Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Privreda

CARSTVO Animalia
KOLENO Arthropoda
KLASA Insecta

Osa

Ose kopačice

Ose kopačice čine posebnu familiju među opnokrilcima, koju u sistematici poznajemo pod imenom Fossores. Frize, kao jedan od najvećih poznavalaca osa i pčela, deli ose kopačice na pet potfamilija: 1. Sphegidae, 2.Pompilidae, 3.Sapygidae, 4.Scoliidae, 5.Multillidae. Ja cu vam pričati o nekoliko predstavnika iz ove familije, a to su sledeće vrste: Bembex rostrata F., Sphex maxillosus F., Sceliphoron destillatorius Ill., Ammophila sabulosa L. i Scolia flavifrons F.

Stanište

U letenje doba, kada dođe vreme da zbrinjavaju svoje potomstvo, ose kopačice traže pogodna mesta na pesku i tu kopaju podzemne šupljine u koje unose razne poljske muve, skakavce, gusenice, cvrčke, pčele, sitne tvrdokrilce, stenice, lisne vaši i paukove, koji im služe za othranjivanje legla. Neke od ovih osa koriste već gotove šupljine (gnezda) drugih insekata neke, opet, prave posebna (obično višećelična) gnezda od zemlje ili blata po zidovima ili na kamenju, te u njih unose plen. Sve ove poslove obavljaju samo ženke.

Osa kopačica, Bembex rostrata F.

Stanište

Ova osa kopačica pravi gnezda u pesku, i to na mestima koja su preko dana izložena jakom suncu.

Rasprostranjenost

Kod nas je ima po mnogim peščanim terenima. U Bosni, ova osa, pravi velike kolonije po peščanim sprudovima kraj reke Bosne. Glavnu delatnost razvija u letnjim mesecima, kada u polju već ima dosta muva koje vešto lovi za othranjivanje larvi.

Lov

U polju osa obavlja svoj lovni instinkt. Posećuje cvetove raznih biljaka radi ishrane. Njen plen sačinjavaju najviše "cvetne muve", ali i druge vrste na koje se nameri za vreme lova. Ulovljenu muvu najpre umrtvi pa je nosi u gnezdo kao kobac pile. Sa neverovatnom preciznošću pogodi mesto gde joj se nalazi gnezdo i pored toga što nema nikakvog traga na pesku po kome bi znala da je ono tu. Izgleda da se osa ovde orjentiše po okolnim predmetima koje je već upoznala prilikom prvih orjentacija u prostoru. To su obično travčice, ili bilo kakvi drugi predmeti na pesku koji joj svojim prisustvom i određenim (stalnim) rasporedom služe kao "orijentiri".

Čim se osa ponovo spusti na vruć pesak, zajedno sa plenom koji drži ispod sebe, ona počne brzo da kopa prednjim nogama, ne odvajajući plen od sebe. Pesak u pramenima odleće natrag, a ispod ose se pravi jarak koji vodi pravo u gnezdo. Za nepun minut ona se izgubi u pesku zajedno sa plenom. Prema Frizeu, larva Bombex rostrata F. može da potroši za svoju ishranu oko 62 muve u toku jedne nedelje. Ulovljene muve zadrže u gnezdu svežinu za sve to vreme. Ređe se dešava da poneku od njih napadne buđ.

Sphex maxillosus F.

Stanište

Ovu osu često nalazimo na istim mestima na kojima i vrstu Bembex rostrata F. i ona nastanjuje peskovita zemljišta u kolonijama.

Gnezdo

Gnezdo pravi u pesku u obliku komorice ovalnog oblika, od koje vodi svega 4-6 cm duga cev ka ulazu u gnezdo. Prilikom pravljenja gnezda osa proizvodi naročit zvuk. Pesak kopa prednjim nogama, a baca ga između raskrčenih srednjih i zadnjih nogu natrag. Čim ono bude gotovo, osa se daje na traženje plena po okolini. Tada je možemo videti kako tumara okolo, držeći se sasvim nisko iznad trave i drugih biljaka u polju.

