- CARSTVO Animalia
- KOLENO Arthropoda
- KLASA Insecta
- Balegar
- Bogomoljka
- Buba ronac
- Buba švaba
- Buba zlata
- Bubamara
- Bumbar
- Buva
- Gundelj
- Jelenak
- Kišna glista
- Komarac
- Krpelj
- Krompirova zlatica
- Lepokrili admiral
- Lastin repak
- Leptir kupusar
- Leptir panonski prelivac
- Leptir admiral
- Moljac
- Mravi
- Mrtvačka glava
- Obad
- Osa
- Pčelinji vuk
- Plavac
- Rovac
- Skakavac
- Smrdibuba
- Stonoga
- Stršljen
- Svitac
- Termiti
- Strižibuba topolina
- Strižibuba vrbina
- Šećerni četinaš
- Uholaža
- Vatrena stenica
- Vilin konjic
- Vodena škorpija
- Vodeni cvetovi
- Vrbina strižibuba
- Zrikavac
Strsljen
Vespa crabro
Taksonomija
- Carstvo: Animalia
- Razred: Insecta
- Koleno : Arthropoda
- Red: Hymenoptera
- Podred: Passeri
- Rod: Vespa
- Porodica: Vespidae
- Vrsta: V.crabro
Uvod
Stršljen (lat. Vespa crabro) je insekt iz porodice osa (lat. Vespa).
Po izgledu je slican osi, samo je umnogome veći (3-5cm). Hrani se uglavnom slatkim izlučevinama raznih voćaka, a vrlo često napada
i druge insekte, pa i pčele. Poseduje žaoku kojom ubrizgava otrov u telo svojih neprijatelja, čime onesposobljava većinu insekata i
drugih sitnijih životinja. Živi u zajednici, a gnezda pravi od materije u čijem sastavu je najveć i deo celuloze. Matica je velika do
35 mm, radilica izmedu 18 i 25 mm, dok trut naraste izmedu 21 i 28 mm..
Gnezdo
Gnezda obično grade na zašticenim mestima, pod krovovima, na tavanima, u šupama, u šupljim stablima, veličine saća od nekoliko spratova. Svake godine u proleće, oplodena ženka koja je jedina iz prošlogodišnjeg društva prezimila u skloništu, gradi novo gnezdo i nikada se ne useljava u staro, prošlogodišnje. Njihove saće su okrenute su prema dole. Sve to omotaju s više listova poput papira tankim, prožvakanim celuloznim materijalom. Začetak gnezda gradi sama, polaže jaja i sama podiže ovu prvu generaciju radilica, hraneči ih proteinima iz ulovljenih insekata. Kad izađe ova prva generacija radilica, one preuzimaju gotovo svu brigu o dogradnji gnezda i podizanju sledečih generacija. Na jesen, kad je društvo na vrhuncu razvoja, iz ličinki se razvijaju buduće matice i trutovi i pare se, a društvo se raspada i jedinke ugibaju. Zimu preživljavaju samo oplođene ženke, i ciklus se ponavlja.
Hrana
Odrasle jedinke stršljena hrane se najčešče sokovima drveta i sokovima koje isisaju
iz raspucanog voća, te drugim slatkim tvarima koje nadu u prirodi.
Svoje ličinke hrane proteinima, najčešče delovima insekata koje uspevaju uloviti. Posebna su im poslastica pčelinje ličinke. Zato
je pčelinje
leglo često na meti stršljenovih napadačkih pohoda.
Stršljeni osim po danu insekte često love i noću, za vreme punog meseca i ako su noći vedre.
Njih ne zanima naša svakodnevna hrana niti njeni otpaci, ali nam mogu predstvljati problem jer znaju da uništavaju voće koje je još na drvetu,
npr.jabuke.
Napad
Love oko 1500m od gnezda. Stršljeni love pčelu u letu, najčešče pred samim ulazom u košnicu. Osim pred košnicom, love pčele i za vreme odlaska ili dolaska na pašu. Uhvačenu pčelu odnose na obližnje drvo gdje joj iz mednog mehura isišu nektar, a prsne mišice sažvasču, pomešaju sa slinom te ih tako pretvore u sluzavu kašu kojom hrane svoj pomladak. Kada jedan stršljen počne s lovom, ubrzo dovede i drugoga, a onda oni dovedu svaki po još jednoga i tako ih je sve više u napadu. Pčele su protiv tako velikog i oklopljenog protivnika, kao što je stršljen, potpuno nemoćne. Stršljeni love i noću, za punog meseca, ako su noći vedre.
Kretanje
Većina carića se slabo sele mada neki mogu da odsele i na udaljenosti do 250 km u više zašticena staništa, naročito zimi. Evropski carić i su i selice i stanarice - poslednji let i do 2500 km (1500 milja).
Ubodi
Stršljeni se vrlo dobro brane, najviše svoje leglo. Otrov koji stšljen luči je manje toksičan od otrova drugih osa. U otrovu stršljena se nalazi veliki deo neurotransmitera acetilholina, supstance koja izaziva osećaj pečenja. Stršljenov žalac je duži i deblji, prodire dublje u kožu i dovodi do bolnog osećaja. Ubod stršljena se doživljava bolnije nego ubod manje ose. Otrov stršljena nije smrtonostan ali je opasan za alergične osobe. Područja oko grla i usta su mnogo osetljivija i kada se na tim mestima desi ubod, treba se hitno obratiti doktoru zbog nateknutosi.
Zanimljivosti
Da bi život bio ugrožen, bilo bi potrebno više od 500 intenzivnih stršljenovih uboda. Kako međutim ubada samo oko 10% stršljenova jednog gnezda, ovaj broj se nikad ne dostiže. Stršljenovi imaju veliku ulogu u održavanju životne sredine, medutim u nekim delovima Evrope su ugrožena vrsta a u nekim su sasvim istrebljeni. Mnogi pokusavaju da ih zaštite. Preventivno uništavanje stršljenova odnosi se na spaljivanje mogućih gnezda ili preventivnim mamcima. U plastičnu jednu ili dvolitrenu providnu bocu ulije se mešavinu jabučnog soka, octa ili piva. Pčele neće zbog odbojnog mirisa ulaziti u bocu, dok će stršljeni, kao i ose, namamljeni lakom hranom ući u bocu iz koje ne mogu izaći i utopiti se.
Literatura
- Enciklopedija insekata
- Sve o insektima
Linkovi
Pripremio: Kustura Dragana, IV-3
