- CARSTVO Animalia
- KOLENO Arthropoda
- KLASA Insecta
- Balegar
- Bogomoljka
- Buba ronac
- Buba švaba
- Buba zlata
- Bubamara
- Bumbar
- Buva
- Gundelj
- Jelenak
- Kišna glista
- Komarac
- Krpelj
- Krompirova zlatica
- Lepokrili admiral
- Lastin repak
- Leptir kupusar
- Leptir panonski prelivac
- Leptir admiral
- Moljac
- Mravi
- Mrtvačka glava
- Obad
- Osa
- Pčelinji vuk
- Plavac
- Rovac
- Skakavac
- Smrdibuba
- Stonoga
- Stršljen
- Svitac
- Termiti
- Strižibuba topolina
- Strižibuba vrbina
- Šećerni četinaš
- Uholaža
- Vatrena stenica
- Vilin konjic
- Vodena škorpija
- Vodeni cvetovi
- Vrbina strižibuba
- Zrikavac
Bumbar
Bombae
TAKSONOMIJA
- CARSTVO Animalia
- TIP Arthropoda
- KLASA Insecta
- RED Hymenoptera
- ROD Bombus
- PORODICA Apidae
- PODPORODICA Apinae
OPIS
Zemni bumbar Bombus terrestris
Dlakavo telo je crno; prednji deo grudi i drugi pojas pozadine
obrasli
su
žutim dlačicama; vrh zadnjeg dela je beo;
ženka je duga do 28 mm, mužjak do 20 mm.
Rasprostranjenost: Evropa; vrlo je čest. Životni prostor i način života: nije vezan za posebna staništa;
marljivo skuplja nektar; u
letu bruji; u odbrani može ubosti.
Prehrana: nektar.
Razmnožavanje: ženke koji prežive grade u proleće gnezdo od zemlje, često blizu mišjeg
gnezda, do 1,5 m duboko; jaja polažu u okrugle voštane ćelije; iz prvih larvi razvijaju se bumbari radilice koje se brinu o
gnezdu
i hrani; leti se razvijaju ženke i mužjaci (gnezdo može imati do 200 članova); u jesen ženke traže pukotine za
prezimljavanje; a mužjaci i bumbari radilice odumiru.
Livadski bumbar Bombus pratorum
Telo je crno, sa žutim pojasevima, kao kod zemnog bumbara, ali je vrh zadnjeg dela žut; ženka je duga do 20 mm, a mužjak do 16 mm. Rasprostranjenost: Evropa; čest je. Životni prostor i način života: nije vezan za određene životne prostore; ženke prezimljuju i u proleće se zadržavaju na cvetovima vrbe. Prehrana: nektar (kao i zemni bumbar). Razmnožavanje: ženka gradi gnezdo na zemlji , u busenovima trave; u njemu moze živeti do 250 jedinki; razvija se kao i zemni bumbar .
Vrtni bumbar Bombus hortorum
Sličan je zemnom bumbaru, ali ima žutu prugu na zadnjem delu grudi; ženka je duga do 30 mm, mužjak do 22 mm; sve ostalo je kao kod zemnog bumbara, ali nije tako čest.
Bumbar kamenjar Bombus lapidarius
Obrastao je dugim, glatkim, baršunastim dlačicama;
telo je crno,
samo je vrh zadnjice crven; ženka je duga do 23 mm;
mužjak do 18 mm.
Rasprostranjenost: Evropa; vrlo je čest. Životni prostor i način života: ženka gradi gnezdo pod
kamenjem, u
rupama u zemlji i u pukotinama
zidova; u jednom gnezdu može živeti do 300 jedinki; razvija se kao zemni bumbar.
Prehrana i razmnožavanje: kao i zemni bumbar.
Poljski bumbar Bombus agrorum
Glava i grudi su smeđe-crveni; zadnji deo je crn, sa dva žuta, poprečna pojasa i crvenkastim vrhom; ženka je duga do 22 mm; mužjak do 18 mm. Rasprostranjenost: Evropa; vrlo je čest. Životni prostor i način života: gnezdo gradi na zidovima kuća, blizu ptičijih gnezda ispod krovova; razvija se kao i zemni bumbar. Prehrana i razmnožavanje: kao i zemni bumbar.
Mahovinasti bumbar Bombus muscorum
Obrastao je dlačicama; boja mu je žuto-siva do crvenkasta, sa strane je svetliji; sredina grudi je žuta; ženka je duga do 22 mm, mužjak do 16 mm. Rasprostranjenost: Evropa; redak je. Životni prostor i način razmnožavanja: kao i zemni bumbar. Prehrana: u proleće se zadržava na mrtvoj koprivi, a leti na detelini. Razmnožavanje: ženka gradi gnezdo na zemlji, između trave, korena i mahovina; zajednica nije velika; razvija se kao i zemni bumbar.