Ishrana i lov

Traži u prvom redu skakavce ili njihove larve. Prema Šolcu (1913), ova osa u južnoj Francuskoj lovi isključivo poljske popce. Brem je, međutim, posmatrao u Bosni kako lovi skakavce. Inače, dobro bi bilo da se kod nas ispita još detaljnije koje sve vrste skakavaca padaju ovoj osi kao plen. Šolc je jednom prilikom stavio u blizinu ose, koja je nisko letela, velikog skakavca. Čim ga je primetila odmah se na njega bacila skokom kao mačka i uhvatila ga za glavu. Skakavac se hrabro branio, ali mu je osa dala nekoliko uboda u trbuh s donje strane, pri čemu ga je stalno držala za glavu nazubljenim vilicama i abdomen na zgodan način savila prema njegovom abdomenu. Skakavac je bio brzo paralizovan.

Ovakav način lova karakterističan je za mnoge ose kopačice. Pritom se uvek razvija jača ili slabija borba između ose i njenog plena. Savladan plen ona vuče ili nosi u gnezdo, ali ga odmah ne uvlači unutra, već ga ostavlja u blizini ulaza, a sama brzo odlazi u gnezdo i posle kratkog zadržavanja izlazi napolje, ponovo hvata plen i uvlači u gnezdo. Ako naiđe na kakve prepreke, ona može da izmeni svoje ponašanje te ga u većoj ili manjoj meri saglasi datoj situaciji.

Karakteristično je da su gnezda ove ose stalno otvorena za sve vreme dok odigrava svoj materinski instinkt. Otud se u koloniji Sphex maxillosus F. često dešava da poedine ženke zalaze i u tuđa gnezda. U vezi sa tim se verovatno i razvila osobina da pre uvlačenja plena u gnezdo, najpre ode unutra (kao da hoće da se uveri da li je gnezdo slobodno), pa tek onda izlazi napolje i uvlači plen.

Osa lovac paukova, Sceliphron destillatorius Ill

Naziv

Ova osa kopačica poznaje dobro dva zanata. Od maltera ili blata pravi gnezda za zbrinjavanje potomstva i u tome zanatu pokazuje se odličan veštak zbog čega pre zaslužuje da je nazivamo osom zidaricom, nego osom kopačicom. Kopačica je samo utoliko, što "kopa" čeljustima vlažnu zemlju ili gusto blato i nosi otkinute grudvice na mesto gde zida gnezdo. Drugi joj je zanat lov na paukove. U tome je pravi majstor i vešto lovi pauke-krabe, koje nalazi na cveću raznih biljaka i drugim mestima.

Građa

Telo ove ose potseća unekoliko na sfeksa. Ono je crno i ima dugačku dršku koja spaja trbuh sa grudima. Osa može biti 17-20 mm duga.

Gnezdo i lov

Kod nas je leti često viđamo kako na skrovitim mestima, po zidovima kuća, na stenama, itd. pravi višećelična gnezda koja imaju ovalan oblik i mogu biti velika kao pesnica. Ćelije su duguljaste i ovalne komorice, izgrađene paralelno jedna do druge. U jednom gnezdu može biti čitavo tuce ćelija. Eversman (1846) je našao 14 ćelija u jednom gnezdu ove ose.

Ženka neumorno lovi po polju pauke i donosi ih paralizovane u gnezdo. U sveku ćeliju unese po nekoliko paukova, na jednog od njih snese jaje, zatim ćeliju zatvori blatom i nastavi posao dalje na drugoj ćeliji. Dok je zaposlena na izgradnji pojedinačnih ćelija dosta se jednolično ponaša: odleće na mesto gde je pronašla vlažnu zemlju ili blato na nekom putu, ili kraj kakvog potočića, tu "kopa" mandibulama zemljinu masu, otkida parče i od njega pravi grudvicu, a zatim odleće ka svome gnezdu, lepi donesenu masu na mesto koje se nalazi u izgradnji, pa opet na isti način nastavlja posao. Cela njena građevinska delatnost ima prilično stereotipan karakter. To je jedno šablonizirano letenje između dve tačke, to jest između gnezda i mesta gde se nalazi građevni materijal. Ali kad dođe vreme da lovi plen, njeno ponašanje postaje tada mnogo plastičnije. Lovački instinkt se ovde svaki čas adaptira situaciji u kojoj se životinja nađe.

