vrhu tanak i opnast, kada ne lete prednja krila, stoje preklopljeno na leđima, a ispod njih su sklopljena opnasta zadnja krila. Krila mogu da budu i redukovana. Izmedju polukrilaca nalazi se sitinski štiti, koji kod pojedinih vrsta može da pokrije čitav grudni region.
Stanište
Vatrene stenice su prilagođene na različita staništa i načine života. Tako se mogu naći na kopnu, zemlji, biljkama, u vodi kao što ima i poluvodenih koje se zadržavaju samo na površini vode. Vodene vrste imaju kratke antene, dok su kod kopnenih one duge. Osim toga, zadnje noge vodenih vrsta prilagođene su za plivanje veslanjem, a prednje za hvatanje plena. Kod kopnenih su sva tri para nogu prilagođena za hodanje.
Razmnožavanje
Ženke snose jaja na zemlju ispod opalog lišća ili kamenja. Iz jaja se izlegu larve koje liče na odrasle, samo što nemaju polukrilca. Presvlačenjima, između kojih rastu, larve postaju odrasle jedinke. Postembrionalno razviće stenica je paurometabolno, što znači da ne postoje tipične oznake larvi već su svi larveni stadijumi slični odraslim jedinkama. Između larvenih stadijuma, kojih uobičajeno ima pet, dolazi do presvlačenja za vreme koga rastu. Začeci krila postaju vidljivi posle drugog presvlačenja.
Ishrana
Raznovrsna staništa određuju i prilagođenost raznovrsnih načina ishrane. Vatrene stenice se hrane biljnim sokovima, postoje i one koje su grabljivice, a ima i ektoparazita čoveka, sisara, ptica i životinja koje žive u vodi.
Literatura
- Riznica prirode, grupa autora 1988. Zagreb
- Enciklopedija prirode, Ante Gavranović Zagreb 1974.
- Hiljadu zašto, hiljadu zato, Vojin Ančić i Đuro Vučković Beograd 1991.
- Insekti, Aleksander B. Klots i Elsi B. Klots Ljubljana 1969.
Linkovi
Linkovi za slike
Pripremila: Nataša Miličević, IV-4
