Uholaže, bube kice ili ušare su red krilatih insekata iz grupe koja obuhvata oko 2000 vrsta. Najvažnije karakteristike su kratka kožasta prednja krila i nastavci u obliku klešta na zadnjem kraju tela. Ova klešta imaju ulogu u hvatanju plena, odbrani od predatora i u parenju. Ima ih gotovo na čitavoj planeti osim na Antartiku i Arktiku, a najviše u tropskim i suptropskim predelima. Teže uočljive karakteristike uholaža su jedinstven sistem za savijanje zadnjih krila, smanjena glava, nerazvijena legalica, kao i odsustvo drugog para nogu. Uholaže imaju usni aparat pomoću kojeg se hrane.
Razviće uholaža je bez stepena lutke. Ženke čuvaju jaja i mlade, često čisteći larve od potencijalnih patogenih gljiva. Kada se larva pretvori u insekta napušta majku i otpočinje samostalan način života. Uholaže se često organizuju u porodice. Odrasle jedinke mogu imati redukovana ili razvijena krila a krilate vrste mogu voditi i život bez letenja. Adulti su diploidne jedinke, muški pol je heterogametan.
Staništa koja ova grupa insekata preferira su kora drveća pukotine stena-svuda gde se mogu zavući i vrebati plen. Pojedine vrste nastanjuju pećine na Havajima i Južnoj Africi. Većina vrsta je aktivna noću i svaštojedi su. Mali broj vrsta hrani se isključivo hranom biljnog ili životinjskog porekla. Naučno ime Demaptera red duguje kožastom izgledu prednjih krila, dok se narodno ime uholaže povezuje u srpskom i u mnogim drugim jezicima sa verovanjem da insekti ulaze u uši ljudi i tamo se kreću. Verovatno se verovalo da su uholaže dospele u krevete iz slame od koje su kreveti bili sačinjeni.
Najstariji fosil uholaža predstavlja prednje krilo iz kasnotrijaskih i ranojurskih sedimenata, Bazalni, sada izumrli, taksoni iz reda uholaža nisu posedovali karakteristike savremenih vrsta. Tarzusi su imali 5 segmenata, legalice su bile dobro razvijene, a prednja krila su imala izraženu nervaturu. Red uholaža u okviru grupe insekata verovatno je najsrodniji redu Grylloblatodea.
Pripremio: Krunić Miljan, IV-6