Rasprostranjenost

Kod nas je ova osa rasprostranjena svuda, ali nigde ne pravi neke kolonije kao što je to slučaj kod ranijih srodnika.

Osa peščarica, Ammophila sabulosa L.

Građa

Poznajemo je po vitkom telu i dvočlanij dršci na abdomenu koja polako zadebljava u zadnjem kraju i prelazi u ovalni trbuh.

Gnezdo i lov

Gnezdo pravi u pesku, a u njega unosi gusenice noćnih leptirova, i to krupne gole (bez dlake) gusenice. Obično izabere neko pogodno mesto na pesku i u njemu izgradi cevastu šupljinu dugu oko 2.5 cm i koso položenu. Pri dnu se nalazi kesasto proširena šupljina. Posle pravljenja gnezda ženka odlazi u lov na gusenice, ali prilikom svakog odlaska u polje zatvara ulaz u gnezdo. Ulovljenu gusenicu paralizuje sa nekoliko jakih uboda, pa je onda uhvati prednjim vilicama i vuče sa sobom, pri čemu obično zauzme na gusenici položaj jahača koji se dugim nogama odupire o podlogu i tako vuče svoj plen. Kad stigne do mesta gde se nalazi gnezdo, tu se zaustavi, zazuji (kao neki znak radosti), pa onda pristupi otvaranju gnezda. U otvoreno gnezdo uvuče gusenicu, na nju snese jaje i time završi svoj pasao.

Slično se ponaša i Psammophila hirsuta, čije gnezdo ide vertikalno u pesak. I ova osa lovi gusenice noćnih leptirova, ali ona ne napravi gnezdo pre nego što ulovi plen. Tek pošto je gusenica ulovljena i paralizovana, ona iskopa gnezdo i u njega je uvuče.

Skolija, Scolia flavifrons F.

Građa

Na čelu je crvenkasto-žute boje, a na drugom i trećem abdominalnom segmentu nosi odozgo dve žute vrpčaste duple mrlje, po kojima naročito pada u oči. Ženke, koje su naoružane jakom žaokom, kao kakvom kamom, mogu da dostižu i do 5 cm dužine. Postoji kod nas i jedan varijetet ove ose koji se odlikuje riđom dlakavošću. To je Scolia flavifrons, v. heamorrhoidalis F.

Rasprostranjenost

Prema Frizeu (1926) rod Scolia ima oko 900 vrsta, od kojih je u srednjoj Evropi rasprostranjeno samo pet vrsta. Kod nas je najpoznatija velika skolija (Scolia flavifrons F.), koju cemo u letnje doba videti kako leti nisko iznad zemlje i kako pada u oči zbog svoje krupnoće i žive obojenosti

Lov i ishrana

Život Skalije setaljno je proučioznameniti francuski entomolog Fabre. On je otkrio da se ova osa zavlači u zemlju i traži ispod zemlje krupne larve listorožaca (Lamellicornia), koje služe kao hrana njenom potomstvu. Ženka se vešto provlači kroz zemlju i kad naiđe na kakvu larvu (na primer na larvu nosorošca, Oryctes nasicornis L.), ona je odmah ubode jakom žaokom i parališe, a zatim na nju snese jaja. Tako nastavlja ovaj posao sve dok potpuno ne odigra svoj materinski insinkt. Često se mogu videti u okolini Beograda ove ose kako već pri kraju proleća (juni) obleću oko trulih hrastovih panjeva koji vire iz zemlje. Tu nalazi mnogobrojne larve gore pomenutih tvrdokrilaca. U pozno leto one u ovom kraju vrlo često obleću cvetove češljuge, te ih tad možemo lako loviti.

Larva skolije probušihitinsku kožicu svog plena i sad se hrani trošeći malo-pomalo ovaj bogati rezervoar hrane. Kad završi rastenje ona se učauri ostavši u praznoj koži svog plena i tu dovršava razviće. Sitnija Scolia hirta živi parazitski na larvama korenara i srodnih vrsta.

Literatura

Enciklopedija BREM

Linkovi

Pripremila: Bakula Jovana, IV-3