Dlakavo telo je crno; prednji deo grudi i drugi pojas pozadine obrasli su žutim dlačicama; vrh zadnjeg dela je beo; ženka je duga do 28 mm, mužjak do 20 mm. Rasprostranjenost: Evropa; vrlo je čest. Životni prostor i način života: nije vezan za posebna staništa; marljivo skuplja nektar; u letu bruji; u odbrani može ubosti. Prehrana: nektar. Razmnožavanje: ženke koji prežive grade u proleće gnezdo od zemlje, često blizu mišjeg gnezda, do 1,5 m duboko; jaja polažu u okrugle voštane ćelije; iz prvih larvi razvijaju se bumbari radilice koje se brinu o gnezdu i hrani; leti se razvijaju ženke i mužjaci (gnezdo može imati do 200 članova); u jesen ženke traže pukotine za prezimljavanje; a mužjaci i bumbari radilice odumiru.
Telo je crno, sa žutim pojasevima, kao kod zemnog bumbara, ali je vrh zadnjeg dela žut; ženka je duga do 20 mm, a mužjak do 16 mm. Rasprostranjenost: Evropa; čest je. Životni prostor i način života: nije vezan za određene životne prostore; ženke prezimljuju i u proleće se zadržavaju na cvetovima vrbe. Prehrana: nektar (kao i zemni bumbar). Razmnožavanje: ženka gradi gnezdo na zemlji , u busenovima trave; u njemu moze živeti do 250 jedinki; razvija se kao i zemni bumbar .
Sličan je zemnom bumbaru, ali ima žutu prugu na zadnjem delu grudi; ženka je duga do 30 mm, mužjak do 22 mm; sve ostalo je kao kod zemnog bumbara, ali nije tako čest.
Obrastao je dugim, glatkim, baršunastim dlačicama; telo je crno, samo je vrh zadnjice crven; ženka je duga do 23 mm; mužjak do 18 mm. Rasprostranjenost: Evropa; vrlo je čest. Životni prostor i način života: ženka gradi gnezdo pod kamenjem, u rupama u zemlji i u pukotinama zidova; u jednom gnezdu može živeti do 300 jedinki; razvija se kao zemni bumbar. Prehrana i razmnožavanje: kao i zemni bumbar.
Glava i grudi su smeđe-crveni; zadnji deo je crn, sa dva žuta, poprečna pojasa i crvenkastim vrhom; ženka je duga do 22 mm; mužjak do 18 mm. Rasprostranjenost: Evropa; vrlo je čest. Životni prostor i način života: gnezdo gradi na zidovima kuća, blizu ptičijih gnezda ispod krovova; razvija se kao i zemni bumbar. Prehrana i razmnožavanje: kao i zemni bumbar.
Obrastao je dlačicama; boja mu je žuto-siva do crvenkasta, sa strane je svetliji; sredina grudi je žuta; ženka je duga do 22 mm, mužjak do 16 mm. Rasprostranjenost: Evropa; redak je. Životni prostor i način razmnožavanja: kao i zemni bumbar. Prehrana: u proleće se zadržava na mrtvoj koprivi, a leti na detelini. Razmnožavanje: ženka gradi gnezdo na zemlji, između trave, korena i mahovina; zajednica nije velika; razvija se kao i zemni bumbar.
Kao i kod svih insekata, bumbari poseduju egzoskelet. To znači kad bumbar jednom izađe iz gnezda kao odrasla jedinka, vise ne moze da raste. Mišići su im pričvršćeni za unutrašnjost pločica, koje čine egzoskelet. Matica i radilice imaju žaoku, ali za razliku od pčela, isti bumbar može da ubode dvaput. Inače nisu agresivni, ali znaju da ubodu ako se nalaze u opasnosti ili ako brane gnezdo. Mužjaci bumbara nemaju žaoku i ne mogu da ubodu. Kod njih se taj deo tela razvija u polni organ i služi im za razmnožavanje.
Bumbari su prilagođeni za prikupljanje nektara i polena (posebno sa cvetova), posebno na temperaturama na kojim ostali insekti oprašivači ne mogu da funkcionišu. Bez cvetova, bumbari ne bi opstali, kao ni određeni cvetovi bez njih (ne bi se razmnožavali i ubrzo bi nestali kao vrsta). Kao i kod većine insekata, telo bumbara je podeljeno u tri dela:
Bumbari su vegetarijanci tokom svih stadiuma svog života. Radilice prikupljaju polen i nektar. Polen je dobar izvor proteina. Larve se hrane prikupljenim polenom, dok radilice i trutovi jedu vrlo malo. Oni se hrane nektarom koji prerađuju u med. Matica se hrani polenom, čiji joj proteini pomažu u obrazovanju jaja. Bumbari kompletnu hranu uzimaju iz cvetova.
Bumbari (posebno ženke) nemaju mnogo prirodnih neprijatelja, zahvaljujući žaoci i upozoravajućoj boji. Većina strada od strane parazita. Pauk kraba jeste najčešći lovac na bumbare, koji ih vreba na cvetovima. Neke ptice se takođe hrane bumbarima. One imaju sposobnost da odstrane žaoku pre nego što ih pojedu. Pčelinji vuk (insekt sličan osi) je takođe lovac na bumbare. On ih u letu paralizuje svojom žaokom, zatim odvodi nazad u gnezdo. Ostale životinje koje se hrane bumbarima su lisice, jazavci, tvorovi, poljski miševi.
U određeno doba godine, u jesen, mlade matice se pare sa mužjacima (trutovima). U rano proleće, matica nalazi pogodno mesto za stvaranje kolonije i gradi voštanu košnicu u koju polaže jaja od prethodne zime. Iz jaja se razvijaju ženke radilice, dok matica "popunjava" koloniju, a trutovi hrane mlade i obavljaju ostale aktivnosti, kao kod pčela radilica. Nove jedinke se razvijaju u jesen, a matica i radilice odumiru, kao i trutovi.
Biljke koje oprašuju: višnja, kruška, šljiva, jabuka, lubenica, dinja, breskva, jagoda...
Prema verovanju 20. veka, zakonima aerodinamike je dokazano da su bumbari nesposobni za letenje, jer nemaju neophodni kapacitet (u smislu veličine krila ili otkucaja u sekundi) za letenje. Bumbari i pored ove naučne stavke uspešno lete. Kasnije je ustanovljeno da bumbari ne lete kao i ostali insekti, već imaju specijalnu tehniku kojom mešaju vazduh i na neki način lebde (slično helikopterima).
Od davnina je poznata Ajnštajnova rečenica da bi bez pčelinjeg propolisa ljudi izumrli za pet godina. Nije bio u pravu, izumrli bi za sedam. Upozoreni smo, ali da li će to pomoći? Ljudi su najinteligentnije životinje koje su ikada živele, pa ipak nisu naučili da uče iz svojih grešaka.