Taksonomija
Kišna glista spada u red maločekinjastih crva, tj. Olygochaeta(lat. olygo-malo, siromašno). U ovu grupu spadaju zemljišne, morske i slatkovodne gliste.Kišna glista ima izduženo člankovito telo čiji je oblik pogodan za bušenje zemlje. Na početnom delu se nalazi režanj sa uskim otvorom. Na površini tela se nalazi kutikula koja luči sekret i sluz za lakši prolazak kroz nerastresito zemljište. Preko tog tankog sloja kutikule glista diše, razmnožava se i vrši sekreciju. Imaju lestvičast nervni sistem. Veličina tela varira od 0,5mm do 3m kod nekih vrsta glista. Imaju oči, ali one nisu dovoljno razvijene. Kretanje se odvija skupljanjem i širenjem trbušnih mišića. Imaju veliku moć regeneracije.
Ima ih gotovo svuda. Nalaze se u stajskom đubrištu, pored reka, u blatu, šumama. Izlaze samo noću,ređe danju,osim posle kiše. Aktivnost glista je od proleća do jeseni. Zbog široke rasprostranjenosti ljudi ih suzbijaju tako što osiromašuju pH vrednost zemlje, dodavanjem peska. Ili tako sto u zemlju dodaju fiziološke kisele rastvore i preparate.
Kišne gliste se hrane organskim materijama koje se nalaze u zemljištu, kroz njihovo telo prolazi velika količina zemlje. Neprestalno rijući i gutajući zemlju dolaze do biljnih otpadaka koje jedu i izbacivanjem ostataka zajedno sa zemljom đubre zemljište. Uvlače lišće sa površine što kasnije pretvaraju u svoju hranu. One se ne hrane korenjem, prema tome ne smetaju biljkama u razvoju. Naprotiv, ovazdušavanjem zemlje korenje biljke se lakse širi.
Na površini tela nalaze se polne žlezde koje luče polne ćelije. Razmnožavanje se vrši preko kože pomoću kliteluma i kokona. Razmnožavaju se hermafroditno. Spajanjem dve jedinke, razmenjuju se spermatozoidi, koji se polažu u kokone. Posle parenja glista odbacuje kokone zajedno sa zalihama hrane i iz njih se direktno razvijaju nove jedinke.
Literatura
Linkovi
Pripremila: Jovana Drezga;, IV-2