- CARSTVO Animalia
- KOLENO Arthropoda
- KLASA Insecta
- Balegar
- Bogomoljka
- Buba ronac
- Buba švaba
- Buba zlata
- Bubamara
- Bumbar
- Buva
- Gundelj
- Jelenak
- Kišna glista
- Komarac
- Krpelj
- Krompirova zlatica
- Lepokrili admiral
- Lastin repak
- Leptir kupusar
- Leptir panonski prelivac
- Leptir admiral
- Moljac
- Mravi
- Mrtvačka glava
- Obad
- Osa
- Pčelinji vuk
- Plavac
- Rovac
- Skakavac
- Smrdibuba
- Stonoga
- Stršljen
- Svitac
- Termiti
- Strižibuba topolina
- Strižibuba vrbina
- Šećerni četinaš
- Uholaža
- Vatrena stenica
- Vilin konjic
- Vodena škorpija
- Vodeni cvetovi
- Vrbina strižibuba
- Zrikavac
Buva
Siphonaptera
Buva je insekt iz reda Siphonaptera. U svetu danas postoji preko 2,000 vrsta buva koje se međusobno ne ukrštaju. Dugačke su između 2 i 8 mm, imaju tri para ekstremiteta i nemaju krila.Najupečatljivije karakteristike buve su braonkasta do mahagoni boja i laterarno spljošteno telo.
Zadnji par nogu je značajno duži od prednja dva - to ih čini vrhunskim atletama u životinjskom carstvu. Ovi majušni insekti mogu da skoče čak 15cm u vis. Buve imaju oči i antene, preko kojih detektuju toplotu, ugljen dioksid, senke i promene u strujanju vazduha, i na taj način lakše lociraju svoj plen.
Buve se hrane krvlju drugih životinja. Najčešće se klasifikuju prema svom primarnom domaćinu, ali buve se retko kad strogo hrane krvlju samo jedne životinjske vrste. Na primer, pseća i mačja buva su jako slične po svom izgledu, a obe vrste mogu da žive i na mačkama i na psima. Mačja buva retko napada čoveka. Međutim, mnogo toga zavisi i od ozbiljnosti infestacije. Ako pas ili mačka imaju malo buva, vlasnik može i da ne primeti, a ako su jako infestirani, vrlo je moguće da će neugodni insekt da se "posluži" i ljudskom krvlju. Stvar se još više komplikuje ako čovek izbaci životinju napolje - one buve koje su ostale na tepihu ili nameštaju, neće imati drugog izbora, osim da prihvate jedino što je preostalo na "trpezi". U takvim situacijama možemo da se tešimo činjenicom da pseće i mačje buve ne mogu da se razmnožavaju bez svog primarnog domaćina i da će, nakon nekog vremena, sve uginuti. Treba biti strpljiv i sačekati da poumiru od starosti ili insekticida kojim ćemo poprskati stan. Pseća buva (Ctenocephalus canis) prolazi kroz četiri razvojna stadijuma u toku života: jaje, larva, lutka i odrasla jedinka. ženke polažu jaja dva dana nakon parenja, najčešće na domaćinu, ali dešava se i da jaja skliznu sa dlake i završe u spoljašnjoj sredini. Buva može da položi 30 do 50 jaja dnevno, a u toku života 400 do 1000 jaja, što zavisi od vrste buve i dužine njenog života (od nekoliko meseci do dve godine).
Dva dana nakon polaganja, jaje Ctenocephalus canis-a postaje larva i počinje da se hrani fecesom odraslih buva koji se uglavnom sastoji od sasušene i nesvarene krvi. Ona može da opstane i na tepihu hraneći se organskim otpatcima na koje naiđe. Larva je aktivna, bele do bledo žute boje. Nakon oko nedelju dana (što zavisi od uslova spoljašnje sredine) ona se učauri i postane lutka, koja se sledeće nedelje oslobodi iz čaure kao odrasla jedinka. Dakle, od jajeta do odrasle buve protekne svega dve nedelje, mada u nepovoljnim uslovima sredine ovaj period može da traje i nešto duže. Psi se zaraze buvama direktnim kontaktom sa drugim psima ili prolazeći blizu infestiranog ćebeta, mačjeg legla i sl. Infestacija buvama može da prođe neopaženo ako paraziti nisu prisutni u velikom broju. Ujedi buve prouzrokuju blagu iritaciju kože i svrab, a češanje prouzrokuje crvenilo, opadanje dlake, pa čak i oštećenja epidermisa. Neki psi mogu da budu osetljiviji na ujed buve, što se manifestuje alergijskim dermatitisom. Buve su najčešći uzrok dermatoloških problema pasa.
Veliki broj buva može da prouzrokuje anemiju, posebno kod štenaca. Ova anemija može da bude jako ozbiljna i dovede do uginuća. Dijagnoza infestacije je relativno jednostavna. Ako nisu primetne odrasle jedinke koje šetaju po telu životinje, češljanjem pojedinih delova (iza ušiju, ispod brade, iznad repa...) može se utvrditi da li na dlaci psa ima jaja ili fecesa koji buve ostavljaju za ishranu larvi. Buve prenose nekoliko bolesti: hemobartenolozu, tularemiju, tifus, kugu, parazita Dipilidium caninum... ali za naše prostore je za sada jedino značajna i veoma česta alergija na ovog široko rasprostranjenog ektoparazita. Veliki broj buva može da prouzrokuje anemiju, posebno kod štenaca. Ova anemija može da bude jako ozbiljna i dovede do uginuća.
Buve oko nas
Najčešći ektoparaziti pasa i mačaka širom sveta su buve. Za naše područje su najznačajnije mačija buva(Ctenocephalides felis) koja je endemična za pse i mačke, pseća buva(C.canis), ljudska buva(Pulex irritans) koja se povremeno nađe na psima i mačkama ...
Zašto je važno zaštititi vašeg ljubimca od buva?
Osim što izazivaju pruritične kožne bolesti i primoravaju vašeg ljubimca da većinu dana provede češući se, buve sisaju krv i česti su uzročnik kožnih alergijskih oboljenja. Osim toga one su prelazni domaćini za pseću pantljičaru Dipylidium caninum. Dokazano je da su buve prenosnici velikog broja uzročnika bolesti virusa, bakterija i protozoa. Kada štitite vašeg ljubimca od infestacije buvama indirektno štitite vas i ostale ukućane.
Šta je alergija na buve?
Alergijski dermatitis (flea allergic dermatitis-FAD) uzrokovan ujedom buve je jedan od najčešćih dermatoloških problema zbog kojih nam se vlasnici obraćaju. Kada odrasla buva ujede životinju ona ubrizgava pljuvačku na mestu ujeda, koja je potencijalni alergen i kod osetljivih-senzibilisanih jedinki izaziva jaku imunološku reakciju. Ova alergija dalje može biti komplikovana infekcijom dermatitisom.
Literatura
- Enciklopedija Ptice i insekti
Slika