GRAĐA
Kao i kod svih insekata, bumbari poseduju egzoskelet. To znači kad bumbar jednom izađe iz gnezda kao odrasla jedinka,
vise ne
moze da raste. Mišići su im pričvršćeni za unutrašnjost pločica, koje čine egzoskelet. 
Matica i radilice imaju žaoku, ali za razliku od pčela, isti bumbar može da ubode dvaput. Inače nisu agresivni, ali
znaju
da ubodu
ako se nalaze u opasnosti ili ako brane gnezdo. Mužjaci bumbara nemaju žaoku i ne mogu da ubodu. Kod njih se taj deo tela
razvija u
polni
organ
i služi im za razmnožavanje.
Bumbari su prilagođeni za prikupljanje nektara i polena (posebno sa cvetova), posebno na temperaturama na kojim ostali insekti oprašivači ne mogu da funkcionišu. Bez cvetova, bumbari ne bi opstali, kao ni određeni cvetovi bez njih (ne bi se razmnožavali i ubrzo bi nestali kao vrsta). Kao i kod većine insekata, telo bumbara je podeljeno u tri dela:
- glava sa očima, vilicom i antenama
- toraks sa krilima, mišićima koji ih pokreću i nogama
- abdomen sa sistemom reproduktivnih organa i sistemom organa za varenje, i žaokom.
- Zadnje noge. ženke imaju sjajnu, ravnu "korpu" za polen, obraslu dugačkim dlačicama. U stvari ženke jedino imaju sposobnost za prikupljanje polena.
- Antene. Kod mužjaka ona ima 13 segmenata, a kod ženke 12.
- Abdomen. ženke imaju 6 segmenata, a mužjaci 7. U prirodi je ovo teško uočiti, zato što su bumbari obrasli dlačicama.
ISHRANA
Bumbari su vegetarijanci tokom svih stadiuma svog života.
Radilice
prikupljaju polen i nektar.
Polen je dobar izvor proteina. Larve se hrane prikupljenim polenom, dok radilice i trutovi jedu vrlo malo. Oni se hrane nektarom
koji prerađuju u med. Matica se hrani polenom, čiji joj proteini pomažu u obrazovanju jaja. Bumbari kompletnu hranu
uzimaju iz cvetova.
Bumbari (posebno ženke) nemaju mnogo prirodnih neprijatelja, zahvaljujući žaoci i upozoravajućoj boji. Većina strada od strane parazita. Pauk kraba jeste najčešći lovac na bumbare, koji ih vreba na cvetovima. Neke ptice se takođe hrane bumbarima. One imaju sposobnost da odstrane žaoku pre nego što ih pojedu. Pčelinji vuk (insekt sličan osi) je takođe lovac na bumbare. On ih u letu paralizuje svojom žaokom, zatim odvodi nazad u gnezdo. Ostale životinje koje se hrane bumbarima su lisice, jazavci, tvorovi, poljski miševi.
RAZMNOŽAVANJE
U određeno doba godine, u jesen, mlade matice se pare sa mužjacima (trutovima). U rano proleće, matica nalazi pogodno mesto za stvaranje kolonije i gradi voštanu košnicu u koju polaže jaja od prethodne zime. Iz jaja se razvijaju ženke radilice, dok matica "popunjava" koloniju, a trutovi hrane mlade i obavljaju ostale aktivnosti, kao kod pčela radilica. Nove jedinke se razvijaju u jesen, a matica i radilice odumiru, kao i trutovi.
Biljke koje oprašuju: višnja, kruška, šljiva, jabuka, lubenica, dinja, breskva, jagoda...
ZANIMLJIVOSTI
Prema verovanju 20. veka, zakonima aerodinamike je dokazano da su bumbari nesposobni za letenje, jer nemaju neophodni kapacitet (u smislu veličine krila ili otkucaja u sekundi) za letenje. Bumbari i pored ove naučne stavke uspešno lete. Kasnije je ustanovljeno da bumbari ne lete kao i ostali insekti, već imaju specijalnu tehniku kojom mešaju vazduh i na neki način lebde (slično helikopterima).
Od davnina je poznata Ajnštajnova rečenica da bi bez pčelinjeg propolisa ljudi izumrli za pet godina. Nije bio u pravu, izumrli bi za sedam. Upozoreni smo, ali da li će to pomoći? Ljudi su najinteligentnije životinje koje su ikada živele, pa ipak nisu naučili da uče iz svojih grešaka.
