- CARSTVO Animalia
- KOLENO Arthropoda
- KLASA Insecta
- Balegar
- Bogomoljka
- Buba ronac
- Buba švaba
- Buba zlata
- Bubamara
- Bumbar
- Buva
- Gundelj
- Jelenak
- Kišna glista
- Komarac
- Krpelj
- Krompirova zlatica
- Lepokrili admiral
- Lastin repak
- Leptir kupusar
- Leptir panonski prelivac
- Leptir admiral
- Moljac
- Mravi
- Mrtvačka glava
- Obad
- Osa
- Pčelinji vuk
- Plavac
- Rovac
- Skakavac
- Smrdibuba
- Stonoga
- Stršljen
- Svitac
- Termiti
- Strižibuba topolina
- Strižibuba vrbina
- Šećerni četinaš
- Uholaža
- Vatrena stenica
- Vilin konjic
- Vodena škorpija
- Vodeni cvetovi
- Vrbina strižibuba
- Zrikavac
Lepokrili Admiral
Vanessa Atalanta
- Carstvo: Animalia
- Klasa: Insecta
- Porodica: Nymphalidae
- Red: Nymphalinae
- Rod: Vanessa
Opšti opis
Lepokrili admiral (Vanessa atalanta)
je poznati raznobojni leptir. Karakterišu ga tamno broan, crvena i crna boja. Veličine je od 56mm do 63mm.
Građa i glavne karakteristike leptira
Na telu leptira
razlikuju se tri regiona: glava (cephalon), grudi (thorax) i stomak (abdomen).
Na glavi imaju jedan par antena na kojima su čulo dodira i mirisa. Usni ekstremiteti
(mandibule i dva para maksila) gradi, usni aparat za sisanje. Oči leptira su složene
facetovane koje se odlikuju mozaičkim vidom. Oni su u stanju da razlikuju oblik, udaljenost,
pokrete pa čak i boju. 
Grudi se
sastoje od tri segmenta na kojima se nalaze tri para nogu za hodanje.
Na drugom i trećem grudnom segmentu se, nalaze dva para krila. Na stomačnom delu nema
ekstremiteta, ali imaju legalicu. Prilikom svog razvića prolazi kroz 4 stadijuma: jaja, larva, lutka
i imago(odrasla jedinka). Presvlačenje i metamorfoza su pod uticajem juvenilnog hormona.
Ponašanje leptira je veoma složeno. Na ponašanje utiču egzohormoni (luče
ih egzokrine žlezde) nazvani feromoni.
Stanište
Lepokrili admiral može se naći
u umerenom pojasu Evrope, Azije i Severne Amerike.
U proleće migrira na sever, a nekad migrira i u jesen. Većim delom S. Amerika biva naseljena
doseljenicima s juga, ali ove vrste se zimi sele u južni Teksas.
Vreme leta ovog leptira je period između marta i novembra.
Ishrana
Hrani se koprivom, a odrasle jedinke piju iz cvetnica, kao sto su Budleja (listopadni žbun) ili prezreli voćni plodovi.
Štete
Ovaj leptir je poznat po tome što uništava mladu soju. Najčešće larve ovoga leptira se razvijaju na boraniji, pasulju i nanosi veliku štetu. Pošto žive na vlažnim staništima često ulaze u plastenike i staklenike i ne možemo ih se lako osloboditi.
Odbrana
Mnogi ljudi se protiv ovih leptira bore tako što biljku prskaju insekticidima, mada to nije zdravo ali nema drugog načina.
Šumska Riđa
Araschnia Levana
- Carstvo:Animalia
- Klasa:Insecta
- Red:Lepidoptera
- Porodica:Nymphalidae
- Red:Araschnia
Opšti deo
Šumska riđa (Araschnia levana) jeste dnevni leptir koji se izdvaja u svakoj knjizi
o leptirima po postojanju dve generacije veoma različite po boji i šarama na unutrašnjoj
strani krila. Naime, prolećna generacija tog leptira je narandž;aste boje, sa simetričnim
crnim mrljama po krilima u vidu mape gradskih ulica.
Druga, letnja, generacija je tamnomrka, sa belim prstenom na spoljašnjoj ali i unutrašnjoj
strani krila. Odrasli leptir je dug 18 mm, a raspon njegovih krila iznosi 30 do 40 mm.
Stanište
Šumska riđa je evropski leptir iako njegov areal dopire do toplijih delova Azije. Ima ih svuda u svetu.
Razmnožavanje
Ženka polaže jaja na koprivi, čijim se lišćem hrane gusenice. One su crne, sa narandžastim donjim delom tela, duge do 20 mm.
Ishrana
Ovaj leptir se hrani nektarom cveća.
Preživljavanje
Zimu ova nimfalida provodi u stanju lutke. Šumska riđa u drugoj generaciji voli da se zadržava na jednoj teritoriji, koju ljubomorno brani od napasnika, pa i mnogo krupnijih leptira. Vrlo dobar je letač.
Zanimljivosti
Gde ćemo najpre videti šumsku riđu? Ovaj leptir je znatno ređi od Admirala, a pošto je i sitniji, teže ćemo ga zapaziti. Recimo, stajaće na nekom osunčanom žbuniću. A da li ćete sresti narandžastog ili crnog zavisi od doba godine!
Literatura
Dr Heri Garms i dr Leo Borm, Fauna Evrope, priručnik za raspoznavanje životinjskih vrsta, Mladinska knjiga, Ljubljana, 1981.
Dipl. ing. Ivana Buj, dr. sc. Marko Ćaleta, Životinjsko carstvo album za 250 sličica, Subotica 2009.
Linkovi
Slike
Pripremio: Grgurov Miloš, IV-6
